Šta je zajedničko brendovima TOMS, Dobra Torba, Daj Daj, SOFI, Koba Yagi i magazinu Liceulice? Odgovor je jednostavan – briga za društvo! Pomenuti brendovi svoj model poslovanja zasnivaju na socijalnom preduzetništvu, konceptu koji ima za cilj stvaranje boljeg i pravednijeg društva.
Definicija kaže da je socijalno preduzeće deo socijalne ekonomije koje ima za cilj rešavanje ekonomskih, zdravstvenih, ekoloških i obrazovnih problema u svojoj zajednici korišćenjem održivih biznis modela. Drugim rečima, socijalna preduzeća svojim aktivnostima doprinose rešavanju problema ugroženih kategorija građana i njihove inkluzije u društvo. Tako je to u razvijenim zemljama sveta, ali koliko se o tome zna i da li se ovaj model primenjuje u Srbiji?
Bil Drejton, inspirisan Gandijem i Pokretom za ljudska prava, osniva Ašoku (Ashoka) 1980. godine u Americi. Želeći da izjednači ekonomsku neravnopravnost stvorio je prvo socijalno preduzeće koje i danas podržava vodeće svetske socijalne preduzetnike i promoviše poželjne društvene vrednosti. Dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed Junus u svojoj knjizi „Za svet bez siromaštva“ tvrdi da je socijalno preduzetništvo zapravo bilo koje nastojanje da se pomogne svojoj zajednici i okolini. Blejk Majkoski, osnivač preduzeća TOMS i pokretač biznis modela „One for One“, omogućio je da svakom kupovinom njegovog proizvoda deo novca odlazi za pomoć jednoj osobi iz ugrožene kategorije. Ovakvih pojedinaca i primera je mnogo, a svi oni su krenuli od ideje i misije da unaprede živote ljudi iz marginalizovanih grupa.
Dobra ideja, koja najčešće dolazi iz neposrednog životnog iskustva osnivača, u kombinaciji sa održivim biznis modelom recept je za pokretanje (uspešnog) socijalnog preduzeća, biznisa koji posluje s idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju. To znači da se zarađena sredstva ulažu u dalje zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, nemaju zdravstveno osiguranje ili je ono veoma ograničeno, nemaju dovoljno sredstava za obrazovanje; a takođe se ulaže i u zaštitu životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici.
U Srbiji, takođe, postoji veliki broj socijalnih preduzeća koja pokrivaju široki dijapazon proizvoda i usluga. Dobra Torba je jedan od lidera u borbi za bolji položaj žena u društvu i njihovu ekonomsku nezavisnost. Daj Daj platnene pelene od bambusovog vlakna nalik su na jednokratne pelene ali mnogo zdravija opcija za bebe i našu planetu.
Magazin Liceulice se bavi afirmisanjem aktivizma i promocijom vrednosti građanskog društva uz direktnu uključenost marginalizovanih grupa u cilju njihove socijalne integracije i ekonomskog osamostaljivanja. Kupovinom Sofi kozmetike pomažete u zapošljavanju osoba sa invaliditetom koje će se samostalno izdržavati od vlastitog rada i na taj način osećati korisnim članovima društva. U izradi Koba Yagi proizvoda uključene su žene koje pripadaju teže zapošljivim kategorijama kao i mladi s teškoćama u razvoju koji izrađuju odgovarajuću ambalažu.
Tijana Petrović, iz preduzeća Koba Yagi nam je objasnila koja je njihova misija i cilj.
