Kada sam prvi put razgovarala sa Ivanom poželela sam da čitaocima Plezira ispričam priču i upoznam vas sa njom, njenim radom i misijom na čijem ostvarenju vredno radi. U modernom svetu ispunjenom konstantnim stresom, jurnjavom, brzim načinom života, ali i brzom hranom, bilo je pravo osveženje saznati više detalja o konceptu koji je sušta suprotnost svemu ovome, konceptu poznatom kao Slow Food.
Ivana Radić trenutno boravi na jugu Francuske i radi na doktorskoj disertaciji, ali to je ne sprečava da se angažuje u organizaciji jednog lepog događaja koji će se održati krajem jula u Velikoj Plani i koji će, između ostalog, biti posvećen hrani, podršci malim poljoprivrednim proizvođačima kao i očuvanju gastronomskog nasleđa i bioraznolikosti.
PRILIKOM NAŠEG PRVOG RAZGOVORA SA VELIKOM STRAŠĆU SI MI GOVORILA O ORGANIZACIJI I KONCEPTU SLOW FOOD. DA LI BI MOGLA SADA DA PRIBLIŽIŠ ČITAVU PRIČU I NAŠIM ČITAOCIMA?
Slow Food je međunarodna asocijacija koja je osnovana 1989, a danas broji preko 100 hiljada članova u 150 država sveta. Članovi Slow Food-a udruženi su u lokalne jedinice, conviviume, posvećene hrani i poljoprivredi, lokalnoj zajednici. Oni podržavaju male, porodične, poljoprivredne proizvođače, čuvare gastronomskog nasleđa i bioraznolikosti. Članovi i ljudi koji podržavaju Slow Food zainteresovani su za raznolikost ukusa i veoma svesni toga u kojoj meri naš odabir hrane utiče na lokalna i globalna dešavanja u svetu. Osnovna krilatica Slow Food-a je GOOD, CLEAN and FAIR ili na našem jeziku UKUSNO, ČISTO, POŠTENO.
UKUSNO – hrana zadovoljava čula svojom svežinom i aromom i deo je lokalne kulture
ČISTO – hrana se proizvodi i konzumira bez štete po životnu sredinui vodeći računa o dobrobiti životinja i zdravlju ljudi
POŠTENO – hrana je dostupna potrošaču, ali razumno plaćena proizvođaču Neke od glavnih aktivnosti Slow Food-a su umrežavanje malih proizvođača, obrazovanje potrošača (koji je u SF konceptu zapravo ko-proizvođač), kampanje protiv GMO, za sirovo mleko, protiv bacanja hrane (food waste), zatim rad sa decom i oblikovanje njihovog ukusa od malih nogu, kao i jednom u dve godine globalno okupljanje malih proizvođača iz celog sveta u Torinu (Italija) (Terra
Madre Salone del Gusto). Jedan od glavnih ciljeva Slow Food-a je zaštita bioraznolikosti (biodiverziteta) kojom su obuhvaćene sve biljke, sve životinje i svi ljudi na planeti, a posebno zaštita njihovih razlika koje predstavljaju najveću vrednost!
SVET I LJUDI U NJEMU POSTAJU SVE UŽURBANIJI, A OVAKAV NAČIN ŽIVOTA, STRES I NEPREKIDNA JURNJAVA S VREMENOM UZIMAJU SVOJ DANAK. LJUDI SU POD OGROMNIM PRITISKOM KOJI IM POSLEDIČNO UBIJA VOLJU ZA UŽIVANJEM U ŽIVOTU, A TO SE REFLEKTUJE I NA KULTURU ISHRANE. VIDIŠ LI REŠENJE OVOG PROBLEMA? KAKVE BI MOGLE BITI DUGOROČNE POSLEDICE UKOLIKO STVARI NE POČNU DA SE SHVATAJU OZBILJNIJE?
Postoje svetovi i ljudi koji su drugačiji od opisanog. Naše je da ih tražimo i istražujemo, učimo od njih i okušamo se u drugačijem načinu života od onoga koji je opšteprihvaćen, odnosno nametnut. Ti ljudi i ti svetovi su među nama. Jednostavni, spontani, neposredni stvaraoci i proizvođači lepote, ukusa, smirenja i dobrote, bez potrebe da se ikome nametnu. Nevidljivi, a postojeći. Prvi praktičan savet za promenu sveta o kojem govoriš je odlazak na pijacu.
