MTV je bio prozor preko kog su mnoge generacije bile povezane, ma gde živele. Za mnoge on nije bio samo program, već svetlost u sobi i odjek muzike koji više ne postoji.
Kada se ugasi frekvencija MTV-ja, neće nestati samo jedan televizijski kanal. Ugasiće se čitav simbol epohe, vremena u kojem je muzika imala lice, stil, gest i smisao koji su prelazili okvire zvuka.
MTV nije bio samo medij; bio je prostorno-vremenski okvir iskustva, mesto na kojem su milioni mladih širom sveta prvi put doživljavali da su deo sveta. Gašenje ovog kanala nije tek neki medijski događaj, već fenomenološki lom, trenutak u kojem se jedan oblik zajedničkog doživljaja sveta razbio u bezbroj digitalnih fragmenata.
MTV je nastao u vremenu kada je slika postala ritam, a ritam bio način mišljenja. Po prvi put u istoriji, muzika je dobila svoj vizuelni dom, ne kao prateći spot nego kao doživljaj u pokretu, kao živa kultura slike koja je učila generacije kako da vide, osete i izraze se. Svaka pesma imala je svoj mikrofilm, svoj univerzum boja, pokreta i svoj stav. Fenomenološki posmatrano, MTV je stvarao horizont smisla u kojem se muzika doživljavala ne samo auditivno, već telom, pogledom, identitetom. U tom svetu, tinejdžer iz Srbije, Meksika ili Japana mogao je da doživi istu stvarnost kao i onaj iz Njujorka, zato je on bio svetska zajednica.
Zajedničko sada
Za generacije rođene pre interneta, MTV nije bio samo medijski tok, bio je ritual prisustva. Gledati Top 20 u subotu popodne, čekati premijeru novog spota Madone, Nirvane ili Majkla Džeksona, značilo je učestvovati u vremenu. To je bilo vreme zajedničkog sada, ono koje je povezivalo milione ljudi istim vizuelnim događajem. To zajedničko sada stvorilo je specifičnu svest o svetu, svest u kojoj kultura nije bila algoritamski filtrirana, nego deljena u realnom vremenu, kao zajedničko iskustvo gledanja i slušanja.
Prelazak u fragment
Današnji svet muzike više ne počiva na zajedničkom horizontu doživljaja, već na personalizovanom, algoritamskom iskustvu. Svako ima svoju plejlistu, svoj privatni MTV. U tom smislu zajedništvo je nestalo, ne muzika, već način njenog značenja u svetu.
Prelazak muzičkih izvođača s MTV-ja na platforme poput YouTube-a ili TikToka označava prelazak sa zajedničkog iskustva na beskraj individualnih interpretacija. Muzika više nije događaj u zajedničkom vremenu, nego fragment u beskonačnom nizu skrolovanja. Izgubila je ritual, a s njim i dimenziju na nešto što je bilo poput svetkovine.
Prostor sećanja
Gašenjem MTV-ja, svet nije zaćutao, ali je tišina postala drugačija. To nije tišina bez zvuka, već svet bez zajedništva. U fenomenološkom smislu, tišina koja sledi posle MTV-ja nije prazna, ona je prostor sećanja, trag epohe koja je oblikovala načine viđenja, slušanja, odevanja i identifikacije. Ljudi ne žale za kanalom, nego za načinom postojanja u svetu koji je on omogućavao.
MTV je bio više od music television-a, bio je simbol prisustva muzike u svakodnevici, simbol epohe u kojoj su zvuk i slika bili nerazdvojni kao ritam srca i disanje. Njegovo gašenje stoga ne znači samo kraj jedne korporativne ere, već nestanak jednog oblika svesnosti, jednog načina na koji smo doživljavali svet, sebe i druge.
izvor: wikimedia commons
izvor: wikimedia commons
izvor: wikimedia commons
Još uvek treperi to svetlo ekrana
Možda je najtiše od svega to što niko zapravo nije primetio trenutak kada je MTV nestao. Nije bilo velikog oproštaja, samo napuštanje duha prošlosti. Kao kad svetlo u sobi polako iščezne, a ti shvatiš da si odavno prestao da gledaš, ali nisi prestao da pamtiš. U toj tišini ostao je odjek nečeg što je značilo jačinu prvih pobuna i velikih snova da svet može biti bolji. Danas, dok muzika živi u hiljadama kratkih videa čini se da smo izgubili dragocenu zajedničku tišinu između dve pesme, onaj trenutak kada smo svi gledali u isti ekran i verovali u isti ton. MTV se možda gasi, ali u svima koji su ga ikada gledali još uvek treperi to svetlo ekrana. I možda je upravo u pomenutoj tišini njegov pravi epilog.
