Uoči njene izložbe Heaven and Earth koja će biti otvorena u Njujorku 5. aprila, razgovarali smo sa umetnicom Gordanom Tomić.
Možete li da ispričate našim čitaocima na koji način ste spojili ljubav i iskustvo iz korporativnog biznisa sa strašću za ličnim, vizuelnim izražavanjem kakvo vam pruža slikarstvo?
Sve vreme radim ono što volim sa puno strasti. Samo tako i umem. Ljubav i strast su večni magični spoj, a za kreativnog čoveka, taj spoj je gotovo u bilo čemu. Vidimo ono što drugi ne vide i to je kao da vidite duhove, samo što imate lepe vizije i vidite mogućnosti.
Realno, nativni kreativci se rano izdvoje, obeleženi su kao da nose jednu jarko crvenu nit sa sobom i ona se naprosto vidi, u društvu, u kuhinji, u izboru literature ili garderobe, pa tako i u poslu, a ja sam imala tu ludu sreću u životu, da iskusim vredne karijerne prilike i izbore u medijima, informatičkoj industriji i strateškom marketingu. Na svim tim poslovima u kompanijama, naročito, kreativnost se očekuje, ali nemate reper za poželjne kvante kreativnosti i ličnog integriteta, koje treba pozicionirati uz rutinske zadatke i jednu prostu poslušnost, zbog koje se sapletete o svoje niti, upletete i talenat ostane da tavori tamo negde i ne znate šta se desilo. Ja sam se tome oduprla.
U menadžmentu sam se usavršavala akademski i profesionalno, prošla sam neko prilično ozbiljno iskustvo, a prošle su i ozbiljne godine i ja sam shvatila da moje slikarstvo i sama umetnost nije neki drugi svet i ne mora biti – već mogu da se primene međusobno i vizuelne umetnosti mogu biti podrška biznisu. Uspela sam. A to se desilo onog trena, kada sam ja došla u jednu zrelu tačku spoznaje sebe, delimično pobedila skromnost, shvatila da jesam kakva jesam, nadarena i vredna, da imam nešto što se danas popularno zove multi-inteligencija, a uz veliki rad, nepresušnu inspiraciju i želju za dalje, počela sam slediti sebe i nadalje je ta kreativna magija omogućila da živim svoje stvaralaštvo i kreiram razne servise i proizvode u HR-u, turizmu, bankarstvu i drugim oblastima.
Posmatrajući vaše radove, stiče se utisak da na njima preovlađuje simbol mira i spokojstva. Da li je to ono što vama slikarstvo pruža?
U tu temu me je uveo moj mentor iz Holandije, koji je slikar i savremeni duhovni vikar, budista i zen filosof, ali i borilačka veština AIKIDO i kvalitetno vreme sa prijateljima majstorima AIKIDA i za mene je u tim temama i okruženju sve bilo jednostavno, put od osmeha do kamiwaze. Nalazeći u unutrašnjem biću mir i sreću, bilo mi je lako izraziti optimizam koz simbole cveta trešnje ili energiju, šum bambusa i mistiku u valerima zelene, u promišljenim i svedenim tonovima akvatike, motive mora i slično.
Primećujete da su to sve ambijentalni motivi, iako nekada potpuno apstraktni, oni jesu neki asocijativni delovi pejzaža, a za onog ko ih oseća, nesumnjivo su to unutrašnji i spiritualni pejzaži. Bilo je i nemira, a takav je bio moj prvi ciklus slika „Tragovi složenih iskušenja“. Izgleda kao istinito ono „ne možeš biti srećan ako nisi bio očajan“, poenta je samo to smestiti u prošlo vreme i to sa zahvalnošću.
Kreativni proces stvaranja umetničkog dela je pre svega misaoni proces, možete li da osvestite koja su to iskustva, emocije i priče koje vas inspirišu i podstiču na stvaranje?
U pravu ste, veoma je misaoni proces i mogu da ga osvestim, nije to baš izbacivanje nekog nesvesnog sadržaja. Naročito kod tog jednog ciklusa zen slika „Umeće mira“, sigurno je 80% bio misaoni proces, a 20% tehnički, jer je sami proživljaj, ono što je oslikano. Takva je slika „Stanje MU – Sve postaje Jedno“, koja predstavlja stanje meditacije ili slika „Dva neba“ (što je isto što i Dva mača), a predstavlja virtuoznu veštinu škole mačevanja sa dva mača istovremeno, sa dugim i kratkim mačem, a rađena je sa mojim mačevima, mojim četkicama, gotovo ritualno. Jedna okrugla slika, tondo „Kimono“ , u stilu asocijativne apstrakcije predstavlja grafičke motive talasa i ždralova sa muškog kimona, kojima su kod inače skromnog japanskog naroda ukrašavani isključivo delovi tradicionalne nošnje pripadnika višeg statusa i to po osnovu časti, a iza je cela priča i misao o požrtvovanosti i hrabrosti ali ne zbog sebe i iz samoljublja već isključivo za Cara i porodicu. Celo to moje proučavanje je jedna fascinacija, koju sam uslikala u dela. I tako svaka slika ima priču.
