Koja je vaša prva asocijacija kad neko pomene jorgovan? Da li je to proleće, prvi sunčani dani, bogate nijanse ljubičaste, detinjstvo, bakina i dekina kuća, duge mirisne šetnje u majski sumrak? Mnogo je pojmova koje možemo vezati za ovo opojno drvce sveprisutno na našem podneblju. A koliko zaista znamo o ovoj biljci? Možda se iznenadite čitajući ovaj tekst.
Piše: Nataša Bucić
Jorgovan (lat. Syringa) pripada porodici maslina (fam. Oleaceae) i broji preko 20 vrsta cvetnica sa oko 4000 različitih sorti. Njegov prirodni areal rasprostranjenja su jugoistočna Evropa i Mala Azija. Syringa vulgaris, običan jorgovan je vrsta koju najčešće srećemo. To je listopadno, nisko drvo, rasta do 7m visine, uglavnom grmoliko. Period cvetanja je od aprila do maja. Cvetovi su raskošnog mirisa, grupisani u velike grozdaste cvasti, a njihova boja može da varira od ljubičaste, preko roze, bele, žute, do boje trule višnje. Jorgovan je biljka koja voli osunčane položaje i svetla staništa. Dobro uspeva na humusnom, vlažnom i dobro dreniranom zemljištu. U prirodi je to često samoniklo drvo, dok možemo pronaći i veliki broj kultivara sa različitim karakteristikama, produženog perioda cvetanja i različite namene. Pojedini hibridi u Holandiji se gaje kako bi se isključivo prodavali kao rezani cvet. Osim divnog mirisa, dobro je znati da drvo jorgovana ima čvrst i veoma razgranat korenov sistem, pa je preporučljiv za sadnju na područjima gde dolazi do intenzivnog osipanja zemljišta – na klizištima, kosinama, škarpama i usecima.
Simbolika jorgovana
Latinski naziv Syringa potiče od grčke reči syrinx što znači frula – drvo se u prošlosti koristilo za izradu ovog instrumenta. Prema legendi Pan, bog šuma, je jednom prilikom sreo lepu nimfu Siringu i očaran njenom lepotom krenuo je za njom. Uplašena od snage Panovih osećanja, Siringa se dala u beg i kako bi mu vešto utekla pretvorila se u divan misini žbun – jorgovan.
U pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji jorgovan se blisko povezuje sa Uskrsom. Širom sveta postoje mnogobrojni festivali koji se organizuju u čast ove biljke. Najpoznatiji među njima se održava u Ročesteru, u Njujorku, svake godine početkom maja. Festival se održava u Highland Park-u gde je prva stabljika zasađena još daleke 1892. godine. Park broji preko 1200 stabala jorgovana, sa preko 500 kultivara.
Jorgovan je simbol radosti i života. Od najranijih vremena gajen je u dvorištima i unošen u kuću kako bi čuvao ukućane od uroka, donosio pozitivnu energiju i blagoslov. Smatra se da cvet jorgovana treba poklanjati parovima zato što donosi dobru sreću. Ljubičasti jorgovan simboliše prvu i pravu ljubav i često je simbol prosidbe. Beli jorgovan simboliše nevinost i pokloniti ga ženi često znači ljubav sa poštovanjem.
Jorgovan – tercijarni relikt
Relikti su biljne vrste koje su u bližoj ili daljoj prošlosti bile široko rasprostranjene, a danas su zastupljene na nešto manjim područjima. U pitanju su drevne vrste koje su opstale kroz istoriju i različite geološke faze, sklonivši se na mesta sa nešto povoljnijom i blažom klimom. Jorgovan je jedna od njih. Njegovo najpoznatije reliktno stanište u Srbiji je na prostoru Nacionalnog parka Đerdap. Na ovom prostoru smenjuju se prirodni sistemi klisura i kanjona, visokih i strmih stranica na kojima je zabeleženo više od 1.100 biljnih vrsta. Sa jorgovanom u ovom prirodnom refugijumu stanište dele i drugi tercijarni relikti kao što su: mečja leska (Corylus colurna), pitomi orah (Juglans regia), mezijska bukva (Fagus moesiaca), koprivić (Celtis australis), božikovina (Ilex aquifolium), tisa (Taxus baccata) i mnoge druge. Zanimljiva je i impresivna činjenica da su čitave biljne zajednice sklone migracijama i prilagođavanju, kako bi se očuvale kroz nepovoljne životne periode i okolnosti koje ih prate.
Dolina jorgovana – simbol ljubavi srpskog kralja i francuske princeze
Dolinu reke Ibar, na potezu od Kraljeva do Raške, već punih sedam vekova krase šume jorgovana opojnog mirisa. Legenda kaže da je iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš I Nemanjić (treći sin Stefana Prvovenčanog), zasadio sve poznate vrste jorgovana duž celog puta kojim će ona doći. Želeo je da na taj način ulepša izgled surovog planinskog krajolika, kako bi isti njegovu buduću ženu asocirao na njen rodni kraj – Provansu. Taj gest je oduševio buduću srpsku kraljicu i ona je više od pola veka uživala u mirisu opojnih cvetova koji je budio svako jutro uz šum reke, među zidinama zamka Maglič. Na ovaj način je Uroš I svoje ratnike prekvalifikovao u baštovane, a Srbija je ovim potezom dobila mnogo više nego dotadašnjim ratovanjima. Ova dolina je i danas svedok poštovanja i ljubavi koju srpski narod gaji prema kraljici Jeleni.
