Danas je naša gošća pedagoškinja, književnica i urednica, direktorka gradske biblioteke Braća Miladinovci u Skoplju, Snežana Stojčevska čija poezija se našla u jedinstvenoj književnoj zbirci Izbor savremene makedonske poezije (2023.) koju je pripremila glumica, pesnikinja i prevoditeljka Valentina Bakti. Plezir ima to zadovoljstvo da domaćoj publici premijerno predstavi savremene makedonske pesnike i pesnikinje čija poezija je uvrštena u zbirku.
Snežana Stojčevska (Skoplje, 1980.) diplomirala je na Institutu za pedagogiju pri filozofskom fakultetu u Skoplju. Direktorka je gradske biblioteke „Braka Miladinovci“– Skoplje. Godine 2012. objavila prvu poetsku knjigu „Šećer po podu“ izdanje Ili – ili, deo edicije Rusalke, gde se javlja kao urednik, drugo delo „Pod nulom“ za koje je dobila nagradu „Beli mugri“ za 2013. godinu, koju dodjeljuje Dom kulture Kočo Racin, Skoplje. Godine 2015. objavljuje „Modre fantazije“, izdanje izdavačke kuće Templum, 2017. godine „Trebalo bi da je lako“, izdanje izdavačke kuće Antolog, a 2019. „Viću se u pesme“. Najnovija poetska knjiga „Prazno mesto“ objavljena je 2022. godine. Autorka je zastupljena u nekoliko antologija savremene makedonske poezije. nastupala je na nekoliko poetskih festivala u zemlji i inostranstvu. Uređuje „Savremenost”, časopis za književnost. U 2018. postala je deo evropske pesničke i festivalske platforme Versopolis.
Pripremila: Valentina Bakti
Postoji li trenutak iz tvog detinjstva ili rane mladosti koji je na neki način sugerisao da ćeš postati pesnikinja u odraslom dobu?
Možda to što sam rasla u porodici u kojoj se mnogo čitalo pa su nam od malih nogu usadili ljubav prema knjigama. Imali smo veliku domaću biblioteku koju sam ja nasledila i nadogradila. Možda je to što sam pozorišno dete i što sam porasla u Makedonskoj operi i baletu, gde je moj otac radio 44 godine, najpre kao horski pevač, a potom kao inspicijent. Ja sam imala tu privilegiju da predstave i probe gledam bezbroj puta i to mi je usadilo prirodnu sklonost ka lepoti. Ili možda to što sam uživala da nastupam na priredbama u vrtiću i školi gde se igralo i glumilo, ali ništa konkretno do srednjoškolskih dana kada sam napisala prve stihove.
Koga bi izdvojila kao današnje uticaje i zašto?
Ne mogu da kažem da sam imala neke konkretne uticaje, to što ja nisam komparatistkinja oslobađa me uticaja. Fascinirana sam poezijom Blažeta Koneskog pa se možda i u moje dve poslednje zbirke oseća ta tendencija da se sa što manje reči kaže više, da se prepriča priča, da se prenese osećaj ili poruka u samo nekoliko stihova. Osećam to kao amanet i vodilju, to njegovo da se napiše prosta i stroga makedonska pesma, istkana nitima crvene i crne. Isto tako: Orhan Veli. I ja sama pišem o jednostavni stvarima, jednostavnim rečima, o svakodnevnim trenucima, o proživljenim iskustvima, pišem o živim emocijama.
Nemirna voda
Plašeći se da ne izazovem buru,
prećutkujem.
Zatim me, dugo i uporno roni
nemirna voda
Snežana Stojčevska
Šta za tebe jeste i nije dobra poezija?
Dobra poezija je ona poezija koja će uspeti da te izmesti iz ose, koja će te dodirnuti, koja će progovoriti sa tobom, ogledaćeš se u njoj, reći ćeš: e, ovo bih napisao ja! Poezija koja će izazvati reakciju, duhovnu i fizičku, nasmejaće te, rasplakaće te… Poezija je ljubav mog života! Loša poezija nije poezija, to je skribomanija i o njoj ne želim da razgovaram.
Kakva je danas poetska scena u Makedoniji? Izdvoj nam svoje omiljene makedonske savremene pesnike.
Živa, dinamična, sveža, nova i prekrasna. Imam tu čast da budem savremenica prekreasne generacije pesnika i zaista je uzbudljivo živeti u ovoj poetskoj epohi i da se prati sa radošću svaka nova poetska knjiga koja izlazi na scenu. Trudim se da ispratim sve i da posećujem promocije za koje smatram da zaslužuju moju pažnju. Isto tako mogu da kažem da sa istim žarom pratim i proznu scenu koja je takođa interesantna i kvalitetna.