Pa, ako znate da po drevnoj japanskom verovanju u cvatu trešnje prebivaju duše predaka, onda slika „Duh divlje trešnje“ i ostali motivi sakure, nemaju više proste motive cveća i banalnu lepotu, već spiritualnost sa kojom razmišljate o životu i opomeni.
Imali ste prilike da izlažete u inostranstvu, a već godinama imate uspešnu saradnju sa njujorškom galerijom Agora. Možete li da nam otkrijete malo više kako je došlo do ove saradnje i šta ona za vas predstavlja?
Predivna saradnja sa galerijom iz Njujorka je višegodišnja i sve bolja. Ja sam nedavno obaveštena da sam jedan od njihovih top tri do pet umetnika. Sada uživam više pažnje, a i više vidljivosti na međunarodnoj sceni i direktnom tržištu. To nije jedina galerija sa kojom sarađujem. Otvorena su mi vrata na par ovogodišnjih sajmova, kao što su Art Basel u Majamiju i Art 021 u Šangaju.
Mislim da svi treba da odluče kojim putem će da idu kroz svoju karijeru. Jedno vreme mi je bilo žao što nisam išla na umetničku akademiju, ali sam se obrazovala na nekim drugim fakultetima, pa je ta širina verovatno sada moja prednost. Obrazovanje je usput toliko defokusirano u odnosu na kvalitet, koji bi trebalo da nosi, tako da ne garantuje ni dubinu, pa vidite čak lažirane doktorske teze na akademijama i fakultetima, profesionalne i etičke nedostatke. Zato mi se dopao zapadni pristup, jer njih zanima samo rezultat. Ako je cena dela održiva na tržištu to se dokazuje, obrađuje i vi imate godišnji indeks rasta svojih dela, možete da napredujete uz to da vodite računa na tu održivost prodaje i argumentovanost. Ja sam odabrala tržišni pristup, a onda je usledio i institucionalni. To je dobro, jer tržište je strašni sud. Tamo su i kupci i kritičari i dileri. Veoma različito od našeg lokalnog. Zato ne žudim da budem sveprisutna i sviđa mi se distanca koju ostvarujem u odnosnu na neke trendove u našoj savremenoj umetnosti koje diktira (ne)solventnost datog momenta.
Kako vidite ulogu umetnosti i umetnika u modernom društvu?
Umetnik je pojava. Edukator, motivator, „storyteller“, ali umetnik je i kritičar. Umetnik je vizionar, ali je dužan da ujedno bude i hroničar svog vremena. Umetnik je nada. Velika nada našeg društva, a kao u sportu i nauci, verujem da još samo u umetnosti imamo taj resurs da budemo deo sveta.
Veliku pažnju stručne javnosti privukla je vaša inicijativa da osnujete Art Parlament. Da li je to za vas bio taj prirodan spoj umetnosti i biznisa, i kako ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?
Jeste, to je došlo iz mojih interesovanja i iskustva i osetila sam potrebu da pokažem da umetnost ima mesto u biznisu i obrnuto. Art Parlament je demonstracija i epilog takve inicijative. Na moju sreću naišla sam na odlično razumevanje i biznisa i umetnika verujem donela jedan duh tog istog Njujorka u kome iskreno uživam u srpsku biznis zajednicu.
Poslovni svet mnogo bolje razume umetnost, nego umetnici poslovni svet. Čini mi se da je tradicionalni duh naših umetnika taj sputavajući faktor, dok se takmičarski duh našeg poslovnog podneblja lakše hvata u koštac sa globalnim izazovima. Tako ni u našem poslovnom okruženju nije čudno upoznati menadžera iz oblasti umetnosti, dok u umetničkim krugovima i dalje jeste. Zato me nije iznenadila velika vidljivost svake sednice Art Parlamenta, na kojima su se ozbiljni i vrlo uspešni menadžeri naprosto utrkivali u iznošenju čitavog spektra predloga kako poboljšati i podržati našu savremenu likovnu scenu u svakom pogledu. Već sama ta činjenica je dovoljna da budem zadovoljna postignutim.
Koja je ciljna grupa kojom se delovanjem Art Parlamenta obraćate?
U isto vreme i aktuelna poslovna i umetnička scena. One su naprosto parlamentarne i kao takve su izuzetni sagovornici koji se dobro dopunjuju.
Šta možete da nam kažete uoči izložbe koja vas 5. aprila očekuje u Njujorku?
To je praktično moja petnaesta izložba, a ovog puta ću na izložbi „Heaven and Earth“, od 5. do 25. aprila u galeriji Agora na Menhetnu, američkoj publici predstaviti svoj rad na velikom formatu iz dva poslednja ciklusa slika, gde već naročitu internacionalnu pažnju osvaja ciklus „Sva su mora moja“ – a čiji naziv verovatno demistifikuje sve o čemu sam vam do sada pričala.
fotografije: Alek Živković
*Gordanine slike u Beogradu trenutno možete videti na aktuelnoj postavci naziva „Sakura će ponovo cvati” u velikoj konferencijskoj sali NBGP Apartmana na Novom Beogradu (ex Geneks apartmani).
Gordanin rad možete pratiti i putem društvenih mreža: Facebook Instagram