Osim kao plemenita vladarka i majka budućih kraljeva, Dragutina i Milutina, ona je u srpskom narodu upamćena kao prosvetiteljka. Veruje se da je njena biblioteka, knjigohranilište, jedna od prvih u Srbiji. U svom domu je podučavala mnoge mlade devojke iz kraja, zbog čega je nazvana prvom srpskom učiteljicom. Njenom zaslugom su mnoge značajne knjige u to vreme prepisivane za potrebe manastira. Svojim radom ona je značajno doprinela kulturnom usponu srednjevekovne srpske države i crkva ju je kanonizovala kao sveticu. Već godinama se u njenu čast početkom maja organizuje manifestacija međunarodnog karaktera ‘Dani jorgovana’, kad osim Kraljeva ožive i srednjovekovni grad Maglič, kao i manastir Žiča.
Jorgovan i njegova lekovita svojstva
Osim što se zbog svog opojnog mirisa koristi u proizvodnji parfema, jorgovan je svoju izuzetnu primenu pronašao i u narodnoj medicini, farmakologiji i homeopatiji. Koristi se u lečenju probavnog sistema, groznice, malarije, reume, kao i za regeneraciju ćelija jetre. U svom sastavu ima siringin, tanin, gorke materije, eterična ulja i minerale, tako da je njegova primena zaista široka. Iz francuskog jorgovana se dobija lek Metaformin koji se primenjuje u lečenju dijabetesa, kao i kod kancera jetre.
Sirup od listova jorgovana možete dobiti na sledeći način – oprano sveže lišće iscediti u sokovniku, a zatim 1 litar dobijenog soka pomešati sa dva kilograma prirodnog meda. Uzimati 4-5 puta dnevno po jednu kašičicu.
Čaj od jorgovana koji je takođe veoma učinkovit se pravi od njegove kore (koja se sa stabla uzima u proleće i jesen), tako što se usitni jedna supena kašika, prelije sa 2dl vode i ostavi da stoji tako dva sata. Zatim se kratko prokuva i ostavi da odstoji još jedan sat, potom procedi i pije. Preporučena količina je do dve šoljice dnevno.
Ulje jorgovana koje se koristi za masažu i protiv reumatskih bolova dobija se na sledeći način – praznu bocu od 1l napunimo cvetovima jorgovana, a zatim u nju nalijemo nerafinisano maslinovo ulje i ostavimo je da stoji na suncu tri nedelje, zatim je procedimo. Ulje je spremno za upotrebu.
Takođe postoji i recept za spravljanje tinkture od jorgovana, čije 3-4 kapi imaju jače dejstvo nego šolja čaja i koja se koristi u lečenju reumatizma, kostobolje, groznice i malarije. Tinktura se pravi tako što se 150g svežih cvetova jorgovana izblendira sa 1l čistog 40% alkohola ili votke. Zatim se smeša sipa u staklenu teglu, zatvori metalnim poklopcem (da nije aluminijumski), stavi na tamno mesto, mućka sve 2-3 puta dnevno u trajanju od 14 dana. Nakon toga sadržaj procediti kroz gazu, sipati u staklenu flašu i dobro zatvoriti.
Osveženje od jorgovana za tople dane
Aromatizovana voda i limunada – Odvojiti cvetove jorgovana, očistiti i oprati, preliti ih vodom i ostaviti da odstoje preko noći u frižideru. Sledeći dan procediti i konzumirati. Voda će dobiti miris i ukus jorgovana, a imaće i povoljan uticaj na probavni sistem. U vodu se može dodati i sok od ceđenog limuna, kriška limete i eto idealnog osvežavajućeg napitka!
Ledene lizalice sa džinom – Pomešati 3 šoljice tonika, 40ml džina, sveži sok limete i cvetove jorgovana po ukusu. Satojke uliti u kalupe za sladoled na štapiću i staviti ih u zamrzivač. Nakon par sati poslastica za odrasle je spremna.
Sok od jorgovana – Za pravljenje soka je potrebno oko 30 cvetova jorgovana (1 litar), 1kg šećera, 1l vode, ribana kora od 2-3 limuna, sok od limuna (5-6 komada). Za početak je potrebno latice jorgovana odvojiti od grančica, očistiti i oprati ih. Ako je jorgovan tamniji i sok će biti tamnoplave boje. Prokuvati vodu i šećer da se rastopi na srednjoj temperaturi, zatim skinuti šerpu sa vatre, sačekati neki minut i dodati rendanu limunovu koricu, promešati, pa zatim dodati ceđeni sok od limuna. Ovom mešavinom preliti očišćene cvetove jorgovana i ostaviti u frižideru da stoji 2-3 dana. Sok procediti, sipati u staklene flaše i pasterizovati. Čuvati ga u frižideru i iskoristiti u roku od nedelju dana. Može se služiti razblažen mineralnom vodom uz krišku limete, kao i sa dodatkom ruma ili votke.