Drugi je odlazak na selo.
KAKO JE KULTURA ISHRANE POSTALA PUKA POTREBA I DA LI SMO ZABORAVILI DA UŽIVAMO U PRAVOJ HRANI?
Nismo zaboravili. Ja nisam. A iz našeg razgovora čini mi se da nisi ni ti. To „mi”, koje često koristimo tokom razgovora je višeznačno i vrlo složeno. Mi nismo samo „mi”. Postoje mnogi drugi „mi” koje treba sresti i upoznati. To je više od puke potrebe. Nešto što je nekome trend, moda, fascinacija, drugome je jednostavno prirodni tok življenja. Sve može biti egzotika. Nekome slama, nekome salama, a nekome Panama. Moja vizija je da bi svako od nas trebalo da zna šta jede i na koji način ostavlja posledice na sebe, lokalnu i globalnu zajednicu i prirodu. Mislim da je najbolji primer za to kinoa, koja i kod nas postaje sve popularnija. To je žitarica sa Anda, dakle Peru, Ekvador, jeli su je Indijanci, a i do dana današnjeg tamošnje stanovništvo. Postala je toliko popularna u Zapadnom svetu da je proizvodnja na Andima sada nedovoljna za izvoz, nije je bilo za lokalno stanovništvo, a od skoro se proizvodi na severu Francuske, pa se i cena obara. O banani neću ni da počinjem, sorti koja se komercijalizuje u oko 90% tržišta na svetu (cv. Kavendish), pod pretnjom je od opasnog patogena i ako prevlada neće biti više te banane. Slično je i sa kafom, a kod nas recimo šljiva koja pati od virusa šarke. Zato je važan biodiverzitet! Da bude što više različitih sorti sa svojstvima koja mogu ponekad da budu različiti ukusi, ali ponekad i otpornost na bolesti.
SLOW FOOD JE KAO IDEJA ZAŽIVEO I U SRBIJI NA NAŠU VELIKU RADOST, A ZAHVALJUJUĆI TEBI I JOŠ NEKIM DIVNIM LJUDIMA KRAJEM JULA ĆE SE ORGANIZOVATI INTERESANTNA MANIFESTACIJA TERRA MADRE U VELIKOJ PLANI. O KAKVOM JE DOGAĐAJU REČ? KO SU UČESNICI I KOME JE DOGAĐAJ NAMENJEN?
Slow Food je u Srbiji kroz mrežu volontera aktivan od kraja prve dekade dvehiljaditih. Terra Madre je globalna mreža malih proizvođača ali i veliki globalni događaj koji se svake dve godine dešava u Torinu, sa nazivom manifestacije Terra Madre Salone del Gusto. Osim toga, postoje i manja okupljanja na regionalnom ili lokalnom nivou sa nazivom Terra Madre. Ove godine, 29. jula u Velikoj Plani biće po prvi put održan jedan Terra Madre u centralnoj Srbiji. Pošto smo mi kao Convivium tek u povoju, rešili smo da udružimo snage sa našim prijateljima, kompanijom Superior-seeds (porodična kompanija iz sela Bresje, za proizvodnju semena povrća i rasada voća) tako
da se naša ovogodišnja manifestacija zove Superior Dani Polja Terra Madre Morava 2017. U programu je poseta kompaniji Superior, pijaca malih proizvođača, zatim konferencija „Šansa za opstanak – preduzetništvo u poljoprivredi”, izložba Prirodnjačkog muzeja iz Beograda „Autohtono voće Srbije”, edukativne degustacije i još mnogo toga.
Jedan deo stanovnika Srbije nikada nije prestao da živi u skladu sa idejom Slow Food-a. Vrlo je važno da se tim ljudima objasni da to kako oni žive jeste Slow Food. Italijani su taj način života prepoznali, a ne izmislili. Ono bitno što su uradili je da su ono što već postoji zaštitili i preneli drugima kao poziv da otkriju u svojim sredinama pojedince i grupe koji dele slične ili iste životne vrednosti. Radi se o načinu mišljenja i doživljavanja sveta. O dobrom ukusu hrane i celokupnog života. O odnosu prema sebi, bližnjima, okolini i drugima. O tome želimo da pričamo na događaju Superior Dani Polja Terra Madre 2017!
