Ove subote u gostima nam je književnica, prevoditeljka i osnivačica izdavačke kuće PNV Publikacii Julijana Veličkovska čija poezija se našla u jedinstvenoj književnoj zbirci Izbor savremene makedonske poezije (2023.) koju je pripremila glumica, pesnikinja i prevoditeljka Valentina Bakti. Plezir ima to zadovoljstvo da domaćoj publici premijerno predstavi savremene makedonske pesnike i pesnikinje čija poezija je uvrštena u zbirku.
Julijana Veličkovska (Skoplje,1982.) izdavačica, organizatorka festivala poezije, prevoditeljka, autorka i urednica, programska direktorka Poetska noć u Velestovo, Ohrid; osnivačica izdavačke kuće PNV Publikacii, Skoplje, suosnivačica i direktorka skopskog festivala poezije. Članica je udruženja pisaca Makedonije. Autorka je dve knjige poezije, romana, knjige za decu, monografije i dvadeset sedam prevedenih knjiga sa engleskog, ruskog, hrvatskog i crnogorskog. Njena poezija je prevedena na dvadeset svetskih jezika, a roman „Godišnja doba“ preveden je i objavljen na bugarskom jeziku.
- Postoji li trenutak iz tvog detinjstva ili rane mladosti koji je na neki način sugerisao da ćeš postati pesnikinja u odraslom dobu?
Bila sam jako aktivno i ljubopitljivo dete, i čitanje knjiga u ranom detinjstvu mi nije bila omiljena aktivnost, jer se dešavalo u mirovanju, a u mirovanju sam želela samo da crtam. Možda može da se uzme u obzir da mi je godinama odzvanjala jedna rečenica iz „Alise u zemlji čudа“ ‒ Eto! Često sam sretala mačke bez iskeženih usta, ali nikada iskežena usta bez mačka. Eto to je nešto najinteresantnije što sam videla u životu!, i smatram da je ta rečenice, kao i tekstovi pesama nekih rok-bendova sa kojima sam rasla uticali i probudili u meni poriv da pišem.
- Da li se sećaš svoje prve pesme?
Naravno, prva pesma bila je pesma o jeseni, a napisana je samoinicijativno o očima moje prve simpatije. - Ko su bili tvoji prvi poetski i književni mentori, autori koji su te oblikovali u osobu i stvaraoca kakva si danas?
Mislim da najviše dugujem folkloru, narodnim pesmama i pričama, može se reći da mi je mentor bio narodni genije: Zbornik (Miladinovci), priče koje je Cepenkov zapisao, bajke Hansa Kristijana Andresena i braće Grim, a kasnije su došli Luis Karol, Mark Tven, Harm, Džon Stajnbež, Umberto Eko, Rej Bredberi…
- Koga bi izdvojila kao današnje uticaje i zašto?
Sada volim da čitam svoje savremenike, posebno pesnike iz malih i dalekih evropskih zemalja, jer imam neki čudan osećaj da što je dalja njiihova poetika, toliko mi bliža postaje sopstvena.
- Šta za tebe jeste i nije dobra poezija?
Dobra poezija, kao i bilo koja druga umetnost je slojevita, ostavlja prostor i podstiče na mnogo tumačenja, prodire duboko i preuređuje našu duševnu i umnu svest, menja nas. Loša poezija je plitka, površna i ne komunicira, ona je bez emocije i atrakcije.
- Kakva je danas poetska scena u Makedoniji?
Budna! - Kako izgleda lice tvoje istine?
Kao lice mačke.. Lepo, skladno, slatko, sa prekrasnim očima ‒ za ljude, lice smrti ‒ za „miševe“.
- Jedna si od osnivačica festivala poezije u Skoplju, koji su izazovi sa kojima se susrećete? Da li imate podršku grada? Šta možemo da očekujemo ove godine?
Festival je imao podršku grada prethodne dve godine, ove godine nažalost, pomoć je izostala. Generalno, grad je u lošem političkom i finansijskom stanju i u takvim slučajevima najviše strada kultura. Ipak, imamo skromnu podršku Ministarstva za kulturu i Tradukija, pa ćemo spremiti festival sa brojim događajima, pesničkim čitanjima, promocijama knjiga (između kojih i Savremene makedonske poezije) radionicama kreativnog pisanja,, tribinama, emitovaćemo poetske filmove… i pored gostiju iz Srbije, Danske, Francuske, Malte i Hrvatske, čitaće nam i pesnici svih uzrasta i književnih generacija.
- Naslov koje knjige te ne ostavlja na miru?
„Časovi pevanja (ili kako da ponovo postaneš dete)“ ‒ naslov mog romana i rukopis koji za koji ne nalazim vreme da ga završim.
- U čemu se ogleda metafizičko određenje čoveka?
U doživljaju pri stvaranju i/ili uživanje u umetnosti. U moći da se shvate beline u knjigama, da se razume moć rastojanja, privlačnih i odbojnih sila. U sposobnosti da se bude samosvesni šraf „mašine“, da se bude svoj i nepokolebljiv i pored ograničenja determiniranih telesnim ili opštim normama i tradijcije, da se održava balans između uma/duhovnosti/imaginarnog i telo/materijalno bi bili u sinergiji.
