Edo Sadiković je momak koji nema poteškoća da uspešno radi na jedanaest projekata istovremeno, a novih ideja mu nikada ne ponestaje. Njegov nemiran, radoznao preduzetnički duh i originalan pristup poslu, uz želju da eksperimentiše različitim biznis modelima doveli su ga u poziciju da u tridesetim godinama bude osnivač i koosnivač brojnih uspešnih projekata. Jedna od njih je Sende, fantastičan poduhvat i jedan od prvih ruralnih coliving i coworking prostora. Priča o Sende-u nije samo priča o zanimljivom konceptu koji je Edo sa svojom partnerkom Marijom pokrenuo u jednom španskom selu na planini, već je priča o ljudima, zajednicI, deljenju I prilici da se biznis stvori tamo gde bismo možda najmanje očekivali. Kada imate ovako inspirativnog sagovornika neizostavno je dotaći se brojnih tema, a Edo je sa čitaocima Plezira nesebično podelio nekoliko saveta i smernica kako od originalne ideje napraviti održiv biznis ili kako da organizujete posao koji će raditi za vas i ostaviti vam dovoljno prostora da uživate u putovanjima i hobijima. O inovacijama koje uz dobar tim i originalnu ideju mogu nastati bilo gde na svetu, čak i u napuštenom malom selu, čitajte u priči koja sledi.
SENDE JE JEDAN VRLO ZANIMLJIV PROJEKAT, VEĆ NEKOLIKO GODINA UDOBNO SMEŠTEN U ŠPANSKOM SELU SENDERIZ. U PITANJU JE JEDAN OD PRVIH RURALNIH COLIVING I COWORKING PROSTORA U SVETU. MOŽEŠ LI DA NAM ISPRIČAŠ KAKO JE SENDE NASTAO?
Ideja je nastala još 2010/11 godine u Sopotnici, prijepoljskom selu, gde sam organizovao internacionalne događaje sa drugarima, još tokom studentskih dana. Skontao sam da je produktivnost neuporedivo veća u jednom selu nego da smo organizovali isti događaj u centru Beograda. Kad sam video da ljudi plaču na rastanku i postaju veliki prijatelji, nakon samo 7 dana znao sam da tu nešto veliko postoji. Poslednjeg dana, na jednom sedmodnevnom događaju, baš dok smo se opraštali, jedna Sara me je pitala u šali: „Edo, kad ćeš kreirati ovakve događaje, ali da traju godinu dana?”. Mislim da mi je tada kliknula ideja. Od tada imam želju da napravim neku svetsku kuću, gde bih kreirao idealan ambijent za izgradnju novih inicijativa i biznisa, ali da u isto vreme svi uživaju. U to vreme nije postojao coliving koncept, a coworking koncept nije bio popularan van Londona i Njujorka. Baš u Sopotnici sam upoznao Maríu iz Viga 2012. godine sa kojom sam kasnije pokrenuo Sende.
INTERESANTNO JE NAPOMENUTI DA MARIJA I TI NISTE GRADILI NOVE, MODERNE OBJEKTE VEĆ STE U JEDNOM, GOTOVO NAPUŠTENOM MALOM SELU, PAŽLJIVOM RESTAURACIJOM, POPRAVKAMA I MANJIM INTERVENCIJAMA USPELI DA DATE NOVI ŽIVOT ŠARMANTNIM KAMENIM KUĆICAMA. KOLIKO DUGO JE TRAJAO OVAJ PROCES, KAKO STE FINANSIJSKI IZAŠLI NA KRAJ SA OVAKO OBIMNIM PROJEKTOM I KOLIKO OBJEKATA DANAS KORISTITE?