SLOW FOOD POKRET ŽELI DA NAS NAUČI DA RAZMIŠLJAMO O SVOJIM IZBORIMA I DA HRANU NE DOŽIVLJAVAMO KAO PUKU POTREBU VEĆ KAO IZVOR ZADOVOLJSTVA I UŽIVANJA, A ONO ŠTO PRIPADNICI OVOG POKRETA ZAGOVARAJU I ISTIČU JE RAZNOVRSNOST I OČUVANJE LOKALNIH KULTURA I SPECIJALITETA. PRETI LI NAM OPASNOST OD GUBLJENJA OVE VRSTE IDENTITETA I GUBLJENJA BIODIVERZITETA? SLOW FOOD TAKOĐE IMA PROJEKAT NA OVU TEMU POD NAZIVOM ARK OF TASTE, ISPRIČAJ NAM MALO VIŠE O TOME?
Postoji jedna vrsta straha koja je bila posebno izražena pred kraj dvadesetog veka, a traje i danas. To je strah od gubitka identiteta. Vrlo je teško živeti sa napetošću te vrste. Ko sam ja i ko smo mi? Ono što imam? Ono što živim? Ono što jedem? Porodica? Prijatelji? Od proizvođača mirisa smo naučili da je miris kompozicija u kojoj prevagne jedan ton. Tako je i svaki pojedinac kompozicija u kojoj s vremena na vreme jedan glas nadjača drugi. Treba prepoznati te glasove, tonove i ukuse i osetiti kuda dalje sa njima. Neke treba čuvati, gajiti i zastupati, neke treba odbaciti. Pitanje je šta od tradicije vodi daljem stvaralaštvu i oplemenjivanju, a šta smeta daljem rastu i razvoju. Istovremeno, u svetu postoji mnogo sistema vrednosti koji su često vrlo oprečni i dok bi jedni da određene stvari zaštite i čuvaju, drugi bi baš to da unište i izgrade nešto drugo. Slow Food ima jasan sistem vrednosti i trenutno je jedan od značajnih prostora u kome mali proizvođači imaju priliku da se predstave i iznesu izazove na koje nailaze trudeći se da sačuvaju zemlju, vodu, biljke, životinje i način života, kao jedinstveni i neponovljivi izraz. Ark of Taste, na našem Riznica Ukusa, je najjednostavnije objašnjeno internet katalog tradicionalnih i majstorski spremljenih proizvoda iz celog sveta kojima preti opasnost od istrebljenja. Pod istrebljenjem se misli na prestanak spremanja nekog jela i korišćenja. U Riznici ukusa nalaze se rakija od crvene ranke, futoški kupus, vinogradarska breskva, sjenički sir, buša goveče iz Srbije, ali i kafa Sierra Cafetalera iz Dominikanske republike, kao i američka rakija od jabuke (jedan od 339 proizvoda iz SAD), Aksal krastavac iz Rusije ili pak kakao iz Ekvadora. Neke od interesantnih u riznici su rase crne svinje, pošto se nalaze u mnogo različitih zemalja (Ekvador, Francuska, Bugarska) a imamo je i mi, Mangulicu i Moravku. 🙂
POZNAT NAM JE NEZAVIDAN STATUS MALIH PROIZVOĐAČA HRANE U SRBIJI, ŠTA JE POTREBNO URADITI KAKO BI SE STVARI MENJALE NA BOLJE? KAKO DA POČNEMO ZAISTA DA RAZMIŠLJAMO VIŠE O KVALITETU, A NE O KVANTITETU I DA KUPUJEMO DOMAĆE?
