Njegovo puno ime je Ajzak Pol Rader (Isaac Paul Rader), američki ilustrator rođen 1906. godine u Bruklinu. Danas zaboravljen među umetničkim svetom, ali cenjen među ljubiteljima vintage kulture. Jedno je sigurno, neke od njegovih ilustracija ste sigurno zapazili na koricama starih knjiga, onih sa mekim koricama koje su ukrašavali njegovi, često provokativni, crteži pin up devojaka. Svet ni danas ne bi znao mnogo o njegovoj životnoj priči, da nije bilo Lin Monro (Lynn Monroe) i njegove ćerke Ilejn Rejder (Elaine Rader) koja je napravila i sajt svom ocu u čast (www.paulrader.com). Ipak, on za vreme života nije stekao veliku slavu niti priznanja.
Pol je veoma rano pokazao sklonost ka crtanju i već sa šesnaest godina postao je jedan od najmlađih umetnika realistične ilustracije. Njegova prva izložba bila je u muzeju umetnosti u Toledu, a 1921. godine osvojio je prvu nagradu na Art Show takmičenju sa katalogom ilustracija zvanim „The Carpenter“ koji se sastojao od crteža njegovog oca koji je bio stolar. Kako su mnogi rekli, od njega je i nasledio vešte ruke kojima je mogao da nacrta sve što je poželeo. Nažalost, tada niko u muzeju u Toledu nije kupio nijednu njegovu sliku, te ih iz tog razloga nema među muzejskom kolekcijom. Nekoliko godina kasnije Pol se preselio u Detroit sa svojim ocem gde je napravio atelje na tavanu. Pohađao je časove na Univerzitetu Vejn koji nije završio usled nedostatka vremena. Detroitom se pročulo o njegovoj sposobnosti realističnog crtanja te su ga često angažovali da pravi portrete poznatih sudija i advokata tog vremena.
Godine 1942. upoznao je Edit koja mu je postala žena i jedno vreme se skrasio na Menhetnu. Nakon Drugog svetskog rata vratio se crtanju punom parom, ali ovog puta posvetio se komercijalnijim radovima koji su donosili više novca, njima preko potrebnog tada jer je par dobio ćerku Ilejn. Počeo je sa crtanjem ilustracija za magazine, među kojima se ističu oni za Sharp & Doane Drugs, General Electric i Lovable Bras. U to vreme agencija za koju je radio bila je Lawrence Studio, ali odluka koju je doneo 1958. godine da pređe u Balcourt Art Service bila je odlučujuća po njegovu karijeru.
Svoj rad je često delio u tri grupe, a to su bile vestern, naučna fantastika i seksi. Očekivano, ilustracije iz grupe seksi postale su najpoznatije, a on jedan od najboljih ilustratora takve vrste umetnosti. Uzori su mu bili Petty i Vargas, a devojke koje je ilustrovao bile su pin up bombshell, erotične, seksepilne, ali pre svega, realistično prikazane.
Usled bolesti povukao se iz umetničkog sveta 1970. godine i više nikada nije napravio ni jednu ilustraciju za knjigu ili magazin. Umesto toga, vratio se portretima i počeo da drži časove crtanja. Umro je 1986. godine, nekoliko dana pre svog osamdesetog rođendana. Možda nije bio poznat kao Gil Elvgren ili Alberto Vergas, ali je bez sumnje bio podjednako dobar umetnik.