Tako je. Prvo smo kupili dve napuštene kamene kuće, stare preko 200 godina. U prizemlju su bile štale, a vlasnici bi živeli na spratu. Nakon 6 meseci rada na kućama, krenuli smo sa radom. Danas imamo 5 naših objekata (coworking prostor, dve kuhinje i smeštaj u različitim kućicama) i iznajmljujemo još dve seoske kuće. Uz to i 4 baštice, optimizovane za rad. Kad kažem optimizovane mislim na hlad od vinove loze, wi-fi, cveće i potočić. Nećete verovati, ali sve to smo pokrenuli posle fakulteta, sa vrlo malom ušteđevinom. Ove kuće su bile jako jeftine (puno jeftinije nego napuštene seoske kuće u Srbiji) tako da smo uložili dosta rada sa porodicom i drugarima, dok bi angažovali meštane, građevince za krupnije radove. Ja sam došao iz stana pravo na selo, bez ikakvog predznanja o majstorijama. Dok smo sređivali kuće u toku dana, uveče bih provodio vreme na internetu i malo po malo gradio brend. Imao sam jaku motivaciju, jer kad su meštani mogli da izgrade ovako lepe kuće od samog kamena, gde bi sa planine donosili i ređali kamen po kamen, i to pre 200 godina, onda mogu i ja da sedim za tastaturom 11 sati i eksperimentišem sa različitim marketing kampanjama i programima kako bih poslao informaciju da je projekat, za koji svet do tada nije čuo, u izgradnji. Tako je i bilo. Do danas, zabeležili smo posete iz 48 različitih zemalja. Samo prošle godine, odavde su radili kreativci iz Diznija, Cartoon Network-a, Automattica-a (firma iza WordPress-a), Google-a, Marvel-a, Booking-a, The Guardian-a… Danas Sende izgleda kao velika investicija, ali u stvari, sve smo pokrenuli sa jako malo novca i kasnije, od profita ulagali u nove objekte. Ja se bavim pokretanjem zanimljivih biznisa, profesionalno i iz hobija. Nisam fan velikog start-ap pokreta, već socijalnih biznisa koji rade od profita, a ne od investicija. Tako da uživam u optimizaciji istih, kako bi funkcionisali „kao sat” umesto da se bavim potragom investitora. Većinu svog vremena provodim eksperimentišući na novim idejama. Tako je bilo i sa Sende-om. Ceo projekat je pokrenut totalno lean. Tek kad smo videli da ljudi u stvari dolaze u Sende, da rade i da pokreću nove projekte sa ljudima koje su upoznali ovde, znali smo da će ovo funkcionisati. Pre nego što smo pokrenuli ovaj projekat, odgovorili smo na jedno ključno pitanje: „Šta je najgore što može da se desi?” U ovom slučaju, to je bilo da Sende ne funkcioniše. Sve i da se to dogodi bar ćemo imati dve male kuće na španskoj planini.
KADA STE SE DOSELILI U SEOCETU JE ŽIVELO SVEGA DVADESETAK MEŠTANA. KAKVE SU BILE NJIHOVE REAKCIJE POVODOM VAŠEG DOLASKA, DA LI SU VAS ODMAH PRIHVATILI I KAKAV ODNOS IMATE DANAS?
Kao u većini malih zajednica, ljudi nisu spremni za nešto novo. Prošli smo kroz dug proces dok se nismo baš sprijateljili sa meštanima. Nikada nije bilo problema, ali je razumljiv šok kada se u malom seocetu duplira broj stanovnika. I to strancima. Danas, tokom celog leta jedemo voće i povrće koje nam ostavljaju komšinice svako jutro ispred vrata, po povratku iz vrta. Često uključujemo meštane u naše aktivnosti, kad nam treba model za crtanje, zovemo 70 godišnjeg Manola, ili kada njima treba bilo kakva pomoć, tu je uvek neko da uskoči.
IMAŠ BOGATO NOMADSKO ISKUSTVO, DA LI JE IZ TAKVOG NAČINA ŽIVOTA PROISTEKLA POTREBA ZA JEDNOM BAZOM I FORMIRANJEM SPECIFIČNE ZAJEDNICE KOJA DANAS DOLAZI U SENDE?
