Samo proleće nas je počastilo izuzetno vlažnim i nestabilnim vremenskim prilikama i nije nam pružilo šansu da razmislimo o tome kako bi bilo da svoje sobne mezimce počastimo boravkom na otvorenom. Međutim, jun i sada početak jula su doneli više sunca i ujednačene temperature, tako da je realizacija ove ideje postala moguća. Gde, kako i šta sa sobnim biljkama u toku letnjeg perioda otkrijte u redovima koji slede.
Letnja sezona na balkonu ili terasi za sobne biljke predstavlja svojevrstan vid godišnjeg odmora. Međutim, pri njihovom iznošenju potrebno je biti veoma obazriv. Povišena temperatura, vlažan i svež vazduh svakako će dobro uticati na vaše biljke i potpomoći će njihov rast. Letnje kiše su odlične za spiranje prašine i prljavštine sa njihovih listova koja se nakupila tokom boravka u zatvorenom prostoru. Bilo bi korisno da ovaj period iskoristite za presađivanje, ali i za razmnožavanje svojih mezimaca reznicama. Sada kad su nastupili lepi dani, to može olakšati čitav proces. Nemojte se ustručavati i slobodno ih orežite. One će se u spoljnim uslovima veoma brzo oporaviti od stresa. Kad odlučite koje primerke želite da iznesete napolje, potrudite se da posude u kojima se one nalaze budu pre svega stabilne. Svakako nije preporučljivo sobne biljke presađivati u nesrazmerno velike posude, zato što se to negativno odražava na rast i razvoj nadzemnih organa. Onog trenutka kad su atmosferski uslovi stabilni, a večernja temperatura ne pada ispod 15 °C nekoliko dana u nizu, vreme je za migraciju.
Nije svaka pozicija na otvorenom pogodna za sobne biljke. Pošto su u pitanju tropske biljke, naviknute su na povišenu vlagu, toplotu i nešto slabiju svetlost. Prva i osnovna stavka je da ih pozicioniramo u predeo pune senke ili na neki polusenoviti položaj. Pošto je evidentna promena uslova životne sredine, njihova aklimatizacija bi trebalo da bude postepena. Nikad, ali bukvalno nikad ih nemojte premestiti direktno na sunce. To može izazvati opekotine na biljci, promenu boje listova i propadanje. Kod nekih biljaka, naročito sukulenata, oštećenja mesnatih stabljika i listova mogu biti trajna. U roku od 14 dana biljku iz potpune senke možete prebaciti na polusenku. Ukoliko se u nekom momentu pojavi direktna sunčeva svetlost možete ih zaštiti tkaninom. Mnogim sobnim biljkama neće smetati i da celo leto provedu u senci. U periodu aklimatizacije strpljivo pratite ukoliko se neke promene dešavaju. Promena boje lišća uglavnom signalizira da je svetlost isuviše intenzivna. Ukoliko primetite da se biljka polako naginje ka svetlosti, slobodno je pomerite na neki svetliji položaj. Nekad će biljka usled stresa izgubiti nekolicinu listova, ali će ih ubrzo nadoknaditi novim.
Iznošenjem sobnog bilja na otvoreno njihova potreba za vodom i zalivanjem biće povećana. Redovno treba proveravati vlažnost zemljišta. U procesu zalivanja možete koristiti rastvorene različite tečne prihrane, bitno je da je posuda u kojoj se biljka nalazi stabilna i da ima dobar drenažni sistem, kako ne bi došlo do gomilanja i zadržavanja kišnice i kako bi ona oticala. Na taj način ćemo izbeći pojavu truleži. Takođe, važno je pričvrstiti ih u slučaju pojave jakih udara vetra. Vetar povećava proces transpiracije i dodatno crpi vodu iz biljke, što direktno utiče na potrebu za pojačanim zalivanjem.
Bitno je pratiti spoljne atmosferske uslove. U onom momentu kad večernje temperature padnu ispod 15°C, vreme je za povratak u zatvoreno. Ovo za biljku takođe može predstavljati svojevrstan stres. Bitno je da pre unošenja biljke unutra detaljno pregledate listove i rešite se štetočina na njima, ukoliko ih ima. Bilo bi dobro da pri unošenju sve saksije koje su bile napolju grupišete zajedno i odvojite ih od sobnog bilja koje niste iznosili. Na taj način napravićete barijeru za prenošenje zaraze i infekciju zdravih biljaka koje su leto provele u zatvorenom. Takođe je važno da biljke koje ste uneli stacionirate na položaje sa pojačanom insolacijom. Smanjite postepeno zalivanje i prihranu, pošto novonastalo okruženje diktira novu dinamiku. Ukoliko se desi da su pojedini primerci sobnog bilja toliko izrasli da ih je nemoguće vratiti u zatvoreno nemojte posezati za makazama. Ukoliko je vaš ljubimac prerastao svoj životni prostor razmotrite opciju da ga poklonite nekoj instituciji, kao što su škola, bolnica ili poslovna zgrada. U novom domu, uz odgovarajuću negu, svojom zelenom energijom uveseljavaće nove vlasnike dugi niz godina.
Prvi u redu za iznošenje su obično primerci iz vaše oranžerije (limun, mandarina, kumkvat), kao i biljke mediteranskog podneblja – oleander, jasmin i mirta. Tek kod pojave ujednačenih spoljnih temperatura budite slobodni da preselite biljke kao što su monstera, filadendron, dracena, difenbahija i razne druge palme. Nakon procesa aklimatizacije, sobne biljke koje vole direktno sunce su razne vrste sukulenata i kaktusa, kao i strelicija, tradescantia i razne vrste palmi. Delimično osunčane položaje tolerišu juka, alokazija adam, sansevieria, fikus elastika (samo onaj sa skroz zelenim ili tamnozelenim listovima, panaširani listovi brzo stradaju pri direktnom izlaganju suncu). Biljke poput filadendrona, monstere, kalatee, marante, singonijuma i raznih paprati stacionirajte dalje od sunčevih zraka, u hladovinu.
Radujte se lepim letnjim danima zajedno sa svojim biljčicama, a one će vam i za najmanji znak pažnje uzvratiti mirisom, lepotom i dubokim osećanjem mira i blagostanja. Neka ovo leto bude zeleno i na radost svima!
