Siniša Prvanov je, kao što ćete u nastavku saznati, jedna veoma svestrana osoba koja se dizajnom i arhitekturom uspešno bavi dugi niz godina i ima priliku da kao predavač svoje znanje i iskustvo deli sa studentima širom Azije. Ekologija i zeleni dizajn su tema o kojoj rado govori i pravac kojim se trudi da usmerava investitore da se za ovakva rešenja opredele. Bez mnogo odugovlačenja predlažem vam da pročitate intervju u nastavku i upoznate sagovornika koji mi je zadao težak zadatak da u samo jednom razgovoru sažmem sav opus njegovog delovanja

VELIKO MI JE ZADOVOLJSTVO KADA IMAM PRILIKU DA RAZGOVARAM SA TALENTOVANIM, SVESTRANIM LJUDIMA KOJI USPEVAJU DA USPEŠNO BALANSIRAJU NA VIŠE RAZLIČITIH POLJA. IPAK, NIJE LAKO NAJAVITI TAKVOG SAGOVORNIKA. VI STE ARHITEKTA, DIZAJNER, SLIKAR, RESTAURATOR, PREDAVAČ, BAVITE SE AMATERSKI FOTOGRAFIJOM, PIŠETE POEZIJU A IMALI SMO PRILIKE DA U JEDNIM DNEVNIM NOVINAMA UŽIVAMO I U VAŠIM PUTOPISIMA. DA LI SAM NEŠTO PROPUSTILA DA SPOMENEM, KAKO BISTE SE VI PREDSTAVILI ČITAOCIMA PLEZIRA?
Pre svega zahvaljujem vam se na pozivu i ukazanom poverenju. Biće mi veliko zadovoljstvo da sa vašim čitaocima podelim svoje ideje i razmišljanja. Sebe bih ukratko opisao kao skromnu, vrednu i radoznalu osobu. Nekoga ko veruje u nauku, obrazovanje i svetlu budućnost. Svestranost, odnosno multidisciplinarnost, je došla u zrelijim godinama više kao potreba da se kreativno izrazim koristeći razne medije. Danas je to više nego neophodno. Nešto se može predstaviti crtežom i slikom, ali ponekad mora i rečju. Verovatno je to ključni razlog zbog kojeg se poslednjih godina bavim pisanjem i pedagoškim radom.

VAŠA KOMPANIJA ART MATTERS VEĆ 18 GODINA IMA SEDIŠTE U ATINI. KAKO STE ODABRALI OVAJ MEDITERANSKI GRAD KAO STALNU ADRESU? ČIME VAS JE ATINA OSVOJILA I PO ČEMU JE GRČKA SPECIFIČNA I TAKO PRIVLAČNA LJUDIMA SA NAŠIH PROSTORA?
Grčkom sam bio opčinjen od najranijeg detinjstva. Klasičnom arhitekturom, geometrijom, umetnošću, mitologijom. Po dobijanju IKEA nagrade, davne 1994, moj san se i ostvario. Odlučio sam da svoje poslediplomske studije završim u Atini, a već koju godinu kasnije osnivam svoju dizajn kompaniju koja i danas uspešno funkcioniše. Atinu doživljavam kao svoju bazu i sklonište. Grčki mentalitet i način života su bliski našem. Blaga klima, prelepa priroda i grčki temperament je ono što mi pogoduje i što me inspiriše. Atina je jedinstveno mesto gde se nikada nisam osećao strancem.

IMAJUĆI U VIDU BOGATO RADNO ISKUSTVO I PREGRŠT USPEŠNIH PROJEKATA KOJI SU IZA VAS, MOŽETE LI IZDVOJITI NEKI PROJEKAT NA KOJI STE NAJPONOSNIJI, NEKI KOJI VAM JE BIO NAJVEĆI IZAZOV I NEKI KOJI VAM JE POSEBNO DRAG?
To je svakako moj poslednji projekat izveden krajem 2016. godine, renovacija kruzer broda – Cosmos (Kozmos). Projekat je bio limitiran standardima brodskog inženjerstva. Izrada enterijera kabina, paluba je iziskivala posebne materijale i vođenje računa o vibracijama i kinetici plovila. U početku nimalo lako. U izvođenju enterijera volim izazove, tako da me je to dodatno iniciralo. Ponosan sam jer sam uspeo da se izborim sa svim problemima i porinem svoj prvi „ploveći enterijer“.