Da, do sada sam posetio preko 35 zemalja. Putujem kako bih bio iznenađen na novom putovanju i bila mi je potrebna baza. Upoznao sam toliko interesantnih ljudi, tako da sam na neki način i započeo Sende, kao mesto gde bi svi ti dragi ljudi mogli da dođu u posetu, a da u isto vreme razvijaju nešto novo. Većina njih su aktivni pojedinci koji uspešno grade svoje karijere od lekara, arhitekata i kreativaca do kuvara i stolara koji su željni pravljenja novih stvari i promena. Mislim da većina posetioca koji se odluče da dođu kod nas, a ne u Madrid, jesu jednostavni ljudi koji rade na nekim velikim stvarima. Zato se uvek šalimo, da je gustina briljantnih ljudi po metru kvadratnom najveća u Sende-u. 🙂
KOJA JE NAJVEĆA PREDNOST RADA U ZAJEDNICI POPUT SENDE-A, KOJE SU TO DODATNE AKTIVNOSTI KOJE SU NA RASPOLAGANJU POSETIOCIMA KOJI ODLUČE DA NEKO VREME PROVEDU U SAŽIVOTU SA VAMA?
Verovatno osećaj slobode da kreiraš bilo šta. U Sende-u nećeš čuti da ti neko kaže „Ma šta ćeš ti bolan, ne može to funkcionisati kod nas”. Tako da ljudi cene taj dobar osećaj i zbog toga se rađaju neke super ideje. Ukoliko nije neki specifičan događaj, posetioci dođu da provedu između 15 i mesec dana sa idejom da rade na nekom svom roku (deadline-u). Svako je potpuno slobodan da radi kad hoće, dok obično zajedno kuvamo. Moram napomenuti, dobra hrana je važan deo boravka kod nas, tako da kuvamo puno i zajedno pravimo gurmanska jela. Uz dobro vino, večere često traju i po 3 sata. Baš na tim večerama, rodila su se velika prijateljstva i brojne saradnje i tu su donete neke važne strateške odluke. Ovde ljudi međusobno pronalaze nove klijente, unajmljuju jedni druge ili pokreću nove projekte sa strane. Slobodno vreme, ali i sastanci se provode na bazenu, a svuda okolo su planinske staze za bicikl i pešačenje. Na svaka dva kilometra se nalazi neko drugo selo. Verovatno otud postoji izraz „španska sela” u Srbiji. Toliko ih ima, da se čak i imena sela ponavljaju. Tako da često organizujemo različite ekskurzije, pa i slobodno vreme bude jako zanimljivo. Ponekad organizujemo i kamping ili iznajmimo kuću na nekoliko dana u Portugalu ili u okolini Viga, pa se često krećemo i provedemo nekoliko dana na atlantskoj obali, koja je prilično blizu.
KO SU VAŠI GOSTI?
Preduzetnici ili profesionalci koji rade na nekom deadline-u i potrebna im inspiracija i mir da završe posao na vreme (programeri, dizajneri, ilustratori, arhitekte, pisci). Studenti koji dolaze da učestvuju na nekom seminaru (obično organizujemo seminare na temu socijalnog preduzetništva i rešavanja konflikata). Umetnici, većinom crtači. Prilično je popularan Bosquexo, festival crtača koji se organizuje svake godine. Budući preduzetnici, koji dođu i uz našu pomoć lansiraju konačno tu ideju.
USPEŠNI PREDUZETNICI, PORED DOBRE IDEJE I POTREBNIH VEŠTINA KOJE SE PODRAZUMEVAJU, ČESTO MORAJU BITI SPREMNI NA SARADNJU I OTVORENI ZA POVEZIVANJE ZA SLIČNOMIŠLJENICIMA. IAKO ŽIVIMO U VREMENU KADA SMO ZAHVALJUJUĆI TEHNOLOGIJI VEOMA POVEZANI, SVE JE VIŠE USAMLJENIH, OTUĐENIH LJUDI, NEZAINTERESOVANIH I NESPREMNIH ZA INTERAKCIJU SA DRUGIMA. DA LI U TOM KONTEKSTU VIDIŠ PREDNOST ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA U RURALNIM USLOVIMA?
