Utorak je dan za starine, utorkom slušamo zaboravljenu muziku.

Danas u okviru rubrike Sa starog gramofona odlazimo više od 100 godina u nazad, odlazimo u vreme previranja i borbe za slobodu. Godina je 1892. i Ravašol, anarhistički aktivista je osuđen po kratkom postupku na giljotinu, a smrtna kazna je izvršena javno. Osuđen je zbog nekoliko bombaških napada što bi moglo biti tretirano kao terorizam, u to vreme još nepoznato krivično delo. To je zvanična verzija koja bez presedana izaziva osudu, međutim ako potražite razloge takvog delovanja dobićete potpuno drugačiju sliku događaja koji su prethodili njegovoj egzekuciji. Nakon brutalne akcije policije 1. maja 1891. godine u kome su radnici odlučili da protestvuju i bore se za svoja prava policija je, blago rečeno, prekoračila svoja ovlašćenja i bez razloga otvorila vatru na demonstrante kada je devetoro ljudi stradalo uključujući i žene i decu. Ravašol je nakon toga odlučio da deluje. (Imate tekst o tome u januarskom broju Plezir magazina) Da se vratimo na pesmu. Kako je stradao od državnog represivnog aparata, ta žrtva od Ravašola je stvorila neku vrstu ikone u pravednoj borbi za slobodu. Dve godine nakon njegovog javnog smaknuća spevana je pesma koju ćemo danas slušati u izvođenju francuskog ansambla, i to iz 1932 godine ukoliko je verovati izvorima dostupnim na internetu. Uživajte!