SPOMENULA SAM NA POČETKU DA IMATE BOGATO ISKUSTVO KAO PREDAVAČ. OVAJ POSAO VAM JE OMOGUĆIO DA NEKO VREME PROVEDETE U VIJETNAMU, MONGOLIJI I KINI. MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE MALO VIŠE O VAŠIM ISKUSTVIMA I OPIŠETE NAM ŽIVOT U POMENUTIM AZIJSKIM ZEMLJAMA?
Da, početkom 2012. neočekivano pružila mi se prilika da radim kao univerzitetski predavač u Mongoliji. Nisam se pokajao i sledećih godina sam živeo i radio u Kini i Vijetnamu. U početku sam se morao prilagoditi pre svega klimi, ali i jeziku i budističkoj tradiciji. Aziju karakteriše ogromna populacija, pretežno mladih ljudi. Ogromni prirodni potencijali, veliki industrijski i ekonomski rast ali i veliki problemi kao što su socijalne razlike i zagađenost. Većina azijskih naroda ne posvećuje veliku brigu pojedincu, dok porodica i danas zauzima najviše mesto. Svakodnevni život nije lak. Prosečne plate su niske ali su nasuprot tome i troškovi života enormno mali. Ljudi su skromni i nemaju velike prohteve. Azijati vole društveni život i uveče su restorani i kafei prepuni. Karaoke su nesumnjivo jedna od najomiljenijih zabava u gotovo čitavoj Aziji. Mongoli i Vijetnamci su puni duha, nasmejani i uvek spremni da pomognu. Vrednosti i kodeksi koji su odavno zaboravljeni u Evropi.

KAKO SU OVA ISKUSTVA UTICALA NA VAS I OBLIKOVALA VAS KAO DIZAJNERA?
Najviše u pristupu problemu i filozofiji životnog prostora. U enterijeru volim da praktikujem Japanski minimalizam i mir. U eksterijeru posvećujem brigu okolini, pažnju detaljima i vrsti biljaka koje koristim. Što zbog ravnoteže, što zbog samog značenja. U konstruktivnom smislu trudim se da što više upotrebljavam tradicionalne, možda zaboravljene materijale, kao što su puno kontinentalno i tropsko drvo, ratan, različite vrste kamena i vodu. Vodu kao termalni i kinetički element.

ŠTA JE OSTAVILO NAJSNAŽNIJI UTISAK IZ POMENUTIH ZEMALJA? PRAVITE LI ČESTO PARALELE U ODNOSU NA ŽIVOT, ARHITEKTURU I KULTURU U EVROPI I AZIJI?
Azijska predanost poslu, želja za znanjem i beskrajno strpljenje. Zapravo sve ono što su i osnovni postulati istočnjačke filozofije i mudrosti. Da, trudim se da sve to primenim pre svega na profesionalnom planu ali i u svakodnevnom životu. Moram da napomenem da sam veoma srećan sto sam neko vreme proveo na tim prostorima, jer sam dosta naučio i verujem oplemenio sebe.

Paralelu je teško napraviti. I pored velikih dostignuća nauke, uprkos internetu, dostupnosti informacija, naše kulture i dalje nedovoljno znaju jedna o drugoj. Postoji obostrana želja da se to prebrodi i da se razmenjena iskustva praktično primene. Neka vrsta simbioze dveju civilizacija, dva koncepta, je svakako izvodljiva, ali će proći još dosta godina. Nadam se da će taj proces biti što kraći.

KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA SE ARHITEKTE I DIZAJNERI U AZIJI SUOČAVAJU I U ČEMU SE PO VAŠEM MIŠLJENJU OGLEDA BUDUĆNOST DIZAJNA?
Možda u ponekim zemljama jugoistočne Azije, nasleđeni obrazovni sistem koji je jedna od najvećih kočnica napretku. Kao što je u Laosu, Kambodži, Mjanmaru. Takođe prisutan je problem političke korupcije što se odražava i na trend gradnje. U arhitekturi, najveći problem je tehnička nekvalifikovanost i neobučenost izvođača. Međutim svi ti nedostaci se poslednjih godina veoma brzo prevazilaze, a nove generacije grabe da uhvate korak sa zapadnim trendovima.

