Srbija ostaje među nekoliko evropskih država koje nemaju politiku i statistiku u vezi sa položajem žena u filmskoj industriji

Prema francuskoj organizaciji za istraživanje i obuku Lab Femmes de Cinéma, u 2023 godini, Srbija se našla među 5 evropskih država koje nisu uvele i nisu planirale da uvedu mere u cilju promovisanja boljeg položaja žena u svojoj filmskoj industriji. Pored Srbije tu su još Bosna i Hercegovina, Bugarska, Slovačka i Ukrajina. Trenutno ne postoji zvanična statistika u vezi sa time koliko filmskih stvaralaca u Srbiji su žene. Velika većina evropskih država je posvećena, na različitim nivoima, povećanju rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji od kojih su vodeće države Island sa 37% rediteljki dugometražnih filmova, zatim Austrija, Norveška i Švedska sa 34% rediteljki, što najbolje oslikava jedno društvo i poboljšanje uslova za rad za žene u umetnosti.

Filmski Centar Srbije je 2022. objavio da je finansirao putne troškove (avio-prevoz, smeštaj, akreditacija, naknade za obuku) za rediteljke koje su želele da prisustvuju događajima organizovanim isključivo za žene, kao što su CIRCLE Women Doc Accelerator ili European Audiovisual Entrepreneurs (Evropske Audiovizuelne preduzetnice) – program obuke sa ciljem pružanja podrške filmskim reditejkama u državi.

,,Žene u proseku čine oko 50% studenata filmskih škola u Evropi. Nakon što diplomiraju, pošto se suočavaju sa brojnim diskriminacijama, teže im je da se dugoročno ostvare u filmskoj industriji. U vezi sa srpskom filmskom industrijom, ohrabruje činjenica da su preduzeti prvi koraci za podršku filmskih rediteljki u 2022 godini. Postoji nada da će država uskoro da sprovede određene mere u cilju postizanja ravnopravnosti u godinama koje slede. U Evropi, ako brojke nastave da se kreću ovim tempom, ravnopravnost u industriji neće biti postignuta decenijama” konstatovala je Lisa Perote, generalni koordinator Lab Femmes de Cinéma.


Festival evropskog filma Palić je preveo iscrpnu studiju na srpski jezik i danas, 22. marta, objavio je studiju na svojoj zvaničnoj internet stranici palicfilmfestival.com u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji u Srbiji. Zajedno sa drugih 6 filmskih festivala u Evropi, Festival evropskog filma Palić pripada mreži Pokretne Slike – Otvorene granice (Moving Images – Open Borders (MIOB)) koja je pokrenula diseminaciju rezultata studije u različitim evropskim zemljama.


,,Rad u mreži sa zapadnoevropskim filmskim festivalima je otkrio da se u Francuskoj preduzimaju mnoge mere borbe protiv seksualnog nasilja i seksističkog ponašanja u filmskoj industriji. Naše kolege iz Austrije prednjače u podršci rediteljkama, dok je Španski filmski institut predstavio rodne kvote za finansiranje filmova. Stoga, ohrabrujemo ostale filmske organizacije u Srbiji da iskoriste prevedenu studiju kako bi se upoznali sa najboljim evropskim praksama i kako bi stvorile ravnopravniju i raznovrsniju filmsku kulturu u našoj državi.” rekao je Ilija Tatić, izvršni producent Festivala evropskog filma Palić.

MIOB mrežu čini 7 filmskih festivala posvećenih evropskom filmu sa svojim umetničkim aspektima, društveno-političkim angažmanom i regionalnim karakteristikama: Les Arcs Filmski festival u Francuskoj, Filmski festival u Trstu, Italija, Crossing Europe filmski festival u Lincu, Austrija, Filmski festival u Kotbusu, Nemačka, Filmski festival u Sevilji, Španija, Evropski Filmski Forum Scanorama u Viljnusu, Litvanija i Festival evropskog filma Palić u Srbiji.

U šestoj godini nakon pokretanja #metoo, od 36 evropskih država u kojima je sprovedeno istraživanje, 16  evropskih država se posvetilo borbi protiv nasilja u filmskoj industriji, 15 evropskih država je sprovelo ili planira da sprovede mere za uvođenje ravnopravnost u audiovizuelni sektor, 13 evropskih država primenjuje projektno finansiranje kao sredstvo za promovisanje ravnopravnosti i raznolikosti, sakupljajući podatke ili podižući svest.

Lab Femmes de Cinéma će stoga da nastavi da anketira državne organe na godišnjem nivou i da prati u kom pravcu će se mere i politike razvijati u narednim godinama.

Od 2016, Lab Femmes de Cinéma izdaje godišnju studiju o položaju rediteljki u evropskoj kinematografiji. U početku bez pouzdanih kvalitativnih i kvantitativnih podataka, od 2020. se oslanja na statističke podatke dobijene od strane Evropske audiovizuelne opservatorije i fokusira se isključivo na rad zasnovan na realnim podacima. Ova studija ima za cilj da prezentuje sveobuhvatan pregled postojećih mera i politika u svrhu promovisanje ravnopravnosti u evropskoj kinematografiji, sačinjavajući godišnji pregled stanja u Evropi i kreirajući bazu najboljih praksi koje promovišu inkluziju u kinematografiji.



Ova studija pokriva više od 30 evropskih država, kojim Lab Femmes de Cinéma šalje pitanja svake godine putem nacionalnih filmskih instituta. Podaci predstavljeni u studiji su stoga sinteza podataka prikupljenih prethodne godine, novih odgovora dobijenih od filmskih instituta kao i dodatnih podataka sa internet stranica institucija.

Studiju možete pogledati ovde.

O ,,Lab Femmes de Cinéma” Lab Femmes de Cinéma se primarno fokusira na ravnopravnost i raznolikost u filmu  i audiovizuelnoj industriji i od 2016. prezentuje kvalitativnu studiju postojećih mera i politika radi promovisanja rodne ravnopravnosti u Evropi. Lab Femmes de Cinéma je nedavno sprovela uspešnu kampanju tokom Cezar nagrada u Francuskoj i postigla veću vidljivost rediteljki u kategorijama režije i komponovanja filmske muzike Godišnja studija se sprovodi u saradnji sa Evropskom audiovizuelnom opservatorijom (OEA), Udruženjem reditelja evropske filmske agencije (EFAD), uz podršku Ministarstva kulture Francuske kao i Francuskog nacionalnog centara za film i animaciju (CNC).

Share