Počnimo tako što ćemo se zamisliti odakle dolazi sok koji pijemo i kako ga, ko i gde pravi. Gde rastu kajsija i pomorandža? Odakle je mleko koje pijemo i čime se hrane životinje čije plodove (sir, kajmak, jaja, meso) uživamo? To su pitanja koja postavljamo deci predškolskog uzrasta. Da li mi odrasli znamo odgovore na njih? Poželjno je uspostaviti nit života i za tu vrstu mišljenja potrebno je dosta vremena. Kada kupujem voće ja porazgovaram sa prodavačicom, saznam da je voće iz okoline Smedereva i da njen prijatelj gaji, a ona u Beogradu prodaje. Za razgovor je potrebno vreme. Za to vreme saznam odakle je voće. Sledeći korak je da posetim proizvođača i kupim voće na licu mesta. I za to je potrebno vreme. U seoskim sredinama ljudi još uvek znaju poreklo proizvoda i usluga. Znaju i u gradovima, oni koji su naučili da je pismenost put ka sreći. Biti pismen znači znati kupiti kvalitetan paradajz na pijaci. I to se uči i može se naučiti. U Beogradu na mnogim javnim površinama rastu šljive, smokve, kajsije, kruške, jabuke, badem, dudinje, orasi. Tone voća propadne svake godine u gradskim parkovima i šumama. Gazimo po njima ili ih zaobilazimo krećući se trotoarima. Prepoznajemo li šta gazimo i zaobilazimo? Da li nas se i koliko tiče? Mislim da je značajan momenat kada počinjemo da razmišljamo šta jedemo onda kada imamo decu.
KADA GOVORIMO O KUPOVINI DOMAĆE HRANE MISLIMO PRE SVEGA NA PRIRODNU I ORGANSKU HRANU, NE NA TRETIRANU HRANU, NITI GENETSKI MODIFIKOVANU. KAKO POUZDANO MOŽEMO ZNATI ŠTA KUPUJEMO I KOJI JE TVOJ SAVET ZA SVE ONE KOJI POKUŠAVAJU DA IZBEGNU ZAMKU KUPOVINE HEMIJSKI TRETIRANOG VOĆA I POVRĆA?
Pouzdano možemo znati ako i kada uspostavimo odnos poverenja sa proizvođačem i prodavcem. Mnoge gospođe koje decenijama kupuju na gradskim pijacama su izgradile odnos prijateljstva sa dekama, bakama, batama i sekama koji prodaju hranu. Namerno uzimam za primer gospođe, jer one prave gosođe poštuju svog prodavca i proizvođača i odnose se brižno i sa poštovanjem prema njemu. Proizvođač i prodavac to prepoznaju i uzvraćaju istom merom ljudskosti. Čovek čoveka čini čovekom. Razgovorom i poverenjem dolazi se do saznanja. Sve potiče iz odnosa. Kakav odnos izgradim sa proizvođačem i prodavcem, takvu robu i uslugu dobijam. Čuvajmo jedni druge, da nam život ukusniji bude.
TRENUTNO PIŠEŠ DOKTORSKU TEZU U FRANCUSKOJ. KAKO TEČE RAD NA TEZI, U ČEMU NAJVIŠE UŽIVAŠ BORAVEĆI U FRANCUSKOJ I NA ČEMU SE TRENUTNO NALAZI TVOJ FOKUS?
Da, uskoro privodim kraju doktorat na temu „Sheme kvaliteta za biodiverzitet i održivi razvoj: promocija inovacija u odnosu proizvođača i potrošača” u kome se prvenstveno bavim geografskim oznakama, ali i konceptom Slow Food-a, među proizvođačima maslinovog ulja u evropskom delu Mediterana. Pored doktorata moja pažnja je najviše usmerena prema mojoj dvogodišnjoj ćerki, sa kojom iskreno uživam u letu na jugu Francuske. Sa njom otkrivam mnoge ukuse, jer je pravi gurman, najviše voli borovnice i malo ljutkastu hranu (što je naučila od našeg prijatelja iz Etiopije) a od sireva parmezan i rokefor (da, onaj buđavi).
ŠTA SI NAUČILA OD FRANCUSKIH POLJOPRIVREDNIKA?
