U podzemlju Rige od Fere nalazi se rudnik pivskih dragulja, brižljivo odabranih Vladinim (Vladimir Stojkovic Fashke) oštrim okom. Svoje iskustvo, znanje i ljubav prema dobrom pivu on je pretočio u Miners pub, mesto koje s pravom zauzima vodeću ulogu na pivskoj sceni Beograda. Sa njim smo pričali o pabu, nedavno organizovanom prvom Regionalnom festivalu zanatskih piva, i naravno, samoj kulturi ispijanja piva. Ako pripadate rastućoj grupi poštovalaca kraft piva, znate šta vam je činiti i gde ići koliko već večeras.
Kako je krenula čitava priča oko festivala zanatskog piva? Koja je uloga Miners paba u njemu?
Miners pub postoji već skoro godinu i po dana. A ideja o festivalu postoji koliko i sam pab, pošto su meni to bili međukoraci u priči o otvaranju sopstvene pivare. Dalibor i ja iz Minersa, zajedno sa Rokom Mešlom iz Pivopije smo organizovali prvi Regionalni festival zanatskog piva u Galeriji Štab u Beogradu. Dalibor i ja već imamo iskustva u organizovanju sličnih događaja, a Rok je doprineo svojim višegodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu. Festival je trajao 3 dana i imali smo 12 izlagača – tu su bili Srbi, Hrvati, Slovenci, Bugari i Austrijanci. Poslao sam otvoren poziv svim regionalnim zanatskim pivarama i čekao ko će se sam prijaviti. Posetilo nas je oko 2500 ljudi. Svi smo i više nego zadovoljni, i mi kao organizatori, i posetioci, ali i izlagači što prezentacijom, što profitom nakon festivala. Ideja nam je da Festival organizujemo na pola godine, a možda čak i kvartalno.
Kakva je bila koncepcija ovog prvog festivala i šta planirate za naredni?
Ovi koji su sada učestvovali su jedni od glavnijih predstavnika Srbije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije… Ideja je da, ako svi koji su sada učestvovali žele opet da budu prisutni, biće. Možemo samo da proširimo broj učesnika, jer nema potrebe za distinkcijom izlagača. Takođe ćemo se potruditi da imamo nove i sadržaje. Ove godine su ljudi mogli anonimno da glasaju za omiljeno pivo, pošto nam je bitna subjektivna impresija ljudi koji nisu toliko stručni da procene koje pivo je bolje. U Minersu i Pivopiji već imamo koliko-toliko jasnu sliku šta ljudi vole, donekle se poklopilo sa tim i na festivalu. A kada dobijemo ekipu treniranih sudija koji rade po sertifikovanim pravilima za ocenjivanje po principu slepe probe, moći ćemo da kažemo koje je zvanično najbolje pivo festivala. Imali smo i predavanja, na šta sam jako ponosan. Predavanja su držali ljudi iz Zmajske – o tehnikama hmeljenja i formatiranju recepata sa nivoa kućnog pivarsta u odnosu na profesionalni nivo; iz Kabineta – o izgradnji brend identiteta, obzirom da je Kabinet tu otišao daleko. Imali smo gostovanje i prof. Čukalović i njenog asistenta Saše Despotovića sa Poljoprivrednog fakulteta, kao i ljudi iz Kaša. Sa ovim konceptom predavanja sigurno će se nastaviti.
Koja je još razlika između zanatske i industrijske proizvodnje piva osim, naravno, u kvalitetu?
U količini proizvedenog piva. Konkretno, industrijalci imaju pravo da koriste 30-40% tzv. nesladovanih sirovina, odnosno kukuruzne krupice, ponegde i pirinča… Nečega što će im povećati masu, dati više alkohola iz jeftinijih sirovina. Koriste razne stabilizatore, konzervanse, sumporna jedinjenja da bi što bolje očuvali pivo i produžili rok trajanja. Zato su pijanstvo i mamurluk od jeftinih, industrijskih piva teži. Kada piješ kvalitetna piva, lagan si kao leptirić.
Koliko su ljudi generalno upoznati sa razlikama u stilovima piva?
Kada neko kaže volim svetlo pivo, kao da je rekao slušam zabavnu muziku – nijansi ima mnogo. Ali granica se drastično pomera na bolje, pogotovo u poslednjih godinu i po dana. Zbog Pivopije, zbog Minersa, svest ljudi se menja i već znaju koji stilovi im se sviđaju.
Koji je najprodavaniji stil piva u Minersu?
Najviše su traženi lageri i pšenična piva, a odmah iza njih Pale Ale-ovi i IPA, što je prilično ohrabrujuće.
Koliko je bitno uložiti i u estetiku i dizajn flaše, etikete…?