Danas možemo pronaći bilo kakvu informaciju ili teoriju o pokretanju biznisa, ali u isto vreme postajemo pretrpani informacijama i u stvari nam je potreban jasan fokus i odluka kako bi radili na toj jednoj stvari. Mislim da boravak u izolovanom mestu, zajedno sa ljudima koji mogu dodati vrednost nekoj ideji baš pomaže. Interesantno je da imamo stalne goste iz silicijumske doline, koji su u centru start-ap sveta, a dolaze baš ovde kako bi u stvari radili. Oni često pričaju o tom pritisku da se postane sledeći Uber ili AiRBnB i da nije lako raditi u takvom okruženju. Kao što sam već napomenuo, ljudi se baš zbliže ovde, da nam je teško da im naplatimo poslednji dan, jer postanemo pravi prijatelji. I to je super. Naš sledeći potez će biti besplatan boravak. I radimo na tome. Dok radiš u gradu, pogledaš sa prozora i vidiš tržni centar, banku i 2 restorana. Odmah pomisliš kako moraš da radiš da bi potrošio/la. Ovde pogledaš sa prozora i vidiš planine i livade i krošnje maslina, jabuka i mandarina koje možeš da ubereš kad god hoćeš. To su sve neki mali i podsvesni signali koji nam pomažu da budemo kreativni i da radimo slobodnije.
NA KOJI NAČIN NEGUJETE SARADNJU I ZAJEDNIŠTVO I KAKO PREVAZILAZITE KONFLIKTNE SITUACIJE KOJE MOGU DA SE DOGODE KADA SE LJUDI RAZLIČITIH KARAKTERA I KULTURNIH POZADINA NAĐU NA JEDNOM MESTU?
Nikada nismo imali velikih problema. Može se desiti da se neko ne slaže, ali jako retko. Ljudi imaju svoju privatnost i imamo razrađen takozvani onboarding proces, kako bi se ljudi osetili skoro kao kod kuće već u prva dva dana. U Sende-u postoji devet različitih mesta za rad, tako da i u najgorem slučaju, ljudi se mogu osamiti.
LJUDI KOJI SE OKUPLJAJU OKO OVAKVIH NEFORMALNIH ZAJEDNICA VRLO ČESTO IMAJU DOSTA ZAJEDNIČKIH OSOBINA I ČESTO SE IZ MNOŠTVA RAZNORODNIH KARAKTERA I INTERESOVANJA MOGU IZRODITI INTERESANTNE IDEJE I REALIZOVATI SJAJNI PROJEKTI. DA LI JE BILO TAKVIH PRIMERA I KOD VAS?
Kulturološke razlike su nešto jako pozitivno i važan element inovacije dolazi baš iz tog miksa. Jer ako smo svi isti, ili svi eksperti u istoj oblasti, onda je jako teško inovirati. Vidite, često me pozivaju na različite konferencije da držim govore o inovaciji.
U stvari ja se samo igram sa dve jednostavne formule kako bih kreirao originalne projekte. Te formule su u stvari ova dva pitanja:
1.) Šta će se desiti ako pomešam dve potpuno različite tehnologije (ili industrije ili biznis modela ili sosa)? Na primer: Šta će se desiti ako urbanu kancelariju iz centra grada, preselimo na špansku planinu, u sred nedođije. Rezultat = Sende.
2.) Kako bi potpuno različit profil osobe rešio ovaj problem? Na primer: Kako bi profesionalni kuvar poboljšao neki prostor za rad? Možda će njegovo iskustvo u organizovanju svoje kuhinje i prostora za rad pomoći u kreiranju puno boljeg coworking prostora..
Sa ove dve varijacije, možete dobiti neograničen broj odgovora. Sad zamislite šta se desi kad jedna Grkinja, Egipćanin, Kamerunka i Amerikanac, različitih profila, sednu ispod vinove loze da odgovaraju na ova pitanja. U novembru sam lansirao novu firmu, koja je pokrenuta od nule u Sende-u, sa jednim kolegom, i bavimo se unapređivanjem biznisa i timova, putem jako malih promena, koje se mogu realizovati između jednog dana i sedam dana. „Zatvorili” smo se 10 dana u Sende-u, uz konstantan feedback koji smo dobijali od Sende zajednice (različitih profesionalaca koji su već bili ovde) i lansirali ceo projekat i već imamo 4 velika klijenta. Ta firma se zove moops.es. U ovako zauzetom svetu, teško je organizovati 10 produktivnih dana. Skoro svakog meseca, vidim na Facebook-u kako se sastaju po svetu ljudi koji su se ovde sreli, i to često kako bi radili na nečemu novom.
