Festival „Sedam veličanstvenih“ je ove godine u novom elitnom beogradskom bioskopu, tamo gde je rođen FEST, u upravo obnovljenoj dvorani Doma sindikata, danas Kombank Dvorani, sa vrhunskom opremom za projekcije i zvuk – pravom mestu za veličanstvena ostvarenja modernog dokumentarizma.
Dokumentarci koji nam dolaze uglavnom su upravo doživeli ili imaju svoje premijere u Evropi. Dan posle svetske premijere na festivalu u Šefildu ekskluzivno dolazi avangardno ostvarenje „San ima svoju kuću“ Skota Barlija. Mladi britanski autor, koga neki proglašavaju „najvećim filmskim autorom milenijumske generacije“, na vrlo poseban način objedinjuje dokumentarne snimke, crteže i animaciju, kreira kadrove u čak po šezdeset vizuelnih slojeva. On je jedan od vodećih autora remodernističkog filma i „slow cinema movement“-a. Ostvarenje kakvo do sada nismo imali prilike da gledamo!
„Događaji u mestu Idre“ je bioskopski hit čije su premijere i projekcije trenutno širom Švedske. Rad rediteljskog trija, Male Grapengiser, Pera Bifrosta i Aleksandra Riniusa je zabavna i otkrivajuća šetnja švedskim selom. Kombinovanjem mitova, bajki i svakodnevnog realizma švedski trio kreira diskretnu komediju u dokumentarcu neobične atmosfere. Posle svoje nordijske premijere, za sve ljubitelje maestralnog modernog dokumentarca, pred nama je najnoviji rad Virpi Sutari, jedne od najznačajnih evropskih autorki.
Nepoetično nazvan „Preduzetnik“, što liči na finsku ironiju i otkačenost, pre svega je poetična priča o ljubavi i bliskosti, ali u surovom svetu biznisa i korporacija. Biti mali, biti svoj, biti slobodan ili biti uspešan i osvajati svet – u tim rasponima Virpi Sutari pokazuje dramatične sudare savremenog sveta.
I najnovije ostvarenje Tomasa Ridelšajmera, autora velikih hitova „Reke, plime i oseke“ i „Dodirni zvuk“, filma koji je otvorio prvi festival „Sedam veličanstvenih“. Svojom razigranom kamerom i vrhunski estetizovanjim kadrovima, Ridelšajmer ponovo prati rad jednog od najvećih savremenih lend-art umetnika, Endija Goldsvortija, uz muziku Freda Frita koju izvodi legendarna Evelin Gleni.
Festival otvara „Princ i dibuk“, najbolji na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji u kategoriji dokumentaraca o filmu. Priča o glamuroznom svetu filma, o holivudskoj eliti u Italiji u kojoj važnu ulogu igra i neobični princ, čovek kome se dive i u čijem društvu svi uživaju, a koji u sebi nosi nezamislive tajne. Film bezbroj prepletenih niti koji od zavodljive slike sjaja postepeno prerasta u uzbudljivi triler koji pratite bez daha.
Holandski „Deca učiteljice Kit“,majstorski rad Petre i Petera Latastera i dansko, švedsko, finski „Udaljeni lavež pasa“ mladog Simona Lerenga Vilmonta povezani su pričama o malim velikim junacima. I jedan i drugi bave se svetom dece u svakodnevno nesvakodnevnim situacijama! U Holandiji vrhunski dokumentaristi, diskretno prateći zadivljujuću učiteljicu, stvaraju nezaboravnu lekciju o dostojanstvu, vrednostima i sazrevanju pogledom iz visine dečjih očiju. „Udaljeni lavež pasa“ je dirljiva poetska antiratna priča o malima i nezaštićenima na rubu velikih događaja. Pobednik najvećeg festivala dokