Mnogo ljudi voli i prati filmove, bavi se sedmom umetnošću na različite načine, ali malo je onih koji će vas razoružati i animirati svojom velikom ljubavlju i poznavanjem filma u meri u kojoj je moj sagovornik Stevan Aleksić poseduje. Stevan je spojio svoju ljubav prema crtanju i filmu i otvorio vrata svojoj mašti da se razmahne na filmskom platnu. U nastavku ćete čitati čime se to sve Stevan bavi, ko su mu omiljene filmske heroine, zatim o njegovim skicama, budućim planovima i filmskim plakatima čiji je pasionirani kolekcionar.
BAVIŠ SE SCENOGRAFIJOM, GLUMOM, REŽIJOM, UČESTVUJEŠ U RADU FESTIVALA FANTASTIKE, UKRATKO REČENO ŽIVIŠ ZA FILM. DA LI SI OD MALIH NOGU ZNAO DA ĆEŠ SE NA NEKI NAČIN BAVITI FILMOM? KAKO SI OTKRIO TU LJUBAV?
Moram reći odmah da sam od malena bio na dva koloseka. Već od najranijih dana se iskazivao talenat za crtanje a uporedo i za glumu. Moji roditelji čuvaju moje prve crteže koje sam pravio, ja se danas smejem ali sam svestan da su bili pokazatelj njima, da obrate pažnju na dalji razvoj. Crtao sam obično ono što sam viđao na TV ekranu. To su bile verne replike sadržaja programa, ponajviše filmova koje sam gledao. Pored crteža, ja sam pravio kostime raznih junaka iz filmova, pokušavao da pravim atmosferu u kojoj su oni, te sam tako od svih mogućih pokućnih elemenata stvarao prve scenografije i igrao uloge koje su mi se tada dopadale, počevši od gusara, nindži, musketara pa sve do Indijane Džonsa. Dakle detinjstvo je obeleženo filmom, tada sam pustio korenje, vezao se za film i do danas ga živim.
ZAŠTO FANTASTIKA KAO OMILJENI ŽANR, DA LI ONA PRUŽA NAJVIŠE MOGUĆNOSTI DA SE RAZMAHNEŠ KADA JE SCENOGRAFIJA U PITANJU?
Fantastika nije od uvek bila polje mog interesovanja, no kada sam prvi put pogledao film BLADE RUNNER (1982) Ridlija Skota, to je bila ljubav koja se samo proširila. Taj film smatram remek delom kinematografije. To je SF Noir koji je ostavio ogroman uticaj na sve filmske autore do danas u domenu ne samo fantastike na filmskom platnu već i umetnosti uopšte, dizajna i vizuelizacije. Taj film jeste distopijska slika vrlo realne budućnosti koja preti da se dogodi ako čovek ne shvati na vreme sve svoje greške i mane. Meni kao vizuelnom umetniku jeste uvek zanimljivije da stvaram futurističke predele, neobične arhitektonske građevine, jarke kontraste u koloru drugih galaksija.
DA MOŽEŠ DA ŽIVIŠ U JEDNOM FILMU KOJI BI TO FILM BIO?
Ima ih više, stoga bih želeo da prelazim iz jednog u drugi. Blade Runner je prva stanica, a zatim Indiana Džons, Povratak u Budućnost, Gunisi! Zapravo želeo bih da živim u svim filmovima koji su obeležili moje detinjstvo. Tako bih se osećao sigurno i ušuškano.
KAKO STOJIŠ S MUZIKOM IZ FILMOVA? KOLIKO TI JE VAŽAN OVAJ ASPEKT FILMA I IMAŠ LI OMILJENI SAUNDTREK?
Muzika iz filmova je takođe moja velika ljubav. Soundtrack filma je čista magija. Melodija dodatno oživljava pokretnu sliku, daje joj intenzivniju emociju i ostavlja ogroman pečat. Muzika je nepobitno jedan od najvažnijih segmenata stvaranja filma. Moje liste pesama su prepune soundtrack-ova iz filmova osamdesetih, jer je ta dekada bila zlatna i iznedrila veliki broj sjajnih stvari. Među kompozicijama Džona Vilijamsa, Hansa Zimera, Džerija Goldsmita, Džejmsa Hornera nalaze se i moje omiljene. Na prvo mesto moram staviti kompletan soundtrack filma Blade Runner (1982). Autor izuzetne muzike je Vangelis, a numere za koje sam vezan su “Memories of Green”, “Rachel’s Song” i “Love Theme”.
