Ne tako davno čuo sam u jednom neformalnom razgovoru između dvoje mladih, da je čitanje traćenje dragocenog vremena. Tvrdili su kako bi vreme moglo pametnije i produktivnije da se iskoristi. Razgovor teče dalje i dolazi se do zaključka da je zanimljivije odigrati jednu partiju onlajn (zaboravio sam joj naziv) igrice, nego to vreme provesti čitajući. Produžio sam dalje ne želeći da slušam nastavak razgovora. Želeo sam da verujem da je razgovor kojem sam kao nemi posmatrač prisustvovao, izuzetak, a ne pravilo. Nedugo potom, našao sam se u društvu starije osobe koja je govorila o tome kako ima dvoje dece od kojih je jedno od malena bilo „navučeno“ na knjige, a drugo potpuno nezainteresovano. Danas, dete koje je čitalo, ne samo da ima razvijeniji vokabular kojim upravlja sa lakoćom, razvijeniju moć opažanja i intuiciju, već ima i glasan stav i jasno razvijeno kritičko mišljenje. Dakle, odgovor na pitanje zašto čitati bi glasio: da biste rasli!

Najčešći razlog zbog kojeg mladi razvijaju svojevrstan otklon prema knjigama i čitanju jesu lektire. „Lektire su dosadne i ne razumemo ih“. Naravno, ne odnosi se na sve. Prilično je jasno da su Romeo i Julija nesrećno zaljubljeni par čiji kratki životi su se završili tragično zbog loših porodičnih odnosa, ali šta čekaju glavni junaci knjige „Čekajući Godoa“, to je već malo zahtevnije štivo, a mladima je uglavnom najbitnija ocena koju će dobiti kada budu odgovarali dok njihov doživljaj priče ostaje sekundarna stvar. Žalosne i komične su situacije koje se događaju u bibliotekama kada korisnik sasvim neinformisan, umesto poznatog Šekspirovog „Hamleta“, od bibliotekara traži lektiru „Omlet“. Isto tako, nije nesvakidašnje da korisnik vrati dramu „Romeo i Đulijeta“ pod izgovorom da to nije knjiga koju je tražio, već „Romeo i Julija“. Koleginica iz jedne veće gradske biblioteke pamti situaciju kada se korisnik pojavio sa zahtevom „Trebala bi mi ona zelena knjiga“. Nama ostaje da se nadamo da je u pitanju samo znak raspoznavanja, a ne stvar od krucijalne važnosti u ukusu ovog korisnika. Zlatni presek bi bio, recimo, beletristika uzbudljive radnje, jasnog sadržaja i još preciznije forme koja će omladini privući dovoljno pažnje da bi izabranu knjigu pročitali do kraja, a koja će, istovremeno, imati kakav-takav poučni karakter, pa makar to bilo i nekoliko nepoznatih reči koje će kasnije čitalac potražiti u rečniku (ili na Guglu) i njima obogatiti svoj vokabular. S obzirom na to da sam i sam radnik biblioteke, slobodan sam bio da porazgovaram sa kolegama iz struke i manje-više, situacija u svim ovim ustanovama kulture je ista. Naime, grupa ljudi koji se najviše knjigama okreću kao hobiju i vidu popunjavanja slobodnog vremena jesu stariji građani.

Oni se okreću „laganom“ štivu, ljubavnim romanima i političkim temama, te je njima omiljena književnica Nora Roberts, u stopu je prati Danijela Stil, a od domaćih autorki predvodi Jelena Bačić Alimpić. Istorijski i ratni romani su popularniji kod starije muške publike. Ne računajući lektire, po statistici koja se vodi u gradskim bibliotekama, mlađi korisnici vole da ispune dan dobrim trilerom, krimi romanom i sličnim žanrovima. Agata Kristi je i dan danas veoma popularna, ali primat imaju skandinavski pisci koji svojim trilerima okupiraju pažnju velikog broja čitalaca. Kako odmiče proleće i bliže se topliji dani, posetilaca u bibliotekama ima sve manje, ali oni koji dolaze, vole da knjige koje uzimaju okarakterišu kao „romane za plažu“ i to su uglavnom ljubavni romani i sve popularnija erotska književnost. Vrelo sunce, pesak, more i dobar erotski roman su nezaobilazan recept današnjice. Krunu popularnosti odnosi saga „Pedeset nijansi siva“, a sa ovim romanom i
neki koji do sada nisu bili popularni a iz istog su žanra, izbili su u prvi plan, te se i nekoliko domaćih autora/autorki oprobalo, sasvim uspešno u ovoj vrsti književnosti. Bibliotekarisu saglasni da je najveća potražnja za knjigama u jesen i zimu. Tada je, složićemo se i najlepše ušuškati se u svojim domovima, piti čaj i uživati uz knjigu. Zanimljivo je spomenuti, recimo, da veliki broj čitalaca knjige raspoznaje po izdavaču i biraju romane isključivo određenog izdavača. Da li je stvar marketinga u pitanju ili nešto drugo, na nama je da procenimo. Naime, u velikim izdavačkim kućama kada se pojavi neki upečatljiv naslov, pored toga što bibliofili razgrabe isti za nekoliko dana, pomenutom naslovu samo zato što se pojavio u izlozima popularnih knjižara neverovatno poraste potražnja i u bibliotekama nezavisno od toga da li je u pitanju ponovljeno ili prvo izdanje.

Moderno doba donosi brojne vidove zabave kao i mnoštvo savremenih vidova informisanja, zbog čega često možemo čuti polemike da knjiga kao medij gubi na popularnosti. Uprkos popularnosti e-izdanja i audio knjiga, uvek će biti mnogo onih koji će se držati hartije i tradicije. Ponekad nam se učini da ne postoji izvesna „kriza čitanja“ s obzirom na to da su knjižare gotovo uvek pune posetilaca, sajmovi knjiga beleže rekorde posećenosti. Ipak, treba uzeti u obzir koliko ljudi zapravo te knjige čita, a koliko njih ih samo ređa na policu kao deo dekoracije ili čuva dok se ne ukaže prilika da knjigu nekome poklone. Knjiga, gde svrstavamo i romane „za plažu“, ne sme biti smatrana zamenom za „praznu bateriju na telefonu“, jer osim svoje zabavne funkcije, ona je sredstvo koje pored toga što traje mnogo duže od mobilnog telefona, tableta ili računara, ima i dalekosežniju ulogu. Knjiga je tu da poduči, da obrazuje. Knjiga nije sredstvo kojim se barata lako, ali jeste sredstvo kojim svako može da barata ukoliko je voljan da se otvori svemu što knjiga i književnost pružaju. Lepo je i zanimljivo kada sa prijateljima možete da razgovarate o omiljenim piscima i delima i preporučujete jedni drugima tek otkrivene pisce ili pesnike. Vredi širiti priču o književnosti kao stilu života, jer nas čitanje oplemenjuje na mnogo nivoa. Profesori i bibliotekari, uz roditelje igraju važnu ulogu u formiranju čitalačkog ukusa, te ne bi trebalo da im problem predstavlja savetovanje, preporuka i pomoć u pronalaženju adekvatne knjige za osobu koja je u potrazi, a nema previše iskustva. Svaka knjiga može naći svog čitaoca i svaki čitalac može sebi pronaći odgovarajući knjigu, samo mora biti spreman da pusti mašti na volju.