Priliku da razgovaram sa Snežanom Subotić, ženom sa mnogo talenata, interesovanja i polja delovanja iskoristila sam jednog prolećnog popodneva. U prijatnom ćaskanju dotakle smo se raznih tema neophodnih za uspeh u poslovnom svetu, i životnih lekcija koje su Snežanu naučile da deluje odlučno i sluša svoj instinkt kada su ljudi i posao u pitanju. U nastavku našeg razgovora koji sledi, sigurna sam da ćete moći da osetite barem delić njene posebne i nesvakidašnje energije, koju bi takođe od nje trebalo učiti.
Draga Snežana, pre svega bih volela da vam se zahvalim još jednom što ste pristali da budete moj gost u Pleziru. Budući da je još jedna radna nedelja na svom početku, kako se držite? Kako zapravo izgleda jedan vaš radni dan?
Zavisi kako kad. Kada ima posla, radi se i po dvanaest i više sati dok se posao ne uradi. Čim ustanem, prvo se hvatam za lonče, stavlja se kafa i odmah se proveravaju mreže i mejlovi. Dok popijem kafu, deo planiranja aktivnosti za taj dan se odradi. Pošto se bavim različitim poslovima, ako tog dana imam događaj koji treba da ispratim i za koji pišem, onda se on posećuje. Popodne sam slobodna i taj deo dana je za reset i viđanje sa društvom. Međutim, dan može da izgleda i drugačije. Kada organizujem događaj dan mi počinje ustaljenim ritualom, potom komuniciram sa članovima tima, novinarima, podizvođačima, pišem saopštenja … u tim trenucima se osećam kao da sam „leteći Holanđanin“. Nekada to ume i da potraje. Svaki dan je drugačiji, dinamičan i zanimljiv.
Nedavno sam pročitala jedan tekst koji govori o tome da žene danas igraju ključnu ulogu u menadžmentu. Koliko se vi slažete sa tim? Budući da je i etimologija ove reči, baš kao i upravljačka sposobnost kroz istoriju tradicionalno dodeljivana muškarcu, kako se profil žene našao u toj celoj priči?
Društvo kao celina se sastoji od žena i muškaraca, a jedna celina ne može da funkcioniše ako se eliminiše jedan od njegovih sastavnih delova. Potrebni su i jedni i drugi. Razvoj civilizacije je tekao kako je tekao. Ženama nisu tek tako poklonjena prava poput prava na glas, imovinu i sličnih. One su se izborile za to! Što se načina rukovođenja tiče, možda se malo stilovi razlikuju, ali opet sve zavisi od osobe do osobe. Inače sam protivnik bilo kakvog oblika generalizacije i verujem da kompromis uvek postoji, samo ukoliko su obe strane voljne da sarađuju. Poslovno sarađujem i sa ženama i sa muškarcima i mogu reći da problemi u rukovođenju ne potiču od pola, već od zrelosti osobe koja je sa druge strane. Često se u praksi susrećem sa materijalizacijom izreke da je žena ženi vuk, što je tužna činjenica, dok sa druge strane nije redak slučaj da vas muški saradnik diskriminiše samo zbog pola kojem pripadate. Žene bi trebale da budu složnije, jer je to ono što bi ih činilo nepobedivim.
Možete li da nam ispričate nešto o mentorskom programu „Podeli svoje znanje” u kome ste učestvovali kao i o njegovom značaju u osnaživanju žena?
Tokom protekle godine, kao jedna od mentorki, bila sam deo programa „Podeli svoje znanje“. Program „Podeli svoje znanje“ je jedinstven program koji otvara mogućnost za lični i profesionalni razvoj žena. Zasnovan je na konceptu mentorstva, a usmeren je upravo ka izgradnji međusobne podrške, kroz deljenje znanja, iskustava, jačanje solidarnosti, promociju dobrih uzora, umrežavanje i osnaživanje žena. Program partnerski realizuju Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Erste Banka, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Evropski pokret u Srbiji od 2010. godine. Žene se prijave, nakon čega se vrši selekcija i svaka dobija svoju mentorku. Prijavljuju se žene koje imaju neku poslovnu ideju za čiju realizaciju im je potrebna pomoć ili one koje žele da rade na sebi i koje su na početku karijere ili menjaju pravac u svojoj dosadašnjoj karijeri. Ovaj program je besplatan i podrazumeva da u okviru jedne godine mentorka radi sa mentorinom na razvijanju i realizaciji postavljenih ciljeva na početku saradnje.