NAJDRAŽI FILMSKI HEROJ I HEROINA?
Moji heroji su Džon Meklejn iz filma Umri Muški kao i čuveni arheolog Indiana Džons iz sjajne trilogije. Takođe moram pomenuti Klinta Istvuda, legendu filmskog platna. Moja Heroina je Ripli u filmu „ALIEN“ (1979) u tumačenju sjajne Sigurni Viver, a tu je i Lori Strod u filmu „Noć veštica“ (1978) u tumačenju Džejmi Li Kertis. Od skora moju pažnju je okupirala Imperator Furiosa u filmu „MAD MAX Fury Road“ (2015) u tumačenju Šarliz Teron.
POSLEDNJI FILM KOJI SI POGLEDAO, A VREDAN JE PREPORUKE?
Pre par dana sam konačno pogledao “The Big Short “(2015) koji je bio u trci za Oskara i toplo ga preporučujem.
HTELA BIH DA SE OSVRNEM NA DODELU OSKARA ZA NAMA, MISLIŠ LI DA SU SVE STATUE ZAVRŠILE U PRAVIM RUKAMA? DA LI SI BIO U TIMU LEO?
Mogu reći da su se moje pretpostavke ostvarile. Oskari su otišli ulogama za koje smo i očekivali da će otići. Ja lično jedino žalim što Akademija nije želela da nagradi Silvestera Stalonea za ulogu u filmu “CREED” (2015). Doza nostalgije kod mene preovlađuje, a čujte – ko još ne voli Rokija Balbou? Odrasli smo uz njega. Naravno da sam bio u timu „LEO“, ne zato što je aktuelno niti zato što mislim da je odigrao sjajnu ulogu u filmu „Povratnik“, ili pak nije. Već zato što je u proteklim godinama zaista sazreo u ozbiljno dobrog glumca, odigrao pregršt izuetnih uloga i zaslužio da bude konačno nagrađen za svoj rad.
KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O EKRANIZACIJI KNJIGA, VERUJEŠ LI DA TO MOŽE DA SE DOBRO ZAVRŠI?
Nemam posebno filozofski nastrojeno mišljenje o tome, ali vrlo je jasno da knjigu svako od nas doživljava na sebi jedinstven način. Svi stvaramo svetove čitajući, vizuelizujemo ih i vezujemo se čvrsto misleći da je naša verzija jedina i čarobna. Dešava se da reditelj nekada utrefi viziju koju poseduje veći deo čitalaca dela, ili potpuno različito doživi. Ukoliko se film po knjizi ozbiljno priprema, duži vremenski period uz analize iz više aspekata, sa punim poštovanjem štiva, ishod može biti pozitivan.
NA IZLOŽBAMA ČESTO IZLAŽEŠ PLAKATE FILMOVA KOJI NAŽALOST NIKADA NISU SNIMLJENI. DA LI IMAŠ SVOJE FAVORITE ZA KOJE I DANAS NAVIJAŠ DA UGLEDAJU SVETLO BIOSKOPSKOG PLATNA?
Veoma mi se dopala ta ideja da kreiram plakate nepostojećih domaćih filmova. Prionuo sam na zadatak želeći da oni budu omaž Jugoslovenskom filmu i starim dobrim vremenima, zvezdama toga doba. Voleo bih da gledam u budućnosti „Crni Bombarder 2 – Hodam Sad Kao Zombi“, nastavak kultnog filma ali ovoga puta sa primesama horora i dosta akcije. Plakat koji sam uradio govori dosta o stilu pripovedanja te priče.
BUDUĆI DA SI VIZUELNI TIP, KOLIKO TI JE VAŽAN PROSTOR I DA LI KAO SCENOGRAF PRIMEĆUJEŠ VIŠE DETALJA OD PROSEČNOG ČOVEKA? POSTOJI LI DEO GRADA ILI MESTO KOJE TI JE POSEBNO INSPIRATIVNO I KOJE BI ŽELEO DA PRIKAŽEŠ U NEKOM IZMAŠTANOM SVETU?
