Protreseš je i odjednom ugledaš predivne bele pahulje kako padaju na sneška unutar staklene lopte. Najomiljenija zimska zabava, jedan od najlepših hobija i najprodavanijih poklona za novogodišnje praznike – snežne kugle. Danas ih je relativno jednostavno naći, a više nismo ograničeni ni oblicima, motivima unutar njih, snežnim pahuljama, šljokicama ili konfetama i uz malo upornosti može se naći čak i muzička kutija u obliku snežne kugle.
Ipak, tačno poreklo ovog ukrasa je nepoznato. Pretpostavlja se da je nastala u Francuskoj početkom ili sredinom 1800. godine. Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je 1889. godine prezentovana prva snežna kugla koja je u svojoj unutrašnjosti imala Ajfelov toranj. Ubrzo se trend pravljenja ovih kugli proširio na ostatak evropskih zemalja i postale su prava atrakcija među turistima.
Osim gradskih znamenitosti koje su u njima bile predstavljene, česti su bili i religijski motivi.
Prva snežna kugla je na američko područje stigla tek tokom druge polovine dvadesetih godina dvadesetog veka, tačnije, 1927. godine. Kao i u Evropi i u Americi je njihova prodaja doživela procvat zahvaljujući turistima koji su ih kupovali kao suvenire. Dve decenije kasnije, tokom ere četrdesetih, uobičajena je bila praksa korišćenja snežnih kugli u marketingu, te su na taj način postale deo popularne kulture.
Pojavljivale su se u mnogobrojnim filmskim scenama od kojih je najpoznatija ona iz filma Citizen Kane iz 1941. godine. Iako su ovakve stvari uticale na njihovu popularnost, promene koje su se dogodile pedesetih godina, a koje su se ticale materijala od koga su izrađene, poljuljale su im dotadašnji ugled.
Umesto stakla, koji je nekada bio primaran u proizvodnji kugli, tada su počele da se izrađuju i od plastike i da se masovno proizvode u Kini. Na njih je počelo da se gleda kao na neukusan, nepoželjan i jeftin predmet. Tek sedamdesetih godina dolazi do njihove obnovljene slave zahvaljujući kolekcionarima koji su ih tretirali poput malih umetničkih dela. U ovom periodu postaju popularni raznovrsnosni motivi, oblici i veličine kugli.
Ukoliko se zateknete u Beču, ne propustite muzej snežnih kugli u kome ćete imati prilike da vidite kugle stare preko sto godina i da čujete priču o Ervinu Perziju.
Naime, Ervina, koji je bio medicinski tehničar – instrumentar, hirurg je upitao da li može sijalicu da načini svetlijom za njegovu operacionu salu. Perzi se ugledao na obućare koji bi napunili staklenu posudu vodom i postavili je ispred sveće da bi povećali osvetljenost. Da bi još više pojačao efekat, Perzi je napunio posudu nečim nalik šljokicama, a zatim i sitnim belim šljunkom, da bi reflektovao svetlost sijalice. Ipak, ideja mu nije uspela, čestice su plutale na dnu umesto da pojačavaju osvetljenje.
Uprkos neuspehu, Perzi je bio oduševljen efektom jer ga je podsetio na sneg koji pada. Nakon što je ispunio prijatelju želju i napravio minijaturu crkve rođenja Presvete Bogorodice, koju je zatim postavio u malu staklenu posudu i dodao beli šljunak, Perzi je napravio ono što mi danas nazivamo snežnom kuglom. Godine 1905. je usavršio i patentirao svoj dizajn, a ostalo je istorija…
Ukoliko ste maštoviti i volite da sami pravite ukrase, posetite Mimin virtuelni kutak – blog jednog kreativnog zeke (http://jewelry-and-stuff.blogspot.com/2013/12/diy-snow-globe-uradi-sam-snezna-kugla.html) i pratite uputstva kako da i vi dobijete ovakvu ili sličnu kuglu.