Šta se praktično može izroditi iz ovog programa?
Ukoliko imaš svoju firmu, nakon završetka programa, možeš da stekneš nove prijateljice, možeš da dobiješ potencijalnog zaposlenog, poslovnog partnera ili možeš da se povežeš sa drugim mentorkama i mentorinama, jer je i networking veoma važan. Smatram da su mentorski programi jako bitni i korisni društvu, da oni na izvestan način menjanju mindset, a tako dolazimo i do dela odgovora na pitanje koje se ticalo načina rukovođenja. Tako ulazimo u sferu menadžmenta. Kad jednu generaciju žena obučiš, osposobiš i osnažiš na neki način stvaraš mogućnost da one kasnije nastave takvim putem i stvore neke nove generacije čiji će mindset biti mnogo progresivniji od onoga što smo danas.
Kakva su vaša iskustva sa mentorima?
Ja sam neko ko voli samostalno da krči svoj put, tako da nisam često imala mentore, ali sam imala čast da drugima budem mentorka. Od onih koji su bili moji mentori na prvom mestu bih pomenula prof. dr. Anu Kovačević, koja mi je bila mentorka tokom studija i tokom pisanja diplomskog rada. Sa njom sam i dan danas u kontaktu.
Tokom učešća na projektu mentorstva koji je pokrenula Netokracija, namenjenog osnaživanju žena u digitalnoj industriji, želela sam da usavršim svoje znanje u oblasti digitalnog marketinga, nastupa na društvenim mrežama, pokretanja online kampanja… Kao mentorka dodeljena mi je Ljiljana Pavlovicova, koja živi i radi u Češkoj, krajnje zanimljiva, dinamična osoba sa odličnim smislom za humor. Obe smo crvenokose, pa nas možda i to povezuje (smeh).
Uvek volim da istaknem da nam ta mentorstva donose nova prijateljstva, otvaraju poslovne prilike i da su jako bitna. Postoje programi koji su besplatni, kao i oni koji se plaćaju. Verujem da bi kompanije u okviru mentorskih programa o kojima smo pričale mogle da pronađu neki svoj benefit i da bi trebale mnogo više da se uključe i angažuju, jer mogu mnogo toga da dobiju, baš kao i samo društvo.
Bavite se poslom PR-a i organizacijom različitih događaja. Ispričajte nam kako je došlo do toga, da li se radi o ljubavi ili jednostavno samoprepoznavanje odličnih organizacionih i komunikativnih sposobnosti te ste uspešno ispratili taj pravac?
Kada radiš kao PR & Event Manager možeš slobodno da zaboraviš na klasičan posao od 9 do 5. To je poziv koji živiš, koji i pored svih izazova i stresa ili voliš ili ne voliš. I to se vidi. Moj prvi susret sa sferom komunikacija je bio poput ljubavi na prvi pogled. Tokom studija na Fakultetu bezbednosti, na trećoj godini studija imala sam dva predmeta koja su uticala na moj dalji razvoj. To su Mediji i komunikacije i Krizni menadžment. Oni su mi otvorili vrata oblasti odnosa s javnošću. Nakon toga počela sam da se zanimam za volontiranje u tom domenu kako bih stekla praktično iskustvo. U tom periodu, 2011. godine ukazala mi se prilika da budem PR menadžer TEDxBelgrade konferencije. TEDx konferencije su mi omogućile da osim PR-a uđem u vode organizacije događaja. Onda su došli drugi bitniji projekti i priče, što bi rekli ostalo je istorija. Često umem da se našalim da se ovim poslom ne može baviti svako, iako je danas to upravo slučaj. Da bi bio uspešan u ovoj branši važno je da si dobro organizovan, da umeš asertivno da komuniciraš, da voliš dinamiku ovog posla, da voliš adrenalin kojem si svakodnevno izložen i da imaš dobre mehanizme da kanališeš stres koji ti je svakodnevni saputnik.