Gotovo sam ubeđen da ukoliko bude bilo nove Renesanse u budućnosti, da će ona ovog puta doći sa istoka. Mnogo je primera koji jasno ukazuju na to. Budućnost dizajna globalno je u spoju nauke, tehnologije, ergonomije i estetike. Ukratko funkcija! Ono što je i osnovni zadatak dizajna.

Neopterećenost nepotrebnom dekoracijom i efektom. Rešiti konkretan ljudski problem. Nebitno da li je to enterijer prodavnice, komad nameštaja ili možda invalidska kolica. Ponuditi rešenje i proizvesti univerzalan proizvod dostupan svakom džepu i korisniku širom planete.

U DECEMBRU PROŠLE GODINE STUDENTI U NOVOM SADU NA FTN-U SU IMALI PRILIKE DA PRISUSTVUJU VAŠEM PREDAVANJU. KAKVI SU VAŠI UTISCI NAKON OVOG PREDAVANJA, KOLIKO NAŠI STUDENTI U SVOM ZNANJU I STRUČNOSTI MOGU DA PARIRAJU SVOJIM KOLEGAMA IZ AZIJE?
Prelepo iskustvo. Zahvaljujući prof. dr Mileni Krklješ, mom domaćinu, organizovali smo jedno korisno predavanje o dizajnu, iskustvima iz Azije i profesionalnoj praksi tokom i posle studija. Poslednji deo je bio upravo i najuzbudljiviji.

• Šta i kako po dobijanju diplome?

• Kako napraviti pravu strategiju?

• Kako se usavršavati?

• Kako krenuti sa svojim biznisom?

• Kako komunicirati sa klijentelom?

Naši studenti mogu uspešno parirati svojim azijskim kolegama. Naši fakulteti se i dalje dobro rangiraju u svetu. Respekt postoji. Naravno i dalje treba ulagati u infrastrukturu i osvežavati nastavne programe. Ponekad rad u učionici sam po sebi nije dovoljan. Teoretski deo traži i adekvatno praktično iskustvo. Studente što više treba voditi na gradilišta, u radionice, fabrike.

U ČEMU SU SUŠTINSKE RAZLIKE U PRISTUPU OBRAZOVANJU, IZ VAŠEG ISKUSTVA?
Azija trenutno najviše ulaže u obrazovanje od bilo koje regije u svetu. Raspolažu neograničenim resursima i nesumnjivom namerom da to i sprovedu. To nije želja za dominacijom, već potreba. Većina azijskih zemalja radi na kreiranju efektnijih obrazovnih programa. U visokom školstvu proces je sažetiji, kraći, efektniji. Uz obavezno znanje minimalno dva strana jezika i radno iskustvo u industriji. To nesumnjivo donosi rezultate i regrutuje se kadar spreman za najkompleksnije zadatke u oblasti arhitekture i dizajna.

Gotovo je izvesno da će u budućnosti najelitnije obrazovne institucije na polju dizajna biti upravo u Aziji: Singapuru, Koreji i Japanu. Ne u Evropi i Americi.

PRATITE LI RAD DIZAJNERA I ARHITEKATA SA OVIH PROSTORA I KOGA BISTE RADO POHVALILI I IZDVOJILI?
Da i to sa velikom pažnjom. Impresioniran sam radom naših mladih dizajnera pod okriljem dizajn Inkubatora Nova Iskra. Izdvojio bih rad arhitekte i dizajnerke Irene Kilibarde i njene inovacije na polju dizajna nameštaja i upotrebe novih materijala. Moram napomenuti da sam i dugogodišnji fan našeg poznatog industrijskog dizajnera Branka Lukića.

ZELENA ARHITEKTURA I EKO DIZAJN SU VEOMA ZNAČAJNO POLJE VAŠEG INTERESOVANJA. MOŽETE LI DA NAPRAVITE PARALELU IZMEĐU TEHNOLOGIJE I MOGUĆNOSTI KOJE SU SE KORISTILE KADA STE VI POČINJALI SVOJU KARIJERU SA MOGUĆNOSTIMA DANAS?
Pre samo desetak i više godina mnogi od pojmova iz oblasti zelenog dizajna se nisu čak ni pominjali. Koncepti kao što su racionalno korišćenje energije i termalna masa, osobine materijala da zadržava i akumulira višak toplote iz okoline, a zatim da postepeno tu akumuliranu toplotnu energiju otpušta kada temperatura okoline opadne. Takođe sistemi pasivnog solarnog dizajna se do pre koju godinu u našoj zemlji praktično nisu ni koristili. Ne samo zbog naših klimatskih uslova, već zbog neinformisanosti tadašnjih graditelja.