Puno učim od Francuza, oni zaista poštuju svoj kulturni, a naročito gastronomski lokalni identitet! Dakle na jugu Francuske razlikujemo se od Pariza skoro koliko se razlikujemo od Velike Plane. 🙂 A poljoprivreda je vrlo cenjeno zanimanje, ne samo za vinogradare koji proizvode vino vrhunskog kvaliteta u brdima severno od Monpeljea, nego i proizvođači sira, maslinovog ulja, kajsija, pilića… Provela sam neko vreme živeći sa proizvođačicom maslinovog ulja (njoj sam zahvalna što sam tako brzo naučila francuski) koja sa svojih pedesetak godina vodi proizvodnju, ide stalno na usavršavanja uglavnom iz oblasti marketinga i pravi je dobar primer agropreduzetništva!
PORED RADA NA DOKTORATU IZUZETNO SI POSVEĆENA SVOM RODNOM GRADU I SVOJOJ PORODICI U PLANI, KOJIMA TAKOĐE POMAŽEŠ. POMENULA SI DA SE ONI BAVE PROIZVODNJOM SOPSTVENE LINIJE HRANE, AJVARA, DŽEMOVA… KAKVO JE NJIHOVO ISKUSTVO SA PROIZVOĐAČIMA, KAKAV JE KONCEPT KOJI NEGUJETE I KAKO OVA PRIČA NAPREDUJE?
Moja majka je odlična kuvarica (pored toga što je u toku karijere bila direktorka jedne od najuspešnijih zadruga u Jugoslaviji i profesionalni političar na regionalnom nivou), a moj tata je veliki gurman i poznavalac ukusa. Majka voli da kaže da treba ona da bude uvrštena u Riznicu Ukusa, jer su kuvarice vrsta koja nestaje. Delimično je i u pravu. Pre pet, šest godina zamolili su ih neki prijatelji iz Beograda da im naprave zimnicu, pošto imaju šporet na drva i prave veoma ukusan ajvar. To su i uradili. Naredne godine javili su se prijatelji prijatelja. Sledeće prijatelji prijatelja prijatelja. Tako je počela da se gradi mreža! Onda se uključio i moj brat. Takođe, on je sa mnom išao dva puta na Terra Madre. Prošle godine, Siniša Mihajlović, trener Torina, probao je naše proizvode, a ideja da ga uopšte pozovemo da poseti našu prezentaciju potekla je upravo od mog brata! Naša porodica pravi ajvar, džem, slatko i sok. Povrće i voće od lokalnih ili eventualno regionalnih proizvođača. To je sada već dosta dobro uspostavljen kontinuitet. Naši proizvodi jedu se u raznim državama Evrope, zahvaljujući dijaspori, ja naravno često organizujem degustacije za prijatelje u Francuskoj (koji su oduševljeni), a imali smo čast da naš proizvod bude na meniju i u kancelariji UN u Dominikanskoj republici.
VELIKI UTICAJ NA TEBE I TVOJ RAD IMA PROFESOR IVO ĐINOVIĆ. INTERESANTNA PRIČA ZA ČITAOCE JE I TA KO MU JE POMOGAO DA ODABERE PRAVI HIBRID PARADAJZA. ŠTA SU ZAPRAVO HIBRIDI I KAKO IZGLEDA TA SARADNJA U PRIRODI IZMEĐU BILJAKA I ŽIVOTINJA?
Profesor Ivo Đinović je glavni selekcionar u kompaniji Superior Seeds, čovek kome možemo da zahvalimo za papriku slonovo uvo i mnogo sorti i hibrida ukusnog paradajza! Hibridi (fokusiraćemo se na biljne hibride) su biljke dobijene
ukrštanjem dve sorte (sorta majka i sorta otac) nama tačno poznatih karakteristika. Profesor Ivo sa svojim timom stalno radi na odabiranju novih hibrida paradajza, paprike i ostalog povrća. Oni svake sezone sa namerom ukrštaju različite sorte i svo semenje dobijeno od njih se seje da bi se došlo do ploda, a na osnovu karakteristika ploda i donela odluka koje ukrštanje daje najbolje rezultate. On tu odluku uglavnom donosi na osnovu ukusa, tako što šetajući kroz polje proba svaki plod, pa kad mu se svidi on ga zadrži, a kad mu se ne svidi (ponekad ti plodovi budu kiseli ili jednostavno neukusni) on odmah odbaci. Jednom je odlučio da odbaci paradajz iako je imao prilično dobar ukus, zato što je kasno sazrevao (vreme sazrevanja je još jedna važna karakteristika, koju pre svega proizvođači cene, jer što je ranije zrenje to je veća cena na tržištu). Ipak, ubrzo je video da ptice jedu samo taj plod! A ptice, kao uostalom i sve životinje, znaju šta je dobar kvalitet! Profesor je poverovao pticama, uvrstio taj plod u dalju selekciju i on je danas jedan od najtraženijih! Profesor Ivo Đinović je osoba kojoj se iskreno divim, zbog njegovog entuzijazma za povezivanje nauke i prirode.