TVOJA ULOGA NA IMANJU SE NE OGLEDA SAMO U ULOZI DOBROG DOMAĆINA, VEĆ IMAJUĆI U VIDU DA IMAŠ RAZNOVRSNO ISKUSTVO U RAZLIČITIM PROJEKTIMA VRLO ČESTO ORGANIZUJEŠ EDUKATIVNE RADIONICE I PREDAVANJA NA KOJIMA DELIŠ ZNANJE SA VAŠIM GOSTIMA. BUDUĆI DA U OVOM BROJU DOSTA GOVORIMO O DELJENJU, I O ZAJEDNICAMA, MOŽEŠ LI DA SA NAMA PODELIŠ NEKU INTERESANTNU PRIČU VEZANU ZA RAD S LJUDIMA?
Da, moj posao je da vodim ceo posao, marketing i najvažnije, da budem dobar domaćin. Takođe se bavim mentorisanjem različitih novih biznisa i pomažem projektima u koje verujem da mogu da postanu održivi. Puno sam naučio u poslednjih pet godina, mereći različite eksperimente, radeći sa različitim ljudima, tako da često delim iskustva na predavanjima o preduzetništvu, marketingu i kao trener na temu rešavanja konflikata. Mislim da puno ljudi dolazi ovde, kako bi im pomogao da lansiraju svoj novi projekat, jer kao što rekoh, u Sende-u nema straha da probamo neku hipotezu.
Na primer radio sam sa jednim momkom kako bi ostavio posao u banci gde je bio nezadovoljan, pa je pokrenuo svoj mali biznis. On danas putuje i živi od tog online biznisa. Naravno, to smo uradili smisleno, gde smo dizajnirali proces kako bi svaki dan radio po nekoliko sati na svom projektu. Tek kada je došao do rezultata, napustio je posao. Često radi i po 8 sati dnevno, ali iste sate je provodio u banci, a ovako je puno bolje.
Jedan momak iz Gruzije je video kako funkcioniše Sende, vratio se u Gruziju i sa dedom redizajnirao kuću i pretvorio je u B&B sa vinogradom, gde gosti dolaze da odmore i da prave vino. Naravno, to je potpuno drugačiji poslovni model, ali mi je drago da je video priliku na selu.
ŠTA ZA TEBE ZNAČI KONCEPT DELJENJA?
Mikro navika koja se sastoji od kreiranja malih win-win situacija, svakodnevno. Zahvaljujući ovakvom konceptu, možemo da radimo u zdravijoj sredini i puno srećniji. Samo treba da odgovorimo: „Šta je potrebno da uradimo, kako bi se bar jedna osoba osećala bolje danas?” Ako potrošim 15 minuta da pripremim dobar doručak, da iscedim pomorandže, napravim tost i skuvam kafu i to sve podelim, mogu nekome ulepšati dan. To je banalan primer, ali pravi razliku. Često je jako lako kreirati takve situacije, uz pomoć malog odricanja. Ta filozofija se može preneti u bilo koju oblast, većih ili manjih dimenzija. Kada to prenesemo na biznis, to izgleda ovako: Na primer treba da kreiramo win-win situaciju, gde bi klijent bio lud ako ne kupi baš to što ti prodaješ, jer tvoj produkt/usluga je dizajnirana tako da se ne može meriti novcem i tada novac postaje besmislen, jer klijent dobija 200 puta više nego što je platio. Ali da bismo smislili neki takav biznis, potrebno je da prihvatimo tu mikro naviku kako bi svakodnevno ulepšavali život ljudima oko nas. Kad napravimo taj „switch” u mentalitetu, ljudi oko nas postaju puno srećniji. I mi takođe.
NADOVEZAĆU SE NA PRIČU O DELJENJU PITANJEM O DOGAĐAJU – REBUILDING CAMP, KOJI STE ORGANIZOVALI U SELU. TO JE BILA LEPA PRILIKA ZA RAZMENU RAZNOVRSNIH ZNANJA I ISKUSTAVA. KAKO JE PROTEKAO TAJ DOGAĐAJ? KOLIKO LJUDI SE ODAZVALO I KAKVA ATMOSFERA JE VLADALA TIH DESET DANA?