„Koba Yagi je centar za edukaciju i razvoj, i bavi se ostvarivanjem ciljeva u oblasti obrazovanja dece i mladih kako bi formirali životni stav „Ja mogu!“ i suočili se sa izazovima 21. veka na najkonstruktivniji način. Ciljeve ostvarujemo kroz implementaciju međunarodno nagrađivanog programa „Design for Change“, koji podstiče razvoj kreativnosti, empatiju, kritičko mišljenje i timski rad u obrazovne programe za decu i mlade u Srbiji kroz obuku prosvetnih radnika na svim obrazovnim nivoima za primenu ovog programa u nastavi i kroz direktan rad s decom, mladima i roditeljima u okviru programa „Škola za superheroje“. Udruženje se bavi i podsticanjem uključivanja ranjivih i teže zapošljivih grupa kroz pokretanje društvenog preduzeća Koba Yagi Toys koje se bavi proizvodnjom edukativnih alata za rad s decom. Deo prihoda našeg preduzeća ulažemo u realizaciju Design for Change programa u Srbiji.”
Udeo marginalizovanih grupa u ukupnom broju zaposlenih u EU iznosi 6%. U Italiji, na primer, kao i u većini evropskih zemalja, taj broj iznosi 30%. Međutim, čini se da je sam koncept socijalne ekonomije relativno nov za naše društvo i da je Srbija i dalje nedovoljno pravno uređena za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća.
Na moja pitanja koliki je izazov raditi u ovakvoj vrsti preduzeća i kako se našoj javnosti može približiti koncept socijalnog preduzetništva, kao i ko bi trebalo da preuzme inicijativu u promovisanju ovakvih modela, Tijana mi je rekla da je situacija u Srbiji daleko od idealne.
„Kod nas ovakva preduzeća nisu dovoljno prepoznata. Nema ni prave definicije onoga čime se ona bave. Ni pravno – jer nemamo jedan oblik u kome ona mogu biti. Tako imamo najčešće udruženja, zadruge, ređe DOO i agencije. Međutim, svako tumači drugačije važnost i vrednost ovih pravnih formi. Takođe, različito se tumače i misije ovakvih preduzeća. Na samom tržištu nema nekih posebnih beneficija za ovakva preduzeća. Rad u Srbiji i u „običnom” preduzeću je težak, a još je zahtevniji u socijalnom preduzeću. Za nas, od ogromnog značaja je naša misija – obrazovanje dece i to na način na koji mi to radimo jer verujemo da je važno da od malena deca brinu o svetu koji ih okružuje i da postanu aktivni učesnici u društvu. Našu misiju ostvarujemo kroz društveno odgovorne igračke u čijoj realizaciji je angažovano 17 osoba iz ranjivih kategorija. Da bi se dobro promovisao koncept socijalnog preduzetništva u Srbiji, mislim da je nužno da postoji konsenzus oko toga šta sve podrazumevamo pod time.“
Socijalna preduzeća mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju jasnu socijalnu misiju. Njihov cilj je da omoguće pravedniju raspodelu novca i bolje uslove marginalizovanim grupama ljudi. Prilikom istraživanja ove temu kao i nakon razgovora sa našom sagovornicom došli smo do nedvosmislenog zaključka da je ovo veoma značajna tema o kojoj je neophodno više govoriti. Potrebno je edukovati ljude i raditi na promociji ovakvog vida preduzetništva kako bi se obezbedile mogućnosti za njegov razvoj i napredak, a samim tim i napredak čitavog društva.
Stoga, kada sledeći put uđete u DM po kozmetiku zaputite se po SOFI sapune, ne okrećite glavu pred uličnim prodavcima koji vam nude Liceulice (jer 50% cene časopisa ide direktno njima kao zarada), obradujte svoje mališane ekološkim Daj Daj pelenama i Koba Yagi igračkom… Zaista, malo je potrebno da (in)direktno pomognemo onima koji su u lošijem položaju od nas. Kupovinom svakog proizvoda bilo kog socijalnog preduzeća jedna osoba biva srećnija, ekonomski ravnopravnija i socijalno zbrinuta. Pravo je vreme da pokažemo našu humanu stranu! Onima odvažnijima koje je ova tema zainteresovala i želeli bi da realizuju svoje ideje i pokrenu svoje socijalno preduzeće – zakon u ruke, naoružajte se strpljenjem i bravo za stvaranje boljeg i ravnopravnijeg društva!