Danas je situacija daleko bolja. Pre svega zahvaljujući sve dinamičnijem propagiranju zelene arhitekture i pristupu informacijama. Ne samo nauka već i internet dali su svoj sudbinski doprinos tome. I to je ohrabrujuće.

Danas su u svetu u masovnoj upotrebi termalni elementi koji koriste vodu i geotermalnu energiju. Podovi su sve savršeniji, a pasivno solarno grejanje koristi se sistemima koji apsorbuju toplotnu energiju sunca. Inovacije na polju građevinske stolarije, prozora koji sprečavaju gubitak toplote, puno su pomogle. Insistira se na korišćenju nezaobilazne LED rasvete i korišćenju prirodnih materijala kao što su puno drvo, bambus, konoplja, pamuk, kamen.

DA LI VI U VAŠIM PROJEKTIMA PRIMENJUJETE PRINCIPE ZELENE GRADNJE?
Naravno. Najviše u stambenoj arhitekturi. Insistiram na korišćenju prirodne ventilacije, protoka svežeg vazduha i stvaranju mikro klime putem zelenih zidova. To prati i adekvatno korišćenje prirodne rasvete, otvorenim tavanicama tipa –„Sky Light“ i svetlarnika. Eksterijer je najveća „poslastica“. Iziskuje pravilnu upotrebu prirodnog kamena, hortikulture i vode kao termalnog i kinetičkog elementa.

KOJI JE IZ VAŠE PERSPEKTIVE NAJVEĆI IZAZOV KADA GOVORIMO O SVEOBUHVATNOJ PRIMENI EKOLOŠKOG DIZAJNA I GRADNJE?
Ubediti investitora, odnosno vlasnika objekta u efikasnost primene održivih materijala i odgovarajućih tehnika u gradnji. Zapravo ubediti ga da svako ulaganje u LED rasvetu, solarnu energiju i prirodne materijale donosi ogromne uštede, ali na duge staze. Radi se o jednom dugotrajnom procesu prihvatanja novih normi i naravno opet se vraćamo na neophodnost edukacije.

IMALA SAM PRILIKU DA NA INTERNETU NAIĐEM NA ZBIRKU PESAMA KOJE STE PISALI. KOLIKO DUGO VEĆ PIŠETE POEZIJU I DA LI JE TO JEDNA OD STVARI KOJE RADITE „ZA SVOJU DUŠU“?
Baš ste me prijatno iznenadili. Trudio sam se da to ostane neprimećeno. Pišem, odnosno zapisujem, ono što primećujem i čujem u svakodnevnim situacijama. Činim to već godinama. Na putovanjima, u metrou, rano izjutra uz kafu. Kao neka vrsta tajnog agenta. Naravno to nije moja ambicija. Verovatno samo potreba da zabeležim i pohranim ta razmišljanja u neku od svojih fioka. Možda nekome budu bile od koristi. Možda baš neko bude prepoznao sebe.

KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA VAŠEM NOĆNOM STOČIĆU?
Knjiga turskog pisca Orhana Pamuka Čudnost moga uma, i Do kraja zemlje knjiga izraelskog pisca Davida Grosmana. Prva knjiga se bavi jednom životnom pričom iz Istanbula krajem prošlog veka. Preispitivanja o vremenu, identitetu i smislu života. Druga knjiga je priča o izraelsko-palestinskom konfliktu očima jednog deteta.