Veoma je bitno, jer se ljudi danas vezuju za vizuelni deo, pogotovo ako je lep i smislen, ako ima priču a nije samo etiketa zarad etikete. Opet ću uzeti Kabinet za primer. Oni su veliki broj ljudi kupili svojim dobro dizajniranim etiketama, pogotovo one koji još uvek ne znaju kakvo pivo vole i privuče ih taj vizuelni momenat. Ovo je doba usluge i proizvodnje – ako imaš dobar proizvod moraš imati i dobru uslugu, nešto što će privući potrošača, a to je pakovanje. Ako ikada uspem da napravim svoju pivaru, cilj mi je da sa etikete bude jasno o kakvom se pivu radi. Nije dovoljno imati samo umetničko delo u vidu ilustracije na ambalaži, već jasno izražen sastav i opis proizvoda. Moj cilj je vezivanje onoga što je u boci sa onim što je na istoj.
Muškarci ili žene, ko su bolji poznavaoci piva kod nas?
To je teško pitanje, mogu ti reći da i jedni i drugi vole da cirkaju. Za žene je zanimljivo da sve više njih zna šta vole da piju. Ali u ovom trenutku ipak vode, izvini, muškarci. 🙂
Trenutno naše najbolje zanatsko pivo, po tvom izboru?
Rekao bih Brka od Kabineta. A u regionu, nismo ga imali na festivalu ali imaćemo ga od septembra u pabu, Pozoj od Zmajske i Kramah Bevoga.
Koje pivo se najčešće nalazi u tvojoj ruci?
Uvek IPA. Za sada najbolji IPA koji sam probao za života je Sculpin američke pivare Ballast point. Definitivno cup of my beer.
Koji stereotipi vezani za pivo ti najviše idu na živce?
Želim ljudima da razbijem mit da piva nemaju samo boju, već imaju i svoj karakter. Podela isključivo na svetlo, tamno, crveno pivo… to me jede. Mora da se promeni to ustaljeno mišljenje. To što traže samo svetlo ili tamno pivo, sve je to na nivou incidenta. Različiti stilovi piva imaju i različit karakter i ukus. Pšenično pivo miriše na bananu i karanfilić, ne zato što su oni dodati u pivo već zbog hemijskih procesa koji se stvaraju u pivu dejstvom specifičnih kvasaca. Kod IPA-ova se oseća ukus tropskog voća i manga, bez da se to dodaje. Polako se menja činjenica da ljudi tako devalvirano doživljavaju pivo.
Misliš li da sve ovo postaje mainstream, obzirom koliko se pivnica kod nas otvara u poslednje vreme i koliko se ljudi okreće proizvodnji zanatskog piva?
Pivo je generalno mainstream piće. Scena u Srbiji je još uvek mlada, ali i te kako imamo potencijala. Trenutno jedini ozbiljan igrač na našem tržištu je, prema mom mišljenju, Kabinet. Srbija nije mala zemlja za potrošnju piva. Jeste sve centralizovano u Beogradu, ali mlada je scena da bi to postalo mainstream. Ljudi nisu sasvim upoznati sa pivom i sa svime što ono nudi. Kada vide koliko košta jedna flašica zanatskog piva odustanu od kvaliteta. Zato smo i organizovali predavanja na festivalu, da bi ljudi shvatili koliki je hype oko toga u svetu, koliko su ljudi koji ga proizvode posvećeni tome. Naravno, u svakoj sferi postoje pomodari koji će doći i piti a da pritom nemaju pojma šta piju, no dobro, i oni su potrošači. I oni, na kraju, svojim učešćem u sceni je jačaju. Još uvek treba da prođe dosta godina da ovakvo pivo pobedi industriju. Zato se industrija bori – Jelen pravi malu, stilizovanu flašu, vraća se Vajfert, ništa to nije slučajno. Ali suština je da drastično raste potražnja za kraft pivom i potrošnja istog na našem tržištu. Sada na našem tržištu ima preko 150 etiketa, a toga pre samo godinu dana nije bilo.
Ako več njihova potražnja raste, zašto nam i dalje nisu na dohvat ruke? Ko je najjači igrač na polju zanatskih piva u regionu?
Momci iz Bevoga (Austrija) imaju jednu od najopasnijih pivara, imaju Ferari među pivskom opremom u regionu. Zanatskih piva nema u slobodnoj prodaji, već isključivo u pabovima i specijalizovanim šopovima. Nemaju još uvek taj kapacitet da mogu izaći na policu. Nije im to ni cilj, realno nema ni potrebe jer ne može i ne želi svako da plati zanatsko pivo.
Kada možemo da očekujemo tvoju pivaru?
Nadam se do kraja godine. Ako ne skroz otključati vrata, onda barem nabaviti opremu. Otvaranje pivare je moj životni san. Diplomirao sam na tzv. Root beer-u, pivu sa lekovitim biljem, i skoro 6 godina radio kao tehnolog u jednoj ovdašnjoj destileriji. Otvaranje Miners paba i organizovanje Regionalnog festivala piva su mi sitni, ali možda i krucijalni koraci da do kraja godine uspem da realizujem svoj san. Ja sam prokleti radoholičar, tip osobe koja je stalno u pokretu. Volim da stvaram, ponosan sam kada neko proba moje pivo i vrlo rado primam kritike.
Linkovi:
Miners sajt, Facebook, Regionalni festival zanatskog piva.
foto: Vukašin Medić