Prostor mi je apsolutno važan. Sve što me okružuje utiče na mene i moje duhovno stanje. Prostor me inspiriše isto koliko mi unosi nemir. Sve je u detaljima. Oni su akcenti i pričaju priče. Scenograf poseduje tu deformaciju da posmatra konstantno. Pogled mi je uperen visoko, jer postoji jedan neotkriveni svet, veoma bogat za one koji umeju da čitaju. Beogradske fasade poseduju magiju i tajne. Svaki deo Beograda ima paralelnu dimenziju. Ako pažljivo osluškujemo otkriće nam portal. Volim moj Beograd, odrastao sam na Tašu i Kalemegdanu. Dorćol mi je uvek bio inspiracija, Kalemegdanska tvrđava neodvojivi deo mašte o viteškim vremenima. Počeo sam skoro seriju crteža i radova starog Beograda sukobljenog sa budućnošću. Futurističke građevine i oblici u poseti starom gradu. Nadam se da će moja sledeća izložba biti na ovu temu ukoliko istrajem u nameri.
UTISCI SA IZLOŽBE „ZEMLJA KOJE VIŠE NEMA“? DA LI SI JUGONOSTALGIČAR?
Jugonostalgičar sam u zdravoj dozi. Nostalgija se odnosi prvenstveno na veoma kratak period srećnog detinjstva koje smo osetili do raspada zemlje. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uživali u kvalitetnim stvarima koje su nam duboko urezane jer su bile valjane. Počevši od kućnog vaspitanja, izuzetnog igranog programa na TV ekranu, osnovnog školskog obrazovanja, duha i prijateljstva. Naivnost, neiskvarenost, prave vrednosti i uloga porodice. Dobra muzika, filmovi, kultura i umetnost toga doba. Percepcija sveta i čovečnost. Bila je to velika zemlja u svakom smislu. Te zemlje odavno nema. Moj rad jeste omaž tom vremenu koje je neminovno bilo bolje. Izložba je protekla u divnom raspoloženju i nostalgiji uz zvuke osamdesetih godina.
DOŽIVLJAVAŠ LI VREME U KOME ŽIVIMO KAO “SVOJE VREME” ILI BI VIŠE VOLEO DA SI SE RODIO U NEKOM DRUGOM VREMENU? DA MOŽEŠ DA PUTUJEŠ KROZ VREME U PROŠLOST ILI BUDUĆNOST KOJE VREME I MESTO BI ODABRAO?
Mi umetnici često govorimo kako nismo iz ovog vremena, da nam se čini kako smo bačeni u ovo današnje da se patimo. Pripadam baš toj grupaciji koja oseća određenu nelagodnost. Zaista, misao o tome da bi mi bilo lakše u doba Šekspira često preovlada. Da imam vremensku mašinu ili DeLorian iz Povratka u Budućnost, posetio bih pomenutog Gospodina Vilijama. Prošetao bih se po Gloub teatru, bacio pogled na Hamleta i Magbeta. Zatim bih malo do Holivuda pedesetih godina, a onda bih se zaglavio u osamdesetim godinama na ulicama Njujorka. Budućnost mi odavde izgleda veoma maglovito. No međutim, moramo shvatiti da je ovo sada naše vreme, i da sa njim moramo u koštac. Nema nazad.
VERUJEM DA SI UPOZNAT DA JE TVOJ IMENJAK STEVAN ALEKSIĆ BIO NAŠ POZNATI SLIKAR I UMETNIK S POČETKA PROŠLOG VEKA, MISLIŠ LI DA JE SLUČAJNOST DA SE I TI OD MALIH NOGU BAVIŠ SLIKANJEM I CRTANJEM? VERUJEŠ LI U ENERGIJU KOJU NOSI IME?
Ime sam dobio po dedi Stevanu, tatinom ocu koga nisam imao prilike da upoznam. Preminuo je par godina pre mog rođenja. Iz priča znam da je bio izuzetan čovek, veliki radnik i da su ga ljudi voleli. Bio je jedan od osnivača Beteksa i svetski putnik i pasionirani igrač stonog tenisa. Verujem u snagu i energiju imena. Sigurno je prenosiva. Ja sam prvi krenuo stopama umetnika u familiji. Talenat je misterija, dar koji mi je dat da ga razvijam. Stevan Aleksić je bio veliki slikar, a mene su često u školi pitali da li mi je neki dalji rod ili sam pak ja njegova reinkarnacija.
REŽIRAŠ KRATKE FILMOVE KOJE PROMOVIŠEŠ SA USPEHOM NA RAZNIM FESTIVALIMA, DA LI SI RAZMIŠLJAO I O DUŽOJ FORMI?
Razmišljam svaki dan o tome. Naravno bavim se primarnim poslovima ali postoje indicije da ću završiti scenario koji bi mogao biti prvi duži film. Velika mi je želja da snimim ozbiljniji material pa čak i dokumentarni film čija bi tema bili “VIDEO KLUBOVI” Beograda kao naša utočišta iz detinjstva.
NAJLEPŠI ASPEKT BAVLJENJA SEDMOM UMETNOŠĆU?
To je svakako mogućnost transponovanja u druge dimenzije i živote. Film šalje poruke i dotiče ljudske duše. Film kao umetnost čini stvarnost podnošljivijom.
NA BRANISLAVINOM BLOGU U RUBRICI ENTERIJER PRIČE IMALI SMO PRILIKU DA SE UPOZNAMO SA TVOJIM ŽIVOTNIM PROSTOROM (KO NIJE NEKA ZAVIRI, NEĆE OSTATI RAVNODUŠAN). KOLIKO DUGO SI PRIKUPLJAO REKVIZITE I ELEMENTE KOJI SU TVOJ DOM UČINILI OAZOM SVAKOG PRAVOG FILMADŽIJE? DA LI SI SAM UREĐIVAO ČITAV PROSTOR I IMAŠ LI AMBICIJA U PRAVCU UREĐENJA ENTERIJERA?
Ja sam kreator svog malog, toplog prostora. Scenografija kojom se bavim jeste vezana za stvaranje enterijera. Životni prostor priča priču o čoveku koji u njemu boravi. Često dajem savete prijateljima o uređenju enterijera. Svi detalji koji krase moj kutak jesu vezani za film. Godinama skupljam zanimljive replike, određene rekvizite, originalne filmske plakate, specijalna izdanja filmova. Učestvujem na aukcijama i borim se za neke veoma retke predmete.
KOLEKCIONAR SI FILMSKIH PLAKATA, DA LI ZNAŠ PRIBLIŽNO KOLIKO PLAKATA TRENUTNO POSEDUJEŠ, KAKO IH ČUVAŠ I KOJI SU TVOJI FAVORITI?
Posedujem negde oko 3.000 originalnih ex-YU plakata. Dakle, to su plakati stranih i domaćih filmova koji su visili po bioskopima širom Jugoslavije. Neki su pravi rariteti i ne mogu se više naći. Karakteristično za sve plakate jeste prevod naziva filmova. Svaka zemlja bivše Jugoslavije prevodila je po sopstvenom nahođenju ili kako bi najbolje publika to prihvatila i kako bi svakome bilo jasno šta će gledati u bioskopu. Čuvam ih na suvom mestu u posebnoj mapi, i s vremena na vreme ih kontrolišem. Moji najdraži plakati su oni čiji je autor veliki majstor Drew Struzan. On je ilustrovao kultne filmove kao što su Star Wars, Indiana Jones, Povratak u Budućnost,Velika Gužva u Maloj Kini, Policijska Akademija, Gospodari Svemira i mnoge druge. Drew je najveći plakat umetnik našeg vremena i jedan od najboljih crtača. Posedovati njegove kreacije je pravo blago.
ČLAN SI TIMA KOJI VEĆ DESET GODINA ORGANIZUJE FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE. MOŽEŠ LI MI REĆI KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O DOMAĆEM FILMU FANTASTIKE I KOLIKO NA OVOM PLANU KASKAMO ZA VELIKIM SVETSKIM PRODUKCIJAMA?