BUDUĆI DA SI DO SAD STEKLA BOGATO ISKUSTVO U ZEMLJAMA U KOJIMA SI BORAVILA I ŠKOLOVALA SE, KOJI JE TVOJ PREDLOG U VEZI SA TIM KAKO BISMO MOGLI BOLJE DA ISKORISTIMO PRIRODNE POTENCIJALE ZEMLJE SRBIJE? JESMO LI DOVOLJNO UPOZNATI ČIME SVE RASPOLAŽEMO?
Posmatrajmo okolinu dok se krećemo. Zemlja, vazduh, voda, biljke, životinje, zatim građevine i ostale rukotvorine. Pitanje je koliko stvari pored kojih prođemo tokom dana umemo imenovati. Sledeće pitanje je čemu služe. Svaki kvadratni metar zemlje je dragoceni resurs. Naš odnos prema sebi, drugima i okolini je izvor saznanja ili nemaštine. Igra i znatiželja su takođe dragoceni resursi. I to je samo početak dobre osnove za otkrivanje, razumevanje i stvaralaštvo. Ko želi i hoće doći će do toga šta može, ume, zna i ima, a sa svim tim je lako, tokom vremena, ugoditi sebi i stvarati okruženje koje otvara mogućnosti za dalji rast, razvoj i zadovoljstvo.
MISLIŠ LI DA BI PROMENE U OVOM DOMENU MOGLE DOVESTI I DO USPEŠNOG RAZVOJA GASTRO TURIZMA NA OVIM PROSTORIMA?
Mislim da već dovode! Svako malo neko na društvenim mrežama podeli tekst o nekoj lepoj priči sa sela! Tako se počinje. Ali uvek treba još promocije, treba nam dokumentarni program i zabavni program koji će pokazati selo na lep način. Svi stranci koji su mi dolazili u goste, a bilo ih je (sa Haitija, iz Italije, Nemačke, Amerike, Turske, Kolumbije, Indije, Brazila…) vole da pojedu sve što im se spremi! Hrana i topli ljudi su nešto najbolje što možemo da ponudimo. 🙂
KO VAM JOŠ POMAŽE DA RASTETE I ISPUNITE SVOJU SLOW FOOD MISIJU U NAŠOJ ZEMLJI?
Slow Food u Srbiji je aktivan kroz mrežu volontera od kraja prve decenije dvehiljaditih. Ima više lokalnih zajednica, conviviuma. U Beogradu su dva, zatim u Novom Sadu, Futogu, Kraljevu, Velikoj Plani i Brestovcu.
ŠTA ZA TEBE LIČNO ZNAČI SLOW FOOD PRIČA I KAKO TEČE VAŠA SARADNJA SA DRUGIM SLOW FOOD ORGANIZACIJAMA? POSTOJI LI PROSTOR ZA SARADNJU SA RESTORANIMA ILI UVOĐENJE EDUKACIJE LJUDI USLED SVE VEĆE POTREBE ZA ŠIRENJEM OVE IDEJE?
Naravno da ima prostora za saradnju! Ko god je zainteresovan za bilo kakvu vrstu saradnje, najbolje bi u stvari bilo da dođe 29. jula u Planu. 🙂
Za mene lično, Slow Food je značajan iz tri razloga: Upoznala sam, upoznajem i verovatno ću i u budućnosti upoznati mnogo divnih ljudi iz raznih delova sveta koji su mi svoju kulturu približili kroz hranu i priče o načinu života Ovo je moj način da stavim moju Veliku Planu na kartu sveta Slow Food nas na razne načine podseća na značaj raznolikosti! Koliko znači biti različit, autentičan, originalan. Bilo da je u pitanju sir, vino ili osoba.
