Festival „Slobodna Zona” već 16 godina podržava i promoviše ljudska prava, podstiče razgovore o kulturama, običajima, različitostima kako u svetu tako i na našem prostoru, i sve to u formi igranih i dokumentarnih filmova. Festival se od 2013. organizuje, ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu i Nišu, a ove je prikazano čak 70 filmova. Uz filmske segmente „Ženska linija”, „Zelena zona” i „U Fokusu” bilo je teško, gotovo nemoguće, da se posete svi naslovi koji su zvučali primamljivi. Ipak, „Plezir” vam predstavlja nekoliko filmova i prelaže da ih pogledate kada budete bili u prilici.
Zelena Zona
Kako to već biva Plezir se trudi da svojim čitaocima na sve načine prikaže stvarnost i realnost tla na kome živimo, to najviše potenciramo kroz priče o ekologiji, održivosti i konstruktivnim načinima da doprinesemo boljem sutra. Tako je naslov „Šuma” bio nezaobilazan dokumentarac na Slobodnoj Zoni. „Šuma” strašnija je od najstrašnijeg horor filma, jer nas u takvim žanrovima plaše natprirodna bića ili sile, a ono sa čime se suočava Aleksander von Bizmark, šef agencije za istragu životne sredine u Vašingtonu, realno je koliko i vazduh koji dišemo. Epicentar seče šuma u Evropi je Rumunija, dok se drvećem iz Rusije služi Kina. Akcija razotkrivanja kompanija koje ilegalno seku šume praćena je informacijama koje vas neće ostaviti ravnodušnim. Ovaj dokumentarni triler producentkinje Monike Lazurean-Gorgan otvara novu prizmu ekološke osvešćenosti.
Na časovima biologije učili su nas da nam koncentrični godovi stabla mogu reći koliko je ono staro i verujem da je to mnogima jedino znanje o životu drveća. Peter Voleben se, međutim, jako zanimao za ovu temu te je napisao knjigu „Tajni život drveća” po kojoj je Jorg Adolf snimio istoimeni film. Pravila prirode, naša uloga na planeti i buđenje svesti stanice su na kojima se Peter odmara u svom putovanju i želji da sazna taj tajni život oko nas.
EU Zona promene
Iz segmenta „Zona promene” film „Insajder” bio je najposećeniji na festivalu. Priča prati osamdesetogodišnjeg muškarca unajmljenog da otkrije da li u staračkom domu u Čileu postoji nasilje ili bilo kakva druga vrsta zlostavljanja ljudi koji u njemu žive.
Projekcija ove jedinstvene priče, nesvakidašnjeg scenarija možda jeste bila najposećenija, ali mi iz ovog segmenta izdvajamo „Pad Kralja”, španski politički triler Rodriga Sorogojena. Političar Manuel gubi tlo pod nogama kada njegove tajne ekranizuju sve televizije državne frekvencije. Svestan da je ostao sam, Manuel počinje borbu protiv korumpirane političke scene, kojoj je i sam pripadao, i poput njih, ne posustaje pred nijednom barikadom. Antonio de la Tore, glumac u ulozi Manuela, maestralno uspeva da izgradi tenziju i da nam korak po korak prikaže čoveka koji ne preza više ni od čega i koji stoji pred velikom moralnom dilemom.
U Fokusu
U ovogodišnjem „Fokusu” bio je italijanski reditelj Pjetro Marcelo pa je tako publika bila u mogućnosti da pogleda tri njegova filma „Martin Eden”, „Čeljusti vuka” i „Pelešjanova tišina”. Izdvajamo Martina Edena, junaka romana Džeka Londona. U izdanju istoimenog filma reditelja Marcela, Martin Eden izmešten je u Napulj ali se protagonista suočava sa identičnim problemima kao i u romanu. Upleten u mrežu ljubavi, strasti i zanosa, Martina pokreće neopisiva želja da postane pisac. Suprotno piscu koji ga je kreirao Martin Eden prezire socijalistički pokret i društvo u njemu, što postaje glavna tema njegovog pisanja. Sledbenik Ničea i Spensera gnuša se okoline zbog koje je poželeo da se vrati moru. Uz pejzaže Napulja i ljudi koji u njemu žive, zaboravićete originalno mesto radnje ovog kultnog dela.
Međunarodna selekcija
„Razlog zbog kog skačem je…” po mnogo čemu se izdvaja od ostalih filmova sa festivala Slobodna Zona. Dokumentarac o svetu u kome žive ljudi sa autizmom inspirisan je knjigom japanskog pisca Naokija Higašide koji je i sam autističan. Onda kada preskočimo sve predrasude i obuhvatimo ono što smatramo manama u veliki i jak zagrljaj, shvatićemo zašto Naoki Higašide kaže da on svoje stanje ne bi menjao, jer je za njega ono stvarnost. Duh pisca prati ceo tok dokumentarca, ali se reditelj Džeri Rotvel osvrće na jedinstvenost autističnih ljudi kroz prikazivanje njihove svakodnevnice, daleko u socijalnim balonima u kojima se nalaze. Na trenutke bolna ali osvešćujuća priča uspeva da gledaoce rastuži i istovremeno nasmeje, uz poruku da ono što neki mogu da kažu neki umeju da pokažu.
Malo vremena a puno naslova koje je trebalo pogledati, uvek je problem kada su festivali u pitanju, a naročito Slobodna Zona koja uvek donosi pregršt zanimljivih filmova. Ovogodišnje prikazivanje filmova odlikovalo je i jedinstvenost „kinokauch” – mogućnost da na festivalu prisustvujete iz svojih domova, odnosno da jednostavno iznajmite film i ostanete kod kuće na svom kauču. Za koji god da ste se odlučili verujem da niste pogrešili.
