Izložba Refrakcija identiteta – portreti, Maše Đuričič od 11 do 25 decembra u galeriji SULUJ, Terazije 26.
Novi talas interesovanja za slikarstvo i druge klasične umetničke discipline u protekloj deceniji nikoga zapravo nije posebno iznenadio. Ne radi se o nostalgiji, niti o revival-u kao takvom, već o tome da se u novoj percepciji digitalnog sveta, ulje na platnu i dalje može posmatrati kao objekat u materijalu vrhunske vrednosti, u kome je akumulirana energija autora,i savršeno vidljivi svi tragovi njegove unutrašnje borbe sa samim sobom, kao i svetom koji ga okružuje.
„Ako želite da prenesete činjenice, to možete uspešno učiniti samo u nekoj formi iskrivljenja. Pojavu ili predstavu pred vama, morate iskriviti, da bi ste je transformisali u sliku.“ – beležio je slavni britanski slikar Frensis Bejkon.
Da li su slična uverenja imali i Oskar Kokoška, Haim Soutin, Gabrijela Minter, Vilijam de Kuning, Frank Auerbach, Tapies i mnogi drugi? Ipak, upravo nam Bejkonova beleška, izrečena sa toliko ozbiljnosti, služi za lakše razumevanje rada slikarke Maše Đuričić, koja je takodje, zadržavši se u klasičnoj tehnici ulja na platnu, lični umetnički razvoj tokom više od dve decenije, odredila temom portreta kao izazovom.
„Slikarstvo je struktura nervnog sistema umetnika preneta na platno.” izjava je Frensisa Bejkona.
Primetićemo da je u razvoju prvobitnih istraživanja portreta, kao i serije balerina, čest motiv Maše Djuričić bio i autoportret na kome su se jasno uočavale bojene površi, razlivene, zamrljane i umnogostručene konture, kao začetak bogato iznijansirane perceptivne i emotivne igre u koju će se umetnica upustiti u narednoj fazi rada. Suptilne mrlje nalik bojenim akcentima, dobiće u procesu umetničkog sazrevanja masu, pravac i gustinu, što može poslužiti i kao osnov za razumevanje poetike autorkinih najnovijih dela koja su pred nama. Dakle, ukoliko se identitet ljudskog bića, između ostalog definiše i portretom, ili kasnije tokom razvoja tehnologije preciznom fotografijom, kod portreta i autoporteta Maše Đuričić ova indentifikacija je nejasna, nemoguća i u ishodištu-nevažna. Zamenjuje je složena beleška o pokretima glave, promenama izraza i mimike lica, raspoloženja, udaljenostima, pozicija tela i svetlosnim promenama tokom slikarskog procesa. Indentitet portretisanog a sa njim i naša igra prepoznavanja kao gledalaca su van fokusa. Oslobadjanjem formi ka skulpturalnom, u najboljoj tradiciji neoekspresionizma, kao i svih škola koje se prepuštaju uživanju u boji i njenim mogućnostima materijalizacije, Maša Đuričić nas poziva na prolazak kroz geološke slojeve ljudskog lika, na oporo, dramatično i zanosno putovanje, na čijem kraju je svakako avangardni vizuelni zaključak.
„Tema portreta je vekovima prisutna u likovnoj umetnosti. Smatram da je i dalje izazov pokušavati nešto novo na polju gde su se mnogi oprobali. Suština je uvek ista, traženje arhetiposkog u likovima konkretnih ličnosti. U dosadašnjem radu na ovoj temi pristupam bez želje da se zadržavam na realnim, karakternim crtama modela. Oslanjam se na stanja i raspoloženja svojstvena svima, koja najčešće tražim kroz boju i gest. Cilj nije da se identifikuje pojedinac već svako ko poželi.”,
navodi Maša Đuričić Džudžević.
Veoma je značajno što nove serije radova Maše Đurićič pred našu publiku stižu iz Beča, te velelepne prestonice evropske umetnosti i duha, stilova, raznovrsnihumetničkih praksi i obilja autentičnih stvaralaca na svetskom nivou, gde slikarka trenutno živi i radi. Tako se i u srednjeevropskom, tačnije austrijskom umetničkom prostoru, nastavlja porodična umetnička tradicija Đuričića, koja se razvijala kroz dve generacije – potpunom (životnom) posvećenošću i kontinuiranim radom, vraćajući i publici i kritici poverenje u duhovnu i stvaralačku moć crteža i slike.
Za izložbu Maše Đuričić neće vam biti potrebno previše vremena ali ćete verovatno poželeti da je obiđete nekoliko puta. Prozračne i duboke, nalik ogledalima, slike ove umetnice dela su nenametljivog majstorstva. O tome zapravo svedoči i izbor portreta i autoportreta kao teme, ali i razvoj vizuelnog istraživanja koji uvodi opus ove autorke u red nezobilaznih pojava u savremenoj istoriji slikarstva naših prostora.
Milica Lapčević, umetnik i novinar u kulturi
Maša Đuričić Džudžević je rođena 1979. godine. 2003. godine, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. 2010. godine, a magistrirala na odseku za scenski dizajn Univerziteta umetnosti u Beogradu. Trenutno na doktorskim studijama Tehnčkog fakulteta u Novom Sadu, odsek za scenski dizajn. Član ULUS-a od 2004. godine. Živi i radi u Beču.
