„Rat nije neophodan da bi se dostigla slava. U tehnologiji, umetnosti i nauci leže mnogo lepši ciljevi od onih na bojnom polju.“ – Bertha von Suttner

Spisateljica, pacifista i prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, Berta fon Sutner (Bertha von Suttner) ostala je upamćena po tome što je čitavog svog života radila na tome da iza sebe ostavi lepšu planetu zbog čega se iz sve snage borila za mir u svetu.

Rođena kao baronica Kinski, oca nikada nije upoznala, a sa majkom je malo toga imala zajedničko. Zajedno su putovale po Evropi sve dok majka nije prokockala i poslednji novac. Tada je Berta odlučila da krene svojim putem. Postala je guvernanta porodici fon Sutner. Zaljubila se u sina svog poslodavca, Artura (Arthur Gundaccar von Suttner), zbog čega dobija otkaz i 1876. godine počinje da radi kao sekretarica Alfreda Nobela. Nakon samo nekoliko meseci napušta posao i vraća se u Beč kako bi se u tajnosti udala za Artura. Zbog neodobravanja ovog braka, njih dvoje odlaze na Kavkaz, gde provode devet godina. Živeli su od pisanja eseja, kratkih priča i drugih tekstova za novine. Posle devet godina provedenih u izolaciji, vraćaju se za Austriju gde nastavljaju da se bave pisanjem, i gde će saznati za Međunarodnu mirovnu asocijaciju u Londonu i slične pokrete i organizacije širom Evrope.

Želeći da uzme učešće u mirovnim delovanjima, Berta 1887. godine počinje da piše knjigu Dole oružje u kojoj opisuje teror rata iz perspektive žene. Roman je objavljen dve godine kasnije. Umesto heroizma i slave, ona opisuje razaranje, uništavanje i lišavanje slobode na život. Niko do tada, a pogotovo ne žena, nije na taj način opisao svu brutalnost rata. Od ovog momenta ona sve svoje vreme i energiju posvećuje miru. Piše o tome, govori o tome, prisustvuje mirovnim sastancima i međunarodnim kongresima, pomaže da se oforme mirovne grupe, podučava i promoviše mir na sve načine.

Sa Alfredom Nobelom je ostala u kontaktu i redovno ga izveštavala o napretku i efikasnosti mirovnog pokreta. Time je na neki način inspirisala samog Nobela da među nagrade uvrsti i Nagradu za mir. Upravo Nobelova nagrada za mir 1905. godine odlazi u njene ruke.

Osniva „Austrijsko udruženje prijatelja mira“ i ostaje njegov predsednik sve do smrti. Berta je bila jedina žena koja je prisustvovala prvoj mirovnoj konferenciji. Odigrala je značajnu ulogu u širenju svesti o značaju mira i sveta bez nasilja i oružja.

Ni u sedamdesetim godinama nije odustajala od ove misije. Išla je na turneju po Sjedinjenim Američkim Državama tokom koje je pričala o organizacijama, skupovima i miru. Umrla je samo nekoliko meseci pre izbijanja Prvog svetskog rata i na neki način sebe sačuvala poraza i razočarenja u ljudsku prirodu.

Njeno ime danas nose mnoge ulice, trgovi i škole. Njena slika se nalazi na austrijskim novčanicama i kovanicama. Berta je verovala da je mir po prirodi normalno stanje, a da je rat posledica ljudske gluposti. Međutim mi kao da to ne čujemo ili ne razumemo.

I zato ja kažem:
utišajmo mržnju
pojačajmo osmehe
neka LJUBAV celom planetom odjekne

Share

• Tweet
• Pin It