Ostaci
Bacamo odsečene nokte
kao da nikada nisu bili deo nas.
Tako se i duša ne okreće ka telu
kada ga napusti
Snežana Stojčevska
U jednoj od svojih pesama kažeš: Tako je i sa nekim ljudima. Nisu se smanjili. Samo smo ih mi prerasli, u kojim trenucima prerastaš sebe, a u kojim trenucima nisi iskrena sa svetom koji te okružuje?
Verujem da je lični razvoj neophodan i da je rad na sebi neprekidan proces. Trudim se da radim na sebi, da nisam gotov proizvod koji je sve video, čuo, pročitao, već svakodnevno nalazim nešto da me pokreće i da me čini boljom i bogatijom ličnošću. Radujem se kada vidim da sam prerasla sebe, da ja iz moje prve i poslednje knjige nismo iste. Lep je taj proces dok zriš i prerastaš sebe. Otkako sam napunila četrdeset godina mnogo sam sigurnija u sebe i tačno znam šta želim i kako šta treba da se uradi, nemam vremena za improvizacije i ljutnje, nemam opravdanja za drudge, kao što nemam ni za sebe. Svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke i da pruži svoj maksimum sebi i zajednici u kojoj živi. Lažem sebe kada ne želim da priznam da slika koju sam stvorila o nekim ljudima se ne podudara sa realnim i da bih odložila neminovno, jer ga osećam kao kada bih otkinula deo sebe, ja izmišljam svakakva opravdanja. Kada se posvetim bezrezervno nekom prijatelju, očekujem da i oni urade isto za mene, a kada ne urade, razočaram se. Mnogo godina mi je bilo potrebno da naučim da ne očekujem i da se ne dajem bezrezervno, osim porodici.
Gde te uglavnom presreće pesma?
Na autobuskoj stanici. Pesme mi uvek dolaze u pokretu, kada pešačim, kada se vozim u autobusu ili u najvećim gužvama u danu, kada imam najviše poslovnih obaveza, tada zna da mi dođe neki stih koji od mene traži da se isključim i da sve zapišem. Nekada se opirem i ignorišem, ali stihovi su uporni i kao eho mi odzvanjaju u glavi sve dok ih ne zapišem i ne osobodim ih se, ali, nekada ignorišu i oni mene, pa ih žednim srcem čekam da se vrate.
Kako namirišeš buđavu dušu, koje znakove pratiš?
Moja intuicija je nepogrešiva, čak veštičja. Sve što treba, ali ne radim to uvek, jeste da je pratim, ali ja pokušavam da racionalizujem, da opravdam, da pomognem tamo gde je potreba za pomoću prevazilazila moje mogućnosti. Zato sam mnogo puta do sada grešila. Padala sam i počinjala iznova. Trudim se da se ne trošim nepotrebno. Energetske vampire osećam po auri. Kada neko nosi intenzivno crnu energiju izbegavam da ostvarim kontakt očima, budući da se preko očiju dopire do duše i na taj način se energija crpi. Sada imam manji krug prijatelja i sve se više družim s mačkama.
Šta je sve potrebno za (ne)srećni epilog?
Sam koncept sreće u današnje vreme je precenjen. Sreća ne može biti postojana. Niko nije svakog dana srećan, sve vreme. Apsolutna sreća ne postoji. I na kraju, šta je sreća? Mislim da današnji čovek ima mnogo više materijalnih uslova, a nesrećniji, budući da sreću traži sve vreme izvan sebe. Da bi se postigla sreča na duže staze, čovek najpre treba da je u harmoniji sa sobom, da bude ispunjen i sebi dovoljan, a za to je potrebno mnogo rada i svesnosti.
Ispričaj nam svoje utiske sa promocije u Beogradu?
Najpre bih želela da vam čestitam na knjizi, u njoj je izbor odličnih pesnika i predivnih pesama koje su na neki način presek svega onoga što se dešava na makedonskoj sceni. Fotografije u knjizi su uspele da ulove auru naših poetskih bića. Kampanja i prašina koju ste podigli zarad afirmisanja savremene makedonske poezije na socijalnim mrežama i u medijima zaslužuje pohvalu. Što se same promocije tiče, ja bih izabrala drugačiji pristup, gde bi se mnogo više prostora ustupilo samoj knjizi, zato što ta knjiga svojim obimom i formatom to zaslužuje, kao i pesnici koji su doputovali zarad događaja. Svakako, poštujem i vaš koncept i zahvalna sam na iskustvu.
.
