U Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u utorak, 8. februara u 18 časova je otvorena izložba Marije Čolić “Kipuka”.
“Postoji reč za koju mi je Trevor jednom rekao, koju je naučio od Bjuforda, koji je za vreme Korejskog rata služio u mornarici na Havajima: kipuka. Komad zemlje koji je pošteđen nakon što se lava slije niz brdo – ostrvo formirano od onoga što preživi najmanju apokalipsu. Pre nego što se lava spustila, spaljujući mahovinu, to parče zemlje je bilo beznačajno; samo još jedan delić u moru zelenog. Zaslužilo je ime samo zato što je opstalo.” Na Zemlji smo nakratko predivni Oušn Vuong, Kontrast izdavaštvo, Beograd 2020.
Sasvim slučajno sam naišla na pojam Kīpuka, čitajući ovaj roman prošle godine, a nekoliko meseci potom sam odlučila da izložbi dam taj naziv. Kao presek jednog vremenskog perioda, ovaj naziv savršeno opisuje značenje slika na staklu, koje sada nazivam ”kipukasima” (množina od kipuka). Kipukas su geografski pojam; ostrvca zemlje koja imaju važnu ulogu kao biološki rezervoari ili utočišta za biljke i životinje nakon erupcije vulkana. Ja ih tumačim kao ostrvca smisla u bujici egzistencijalne teskobe.
Marija Čolić
Staklo kao podloga, veoma nepredvidivo i naporno za rad, sasvim fino iznosi raznovrsnost slikarske materije: negde je sloj deblji i gotovo reljefne teksture, negde sasvim lazuran i prozračan. Istraživanje ove tehnike (tuš i akvarel na staklu, sa akrilnim sprejem koji se koristi i kao fiksativ i kao medijum, stvarajući manje ili više vidljive pukotine, slojeve i nanose) uz motiv konjske figure, spojilo se u preko potreban otklon od stvarnosti. Uranjanje u apstraktne, mada jasne i čitljive forme, doprinelo je eskapističkom oslikavanju arhitekture misli, bar za neko vreme oslobođene svega ugrožavajućeg, mračnog i trivijalnog.
Marija Čolić je rođena 1983. godine u Beogradu. Osnovne i master studije na odseku slikarstva završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 2014. Prethodno je studirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a studije je napustila na trećoj godini. Član je ULUS-a. Do sada je izlagala na više od 45 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Italija, Mađarska, Kanada, Švajcarska, Indija, SAD, Hrvatska) od čega se izdvajaju: Niš Art izložba ”Mladi” 2016, četiri učešća na Bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu, pet učešća na Međunarodnom festivalu akvarela u Fabrijanu, u Italiji, i pet učešća na Bijenalu akvarela u Beogradu, gde je 2020. osvojila prvo mesto. Održala je, za sada, dve samostalne izložbe, jednu u Serbian Heritage Academy Gallery, Toronto, Kanada, pod nazivom ’”Purple Horses of One Childhood” 2017. i drugu u Galeriji Beogradske tvrđave, pod nazivom ”Fluidnost forme”, 2018.
Izložba će biti otvorena do 26.2.2022. radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.