Pre dve godine, kad smo kupili novi prostor, organizovali smo Rebuilding Camp. Ideja je bila da pozovemo 12 ljudi, koji bi došli da nam pomognu da dizajniramo i da sredimo jednu veliku prostoriju, u zamenu za boravak, ekskurzije i naše iskustvo o pokretanju Sende-a. Pojavilo se 12 ljudi iz Makedonije, Grčke, Meksika, Španije i Kalifornije. Zanimljivo je da niko od njih nije bio stručan radnik (uključujući i Mariju i mene). To su bili programeri, inženjeri, edukatori. Bukvalno smo zahvaljujući YouTube-u sredili ceo prostor, malo po malo. Bilo je jako zabavno i dan danas, ti ljudi se vraćaju u Senderiz. Puno je drugačije kad sami korisnici učestvuju u izgradnji prostora, tada sve postaje puno smislenije.
IMALI STE PRILIKU DA ORGANIZUJETE HAKATON KOJI JE U FOKUSU IMAO IZBEGLIČKU KRIZU, KAO I MNOGE DRUGE USPEŠNE DOGAĐAJE. KOLIKO SE RAZLIKUJE ORGANIZACIJA OVAKVIH DOGAĐAJA U RURALNIM U ODNOSU NA URBANE USLOVE, KAKO PREVAZILAZIŠ LOGISTIČKE PREPREKE?
Hakaton za izbeglice je bio vrlo uspešan. Jako nas je potresla cela izbeglička kriza i preko ovog događaja bar smo se malo bolje osetili i kreirali nekoliko malih rezultata. Hakaton, nije idealan model za kreiranje dugoročnih rezultata, ali ipak se može kreirati pozitivan impakt. Organizovali smo dva do sada, zajedno sa Impact HUBom iz Viga. Poslednji je bio organizovan u saradnji sa Majkrosoftom.
PARALELNO SA SENDE-OM, TOKOM ZIMSKIH MESECI ORGANIZUJETE COHUBITING. MOŽEŠ LI DA NAM ISPRIČAŠ KAKAV KONCEPT JE U PITANJU?
Cohubiting je naš mali zimski projekat, pokrenut 2014. godine. Funkcioniše tako što u januaru i februaru, tokom jakih kiša u Sende-u, iznajmimo veliku kuću negde na plaži i zajedno sa 6 ili 7 pojedinaca, koji rade na zanimljivim projektima, delimo kuću, kuvamo, surfujemo i radimo. Svaki Cohubiting traje po mesec dana. Koncept Cohubitinga nije postojao kad smo ga pokrenuli, a danas postoji preko 600 malih biznisa, koji iznajmljuju kuće i organizuju slična putovanja. Drago nam je da smo bili prvi sa tim konceptom i opet sam zahvalan Sende-u za tu inspiraciju. Poslednje dve godine bili smo u Faru, na samoj plaži i na Mediteranu u Valensiji. Ove godine verovatno idemo u Francusku.
NA KOJI NAČIN POSTIŽEŠ DA RADIŠ NA RAZVITKU VIŠE PROJEKATA PARALELNO A UZ TO I ŽIVIŠ PRILIČNO SLOBODNIM NAČINOM ŽIVOTA KOJI DOPUŠTA ČESTA PUTOVANJA?
Kreirali smo projekat koji će nas učiniti slobodnim, a ne obratno. Pokušavam da automatizujem većinu procesa koji se ponavljaju u bilo kojem biznisu, tako da provodim 10% svog vremena na vođenju posla. Na primer, kad bi za dva dana, iznenada došla grupa od 15 ljudi u Sende, mi bismo to organizovali za samo jedan sat i to preko mobilnog telefona. Ceo proces je u cloud-u, i preko 6 whats-app poruka, dostavimo dokument sa listom namirnica prodavnici, naručimo hleb u pekari, koji se dostavlja svako jutro, komuniciramo sa bus kompanijom, koja bi pokupila goste na aerodromu itd. Samo 6 poruka. Project Crafters funkcioniše preko jednog mail-a + linkova u cloud-u (iako mi je trebalo godinu dana da ga usavršim). Trenutno radim na 11 različitih projekata (od toga 6 svojih malih kompanija) i većinu vremena provodim na novim idejama i automatizaciji postojećih. U suštini, radim puno. 🙂 Svaki dan. Ali ne doživljavam te projekte kao posao i radim zato što volim. U stvari, najgore se osećam kad pristanem da radim na nekom novom projektu, jer nisam rekao „ne” kad je trebalo. Zbog toga sam počeo da pažljivo pristajem na nove pozive.