ČLAN STE UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA I PRIMENJENIH DIZAJNERA VOJVODINE I IZMEĐU OSTALOG SE BAVITE I DEKORATIVNIM SLIKARSTVOM. MOŽETE LI MALO BLIŽE DA MI DOČARATE KAKO IZGLEDA OVAJ ASPEKT VAŠEG RADA, DA LI RADITE SLIKE PO NARUDŽBINI I KOJE MOTIVE NAJČEŠĆE SLIKATE?
Da. Igrom slučaja, pre dvadesetak i više godina morao sam pronaći rešenja za renovaciju jedne interesantne vile iz 19. veka. Enterijer je tražio restauraciju prvobitnog stanja i oslikavanje tavanica. Pošto ni posle mesec dana niko nije želeo da se prihvati tog posla, što zbog kompleksnosti slika, što zbog straha od visine, posla sam se latio ja. I tako je to i krenulo. Zidne slike su postale jedna od karakteristika mojih enterijera. Slike su uvek u kontekstu stila i funkcije enterijera. Ponekad su to tavanice koje traže još koji metar visine ili zid kome nedostaje još metar dubine. Ponekad se radi na efektu, a najčešće na adekvatnoj zidnoj dekoraciji koju ta vrsta enterijera zahteva. Teme su mahom preuzete iz perioda baroka i neoklasicizma, starih venecijanskih majstora Tiepola i Veronezea. Postupak i sama izrada tavanica je kompleksan i fizički veoma naporan posao. Obavlja se na identičan način kao i pre pet vekova. Često na velikoj visini i toploti ali po završetku sve se to zaboravlja. Kao na kraju pozorišnog komada, zavesa pada, pokoji aplauz i osećaj beskrajnog zadovoljstva.

KADA RADITE NA RESTAURACIJI KULTURNO I ISTORIJSKI ZNAČAJNIH OBJEKATA, KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVATE I KOLIKO JE POZNAVANJE EPOHE U KOJOJ JE OBJEKAT NASTAO, KULTURE I DRUŠTVENOG KONTEKSTA POTREBNO KAKO BI SE OVAKAV PODUHVAT USPEŠNO PRIVEO KRAJU?
Restauracija starih reprezentativnih objekata obično traži neophodno vreme za istraživanje. Istraživanje prvobitne namene prostora, epohe, stila i korišćene tehnike. Naravno tu su i specifični zahtevi novih vlasnika koji se moraju prihvatiti. Rekao bih da je svakako najveći izazov vreme. Rad je timski, a proces se sastoji iz više delova. Najznačajnija je primena adekvatnih podloga, materijala i boja iz istog perioda. Konzervacija je poslednji deo ovog procesa. Sačuvati i učiniti jedno delo vanvremenskim.

KO JE NAJVIŠE UTICAO NA VAŠ RAD?
Pre svega moji učitelji na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, prof. Aleksandar Saša Ajzinberg, prof. Slavko Stupar i prof. dr Georgios Parmenidis. Na polju arhitekture i dizajna nesumnjivo arhitekte Tadao Ando i Ričard Mejer.

KOJI JE PO VAŠEM MIŠLJENJU NAJBOLJI NAČIN DA SE PREDSTAVI NEKI PROJEKAT, A UJEDNO I SAVET MLADIMA?
Bilo koji način kojim ćete ubediti svog klijenta u kvalitet svog rada. Kao što već i rekosmo: slika i reč. Saveta imam mnogo. Naveo bih možda desetak za koje verujem da su i životni:
•Budite autentični. Najjače oružje je vaša individualnost i nepokolebljivost.
•Radite što više. Više od bilo koga.
•Isključite kompjuter i konektujte se sa stvarnim ljudima.
•Pravite stvari svojim rukama. Inovativnost bez zanatstva nije dovoljna.
•Putujte što više. Učite stvari koje ne pišu u udžbenicima.
•Budite originalni. Bilo gde i u bilo kojoj situaciji.
•Trudite se da ne radite za glupe ljude, jer će te jednog dana postati jedan od njih.
•Verujte svom instinktu i intuiciji.
•Ako zlatna pravila funkcionišu, samo napred.
•Ukoliko ne, savet br. 2 je svakako najkorisniji za vašu karijeru.

Fotografija: Alex Grymanis za Evermore Cruises, Boris Pilipenko za Goldenport Management Ltd.
Izvođači: arh. Georgios Nousias, Blue Lagoon Villas II, Mykonos, Greece arh. Nguyen Bao Phan, King Town Grand Hotel, Nha Trang, Vietnam. arh. Mitar Davidović, Beograd, Srbija
Stručni asistent: arh. Eleni Papadimitiou

Share

• Tweet
• Pin It