Kada smo pokrenuli rubriku Sa starog gramofona, podsekciju u okviru Pesme dana, imali smo zamisao da inkarniramo staru dobru muziku, onu koja je zaboravljena u zabačenom delu prašnjavog potkrovlja, sakupljena u kartonsku kutiju na kojoj markerom piše „ploče i singlice“. Imali smo ideju da ponovo podsetimo na izvođače koji su ostali u memoriji samo najposvećenijim ljubiteljima muzike. Mi kao čuvari vatre koju raspiruje dobar zvuk, preuzeli smo na sebe tu ulogu čvrsto verujući da ćemo posle svake numere koju predstavimo izazvati kod vas želju i radoznalost da na tu temu i sami malo poradite. Da mi ne dužimo, danas slušamo Frans Gal (France Gall) francusku pop i Yé-yé umetnicu koja je sa 17 pobedila na Euroviziji 1965. godine.

Potiče iz muzički situirane porodice, otac joj je pisao tekstove za pesme Edit Pjaf i Šarla Aznavura, a majka je takođe bila vokalna solistkinja. Stil koji je gajila u mnogome se razlikovao od estetike tog vremena, a njen talenat zapazili su i filmski producenti pa se Gall oprobala i na filmu. Vi je verovatno znate po pesmi Ella, elle l’a, a mi smo pokušali da otkrijemo i neke druge, kvalitetne stvari koje je Gall komponovala. Slušamo Laisse tomber les filles, strašnu pesmu iz 1964. godine.