Stefana Kapičića, našeg mladog, talentovanog glumca, ćemo uskoro imati prilike da gledamo i to bez svoje prepoznatljive brade, u dugo najavljivanom filmu „Bićemo prvaci sveta“. Stefana i njegovu bradu nema potrebe mnogo predstavljati, budući da on već godinama neguje svoj prepoznatljiv stil i bradu koja je bila tu mnogo pre nego što su je hipsteri vratili u modu. Popričali smo o novim ulogama, stilu, bradi i stripovima koji su proed glume njegova najveća strast
Gluma je posao koji zahteva stalne transformacije. Koliko uživaš u ovoj mogućnosti da u svakoj ulozi budeš neko drugi i naučiš nešto novo o sebi i ljudima oko sebe?
Meni je gluma potpuni eskapizam od ove naše jezive stvarnosti i stvarno sam zahvalan Bogu što sam dobio mogućnost da se bavim jednim ovako teškim ali predivnim pozivom. Prelaziti iz jednog u drugi lik, iz epohe u epohu, iz žanra u žanr je nešto toliko posebno i nažalost neopisivo. Naravno svaki proces kreiranja lika je temeljan i težak i kroz građenje često se preispitujete i upoznajete nove delove svoje ličnosti. Međutim, iako bih samo o ovom pitanju mogao da odgovorim na par strana, da skratim priču – neizmerno uživam u svakom trenutku radeći svoj posao.
Da se ne baviš glumom, šta bi radio?
Pojma nemam. Verovatno bih u nekom zabačenom gradu Srednje Amerike držao radnju sa stripovima i pokušavao da se priključim nekom putujućem cirkusu kao klovn… No, o tome u nekom drugom životu.
Na čemu trenutno radiš i koji ti je do sada bio najveći glumački izazov?
Upravo sam završio film “Bićemo prvaci sveta” i lagano se spremam za nove projekte. Doduše malko se i odmaram, jer je snimanje bilo dosta zahtevno ali predivno. U pripremi su tri filma, jedan sa hrvatskim rediteljem Kristijanom Milićem “Mrtve ribe”, zatim Srđom Anđelićem (Munje, Mile u tranziciji) i verovatno sa Milanom Todorovićem (Zona Mrtvih, Mamula), a tu je i serija “Bićemo prvaci sveta” koja će kroz dve sezone podrobnije pratiti junake filma.
Takođe, mentalno se pripremam da početkom 2015. uđem u svoju produkciju pozorišne predstave koju ću raditi sa sjajnim mladim glumcem, MIodragom Radonjićem. E sad, to su sve projekti u pripremi, a kad će koji krenuti videćemo. No, radujem se svakom ponaosob i tako da ćemo o svakom od njih početi da pričamo kada za to dođe vreme.
U filmu „Bićemo prvaci sveta“ tumačiš lik svog oca. Koliko je bilo teško vratiti se u vreme kada nisi ni bio rođen i glumiti tako blisku osobu kao što je tvoj otac?
Veoma teško. Kada sam pozvan da tumačim mog oca nije mi bilo svejedno. Znate, dosta je teško napraviti otklon od mog odnosa sa ocem i danas pokušati da ga prikažem iz doba kad ja nisam bio u „planu“. Naravno, majka pre svih, a onda naravno i otac i njegovi prijatelji i saigraci su mi jako pomogli i na kraju sam jako ponosan rezultatom. Tati je bilo dosta čudno da pokuša da opiše sebe iz tog perioda, ali smo uspeli i nadam se da će biti srećan i ponosan nakon premijere. Igrati svog oca je stvarno nešto što se desi „jednom u milion” i na meni je bila stvarno ogoromna odgovornost, ali i čast da ga glumim i prikažem u što boljem svetlu kao Zvezdinu legendu i šampiona sveta.
Da li je brada u tvom slučaju bunt, trend, izraz ličnog stila, nešto četvrto ili sve po malo? Da li bi zbog devojke ili treće osobe promenio stil?
Ma jok, ja na bradu nikad nisam gledao kao na nešto što je moderno ili trendi ili šta već. Jednostavno kad je počela pupi, da se mi zgušnjava na licu, dopalo mi se kako izgledam i eto od tad se retko brijem…I poklopilo se da su reditelji u većini projekata želeli da je ostavim ili da je modifikujem u zavisnosti od lika koji sam igrao tako da je postala neizostavni deo mog izgleda.
Omiljeni bradati lik iz popularne kulture?
Chuck Norris. (smeh) Šalim se, nemam omiljenog, ali sam uvek u stripovima voleo negativce sa bradom ili bradicom tipa Dr. Xabarasa iz Dylan Doga… Od glumaca volim da vidim kako brada stoji Johnny Deppu, Colin Farellu, Robert Downey Jr., Joe Manganiello…
Koliko ti je brada danas bitan deo ličnog stila i obrijao bi je da ti ponude šta?
Pa, da budem iskren, toliko sam se navikao na bradu da mi treba vremena da prepoznam samog sebe kada sam obrijan. Kad ne snimam i ne radim brada je obavezno tu, ali zbog uloge sam u stanju i da se ugojim, ofarbam, smršam pa tako i da se obrijem kao što sam i morao upravo, za snimanje svog poslednjeg filma. Volim bradu ali ipak više volim svoj posao i posvećenje istom.
Tvoj stil i pojava ostavljaju vrlo upečatljiv utisak, da li ti je to pomoglo u karijeri? Kako bi definisao svoj stil?
Hmmmmm ne znam kako bih ga definisao. Možda nešto kao gotsko – rokersko – bajkersko – strip stil. Šta god to značilo. (smeh). Crno sa dosta srebra i metala. Manijak sam za stripovima i filmovima tako da sam od detinjstva uvek želeo da budem nekako deo tog fiktivnog sveta ili barem da sebi izgledam kao neki anti-heroj. Tako sam razmišljao tada, a onda sam se nekako uvukao u taj imidž i srastao je sa mnom. U USA mi je više pomogao npr genetski sklop i to što sam visok i crn, što znači pojava, nego oblačenje i stil, a kod nas je to bilo zanimljivo na samom početku moje karijere – ali danas imamo gomile umetnika i glumaca koji se slično nose. Što mi je jako drago.
Šta ti najteže pada u održavanju brade i postoji li neki određeni način na koji je neguješ, nekim posebnim proizvodima ili puštaš da priroda učini svoje?
Malo me nervira kad se brada “ugoji” tj. postane predebela pa moram da je skraćujem jer baš i nisam vičan tome, a nema više onih starih brica da ti štucnu bradu, tako da često napravim rupe pa moram da se obrijem. Inače, dobra stara majka priroda nam je (mislim na muškarce i poneku ženu) dala bradu pa je puštam da učini svoje. Nemam nikakve proizvode i stvarno je ne negujem osim što je perem redovno kako i kosu. Mislim da je to sasvim dovoljno.