Osim kvaliteta istaknutih u prethodnom pitanju, šta je to još potrebno da bi se uspešno bavili poslom kojim se vi bavite? Koliku ulogu igraju želja i ambicija i da li u biznisu ima dovoljno prostora za kreativnost?
Zavisi od osobe i pozicije. Ukoliko si deo velikog sistema, nema prostora za neku preteranu slobodu i kreativnost, jer postoje procedure koje su iznad tebe i manevarski prostor ti je ograničen. Ako si deo manjeg tima, tebi upravo od te kreativnosti zavisi da li ćeš dobiti posao ili nećeš.
Vaša velika ljubav je i internet, blogovi i blogovanje. Možete li da nam ispričate malo više o vašem angažmanu za Adria Daily?
Od 2011. do 2015. godine bila sam saradnica „Mreže kreativnih ljudi” i nakon toga kada je osnovan Adria Daily magazin pozvana sam da budem deo te priče. Postala sam urednica, kolumnistkinja, ali i neko ko se bavi medijskim sponzorstvima. Ako vidim neki kreativni događaj i potencijal u toj priči, onda se organizatorima obratim za saradnju ili se organizatori obraćaju meni, dakle proces je dvosmeran.
Što se blogovanja tiče u proteklih godinu dana nisam nešto bila aktivna, ali se to sada menja. Već par godina vodim blog Prototip, namenjen svim zaljubljenicima u komunikaciju, organizaciju događaja, kreativne ideje i TED/TEDx događaje. Pisanje je sastavni deo mene i ovo je jedan od načina da sa drugima podelim lepu reč, da otvorim konstruktivne diskusije, unapredim sebe i proširim svoje znanje.
Trenutno je u našoj zemlji i regionu aktuelno nekoliko vrlo zanimljivih konferencija. Ko je su to konferencije koje vi ne propuštate i koje biste uvek preporučili ljudima koji se bave odnosima s javnošću, komunikacijom i internet preduzetništvom?
Protekle tri godine bila sam oficijalni bloger Spark.me konferencije, ali ove godine ću je na moju veliku žalost zbog obaveza propustiti. Što se mene tiče, to je jedna od najboljih konferencija u regionu. Usmerena je na teme poput digitalnog marketinga, kreiranja sadržaja, digitalnog poslovanja, tehnoloških startapa. Meni je ona „numero uno”. Programski je dosta dobra i tim koji je organizuje to radi na sjajan način. Na RSVP – Event Festivalu u Zagrebu prošle godine sam učestvovala kao predavač i radioničar, a pored toga ove i prethodne godine bila sam i članica žirija za dodelu event nagrada. Pomenula bih još i Crossover konferenciju u Sloveniji, naročito korisnu onima koji rade u event industriji.
Ko su vaši uzori u poslu i životu?
Koreograf Ohad Naharin, koji je radio sa Natali Portman i pripremao je za ulogu u filmu „Black Swan“. Čovek od kojeg se može mnogo naučiti, čovek koji nije imao ustaljen put prema pravilima koje društvo postavlja, čovek koji je kreirao novi plesni pravac – Gaga ples. Snimljen je i dokumentarac o njegovom životu, čiji je producent Natali Portman i koji se zove Mr. Gaga. Preporučila bih svakome ko bude u prilici da ga pogleda. Znam da je mene oduševio.
Ko je Snežana Subotić kada ne radi?
Uh, nimalo lako pitanje. Ne znam, najteže je pričati o sebi. Snežana je neko ko voli život i pored svih gluposti koje se dese, neko ko voli knjige, umetnost, događaje i prirodu (naročito šetnje kraj reke, jezera ili mora). Možda bih u jednoj rečenici mogla sebe definisati kao realnog optimistu sa stavom.
Fotografije: Nikola Ristić