ŠTA BI POSAVETOVAO BUDUĆIM PREDUZETNICIMA, INOVATORIMA I KREATIVCIMA KOJI ČEKAJU PRAVI TRENUTAK DA SE POSVETE PROJEKTIMA KOJI IH EMOTIVNO ISPUNJAVAJU?
Da što pre lansiraju svoje projekte. To je jedini način da učimo, dobijemo feedback i da kreiramo nešto što je zaista vredno. Blogovi i knjige nam mogu pomoći da nešto uradimo malo pametnije, ali svaki projekat je različit i ako nešto funkcioniše na jednom primeru, ne znači da će i na drugom. Tako da manje čitanja, više eksperimentisanja. Ja 90% svojih ideja testiram preko landing stranice. Umesto da investirate puno novca, većina stvari se mogu testirati online preko jedne stranice ili upitnika. Čak i ako želite da otvorite kiosk u kome ćete prodavati hamburgere sa specijalnim receptom, umesto da otvarate firmu, kupujete kiosk, roštilje… iznajmite jedan roštilj, ponesite sto sa šarenim stolnjakom od kuće i probajte da prodate 100 hamburgera na nekom uličnom vašaru i slušajte šta ljudi kažu. Zatvore li oči dok jedu vaš hamburger, jer baš uživaju? Tu ćete saznati da li je to što radite najbolje u vašem svetu ili ipak morate menjati recept ili celu ideju. Sve su ovo bazična pravila za pokretanje biznisa i uz malo logike, sa stalnim poboljšanjima možemo napraviti pravi mali biznis.
KO SU LJUDI KOJI SU TEBE MOTIVISALI I KOJE VIDIŠ KAO NEKU VRSTU UZORA?
Nisam siguran da imam uzore. Verovatno skup različitih briljantnih ljudi, koje sam do sada upoznao i koji nisu poznati, ali koji rade nešto potpuno drugačije što funkcioniše. Na primer 20 godišnji Oliver iz SAD-a, drugar kojeg sam upoznao na jednom putovanju na jugu Španije. Radio je u čarapari kod druga kako bi zaradio novac. Upisao je Harvard. Osam meseci pre početka Univerziteta celu zaradu je iskoristio da poseti 12 različitih zemalja (birao je potpuno različite kulture) kako bi, kako on kaže, postao jedini svetski vršnjak prvog dana na Harvardu. Ili Tomas i Efren, drugari iz Asturiasa (sever Španije) kod kojih upravo stižem i šaljem ovaj intervju. Oni su pokrenuli kliniku za fizioterapiju. Sve su počeli u Tomasovom stanu, sa jednim krevetom. Izbio je zidove, da ubaci još kreveta, a danas ima modernu kliniku sa 14 zaposlenih. Sve malo po malo. Preko 10 godina. Polovina njihovih zaposlenih su Brazilci i Senegalci, kojima je trebao posao da bi ostali u Španiji. Jedna sjajna priča, a oni provode samo par sati mesečno na klinici, ostatak vremena putujući po svetu. Efrena sam upoznao takođe u Sopotnici i zajedno smo obišli bar 10 zemalja.
PROJEKAT KOJI SI SPOMENUO JE PROJECT CRAFTERS, ZAJEDNICA ZA ONLAJN PISCE PROJEKATA. ŠTA TE JE PODSTAKLO ZA KREIRANJE OVE ZAJEDNICE?
Primetio sam da širom sveta postoji dosta subvencija i da samo velike organizacije iznova dobijaju iste, dok se male organizacije, pokrenute sa iskrenim impulsom gase. Mi preko Project Crafters-a, povezujemo profesionalne „pisce” projekata sa malim i neiskusnim organizacijama i pravimo impakt na potpuno novim mestima, širom sveta. Inače je najlakše inovirati u dosadnim poslovima i industrijama. Pisanje projekata i birokratija su živa muka za puno ljudi, dok postoje profesionalci koji to dobro rade i uživaju u procesu. Ja sam ih samo pronašao i povezao.
NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ, MOŽEŠ LI DA NAM OTKRIJEŠ NEKE LEPE PLANOVE NA ČIJEM ĆEŠ OSTVARENJU RADITI NAREDNE GODINE?
Moja ideja da se Marija i ja finansijski penzionišemo za nekoliko godina i da Sende postane besplatan za sve posetioce. Znam da zvuči kao nešto jako neverovatno, ali preko različitih malih biznisa koji se pokreću iz Sende-a može se kreirati sistem koji će nam pokrivati troškove. To ne znači da ću se ja ikada penzionisati od rada, ali bar tada ću trošiti energiju na implementaciju velikih ideja i neću morati da odgovaram na dosadne mejlove. Kada kažem da se finansijski penzionišemo, ne mislim na neko veliko bogatstvo i milione, već na kreiranje prihoda koji pokriva naš način života (da se dobro jede, pije i putuje). Možda ću moći u nekom sledećem intervjuu da elaboriram taj plan. U suštini, mislim da većina planira svoj radni život do 65 i da ako bude zdravlja, uživaju u penziji. Ja se pitam, što u šezdeset petoj, a ne u trideset petoj godini?
Jedna od ideja koju ću pokrenuti u 2018. je kupovina velike pametne kuće, u Portugalu zajedno sa još 8 ljudi. To će biti „pametna” kuća, gde će svaka osoba od tih 8 kupiti po jedan krevet. I kad nisu u svojoj kući, taj krevet će im zarađivati novac koji će direktno ići u penzioni fond (za period posle šezdeset pete). Novac će se zarađivati od organizacije specijalizovanih događaja u toj kući. Kuća će imati svoju baštu i vrt gde će se gajiti hrana, svoje vozilo, „Betmenovu radionicu” za kreiranje još pametnije kuće. Na primer, jedan od ukućana je vrhunski inženjer, koji već ima neke lude izume. Već u 2018. će moći da se živi u toj kući. Kada doživimo starost, imaćemo kuću koja će gajiti svoju hranu, gde će se penzioni fond iskoristiti da kuća ima svog lekara i da se pokriju svi ostali troškovi i servisi. Sende nam pomaže da upoznamo ljude koji bi bili zainteresovani. Ovaj ceo projekat biće open source, pa ću ga rado podeliti kako bi ga i ostali replicirali.
Takođe ću raditi na moops.es, a pošto sam i jedan od partnera u novoj firmi: Impact Hub Vigo, tu ću provoditi neko vreme kao interni konsultant. Postoji mogućnost da otvorimo Sende 2 u Setubalu, to je jedan portugalski ribarski gradić i u januaru ćemo imati više informacija.
U svakom momentu imam bar po 5 tekućih eksperimenata (neki traju i po 6 meseci) i kad saznam da neka ideja 100% funkcioniše, onda organizujem tim ljudi koji dođu u Sende odakle lansiramo neku novu priču.
Planiram i nekoliko putovanja do aprila, Gruzija, Južna Amerika i mesec dana u Berlinu. I ko zna šta još. 🙂
I imam jednu poruku za čitaoce:
Ohrabrio bih naše ljude iz Srbije, da pokušaju da pokrenu neki online biznis u selu Ili da presele svoju kancelariju u dedinu kuću. Puno sela ostaju napuštena i na primer, ako ste tim ljudi koji radi online, uz 4G paket i 2 nedelje popravki, možete adaptirati bakinu kuću i probati da radite iz sela. Ne mora to biti coliving prostor, ali može biti vaša kancelarija gde biste imali potpunu slobodu, sa puno manje troškova. I malo po malo, puno sela mogu dobiti nove stanovnike. U Srbiji postoje dva coliving prostora, koja se nalaze u selu. Mokrin House, kao moderan prostor u jednom malom mestu i Rural Hub u selu Vrmdža.