Festival srpskog filma fantastike (FSFF) junački je proslavio 10 godina postojanja. Naš tim se bori hrabro da fantastika ugleda svetlost dana na adekvatan način. Ponosni smo na količinu filmova iz čitavog sveta koja pristigne na našu adresu za takmičarski program. Preko 100 naslova dospe na selekciju. Takođe svako mesto u Srbiji krasi posebna grupa entuzijasta koja stvara film u domenu fantastike ili horora. Mitovi i legende naših prostora su neiscrpna inspiracija mladim filmadžijama.
Festival je postao ozbiljan, u domaću selekciju stižu profesionalni dugometražni filmovi fantastike kao i kratke forme i studentski radovi. Na festival dolaze i specijalni gosti. Imali smo čast da ugostimo velikog majstora italijanskog filma Lamberta Bavu, zatim reditelja i scenaristu Mika Gerisa direktno iz Los Anđelesa, majstora horora koji je filmovao kultne romane Stivena Kinga. Takođe posetio nas je Serđo Stivaleti jedan od najvećih majstora specijalnih efekata i maske kao i Hasan Karacadag priznati reditelj horor filmova iz Turske. Ustanovili smo pre 6 godina nagradu festivala KOSKAR (OSKULL) čiji sam ja idejni tvorac. Koskar se dodeljuje u više kategorija i aluzija je na Oskara. Možemo se pohvaliti domaćim autorima koji su krenuli ozbiljnim stopama u kreiranju svežih srpskih, fantastičnih i horor filmova. Izdvojio bih Milana Todorovića, reditelja i producenta filmova „Zona Mrtvih“ i „Mamula“ kao i Dejana Zečevića čiji film „The RIFT“ (Procep) je imao premijeru na ovogodišnjem 44. FEST-u. Srbija počinje da ozbiljno korača sa veoma zanimljivim filmovima u domenu fantastike, koji su zapaženi širom sveta jer su u pitanju koprodukcije i pored domaćih glumaca tu su velika imena svetskog filma. Tek nam slede iznenađenja.
DA LI BEOGRAD I SRBIJA NUDE DOBRE MOGUĆNOSTI I KRIJU ZANIMLJIVE LOKACIJE ZA SNIMANJE FILMOVA? ZAŠTO NEMA VIŠE STRANIH PRODUKCIJA OVDE?
Beograd je grad ogromnih potencijala, kao i cela Srbija. Filmski radnici širom Evrope kao i Amerike to dobro znaju te su odavno pikirali da filmove snimaju ovde. Veliki broj stranih produkcija je već napravio dobre fimove kod nas, a u budućnosti će tek doći do ubrzanesaradnje. Asocijacija FILM in SERBIA ulaže velike napore i sa uspehom promoviše sve povoljnosti i blaga naše zemlje i gradova. Beograd je na mapi sveta označen kao nepresušan izvor inspiracije u domenu filma, jer je to grad na vetrometini gde se ukrštaju različite kulture. On je sposoban da glumi i zamenjuje mnoge svetske metropole. Takođe naši filmski radnici su besprekorni i veoma cenjeni, a to sve ima istoriju jer seže u prošlost kada su se na ovim prostorima snimali epski spektakli i kada su ovuda defilovale velike Holivudske zvezde u doba stare Jugoslavije.
PREDAJEŠ NA FAKULTETU, POSMATRAJUĆI MLADE KOJI ŽELE DA SE BAVE FILMOM I SLUŠAJUĆI NJIHOVE IDEJE MISLIŠ LI DA DOLAZE NEKA BOLJA VREMENA ZA DOMAĆU KINEMATOGRAFIJU?
Generalno posmatrano ideje mladih su dosta sputane životnim okolnostima. Ono što krasi naše autore jeste energija i glad za kreacijom. Osnova svega pri odluci da se bave filmom jeste da ga iskreno žive. Mnoge pozitivne promene su se dogodile na polju domaće kinematografije. U intervalima se pojave kvalitetne fimovane priče. Važna stvar jeste da se FILMOVI snimaju.
