Seksualno ponašanje u Kini, ideologija i odnosi su se dramatično promenili poslednjih 20 godina od kada su se desile reforme društva i od kada se Kina otvorila ka svetu. Seksualna revolucija je započela pre dve decenije i i traje i danas. Ovo uključuje, ali se ne ograničava samo na kulturne promene kao što su seks pre braka i van braka, razdvajanje seksa i ljubavi kao i nastavak potomstva, internet seks i seks za jednu noć, porast vidljive seksualne različitosti kao što je homoseksualizam, biseksualizam i fetišizmi, porast u socijalnom prihvatanju ženske seksualne želje, revolucija u seksualnoj industriji, mnogo otvorenija diskusija na temu seksa, uključujući seksualne studije na univerzitetima, izveštavanja u medijima, formalne publikacije i javno, zdravstveno obrazovanje.
U istraživanjima iz 1989. godine 15% ljudi se izjašnjavalo da je imalo seks pre braka, a rezultati od pre 2 godine pokazuju da je procenat porastao na 71%. Ovo je jedna od mnogih, brzih promena koje se dešavaju u Kini. Zašto se koristi reč revolucija lako je shvatiti. Do 1997. godine, seks pre braka je bio praktično nelegalan i osobe koje su ga praktikovale bile su osuđivane kao huligani. Slična priča prati i prostituciju, pornografiju i svingerske žurke.
Godine 1996. vlasnik hamama je bio osuđen na smrt pod optužbom da je organizovao podvođenje. Najstrašnija kazna danas bi bila zatvaranje posla.
Izdavači pornografskog štiva bili bi osuđeni na smrt sve do osamdesetih kao i oni koji organizuju svingerske žurke. Sada je kazna za pornografiju manje drakonska, a svingerske žurke su česte iako i dalje nelegalne. Niko ih ne prijavljuje pa im se ne pridaje važnost.
U ranim godinama vladavine Komunističke partije, pisanje o ljubavi je smatrano buržoaskim činom. Postalo je moguće pred kraj pedesetih, ali pisanje o seksu je zabranjivano do osamdesetih. Razne knjige koje su objavljivane krajem devedesetih, a među njima je bila i knjiga Li Yinhe (prve žene seksologa u Kini, homoseksualno orjentisane), mogle su da se kupe ukoliko je poslodavac imao pozivnice pa dao zaposlenom ili ako je osoba imala neku visoku poziciju. Mnoge knjige koje su pisane o homoseksualizmu, sadomazohizmu ili biseksualizmu bile su zabranjivane za štampanje, tako da su pisci morali da idu u Hong Kong koji je liberalniji po tim pitanjima. Komunistička partija je videla seksualnost kao privatnu stvar, a određena doza slobode u akademskim istraživanjima i pisanjima je bila dozvojena.
Prema mišljenjima seksologa, «politika jednog deteta» je donela promene u pogledu shvatanja i odnosa prema seksu. (politika koja je primenjivana od 1979. do 2015. godine). Politika jednog deteta menja način gledanja na seks. Dakle, ukoliko je osnovna svrha seksa da se nastavi potomstvo nakon ispunjenja tog cilja seks se upražnjava iz zadovoljstva. Ljudi su prvo prošli kroz revoluciju u svom umu pa tek onda u ponašanju.
Kinezima je bilo lakše da prihvate transeksualizam nego homoseksualizam jer su smatrali da je transeksualac zapravo heteroseksualac zarobljen u pogrešnom telu. Homoseksualizam je uklonjen sa kineske liste mentalnih oboljenja tek 2001. godine, a prava LGBT osoba su još uvek ograničena.
Gej brakovi nisu legalni, ne postoji zakon koji štiti homoseksualce od diskriminacije na radnom mestu a čak je prošle godine pušten film u kojem kineski lekari još uvek nude elektrošok terapiju da «izleče» homoseksualizam – iako je sud u Pekingu doneo zakon protiv ovakvog «lečenja».
Prvi tematski park, Love Land, gradio se u Chongqingu i trebalo je da bude otvoren u oktobru 2009. godine, ali u maju 2009. godine kineska vlada je obustavila gradnju i razrušila sve što je do tada bilo sagrađeno uz objašnjenje da je vulgarno i eksplicitno. Park se sastojao od golih ljudskih figura i džinovskih genitalija, a bile su planirane i radionice seksualnih tehnika kao i izložba o seksualnosti. Zatvaranje ovog parka je odraz konzervatizma u Kini.
Love Land park u Chongqingu je građen po uzoru na park sa istim imenom u Južnoj Koreji koji je otvoren 2004. godine.
Razmišljajući o kineskim konkubinama, carevima i imućnijim ljudima koji su uživali u njihovom društvu, ženama sa lotos stopalima i kamasutrama pisanim za uživanje u njima, malo me čudi insistiranje na tradicionalnim vrednostima u sferi seksualnosti. Možda bi revolucija trebalo da se dešava na polju ljubavi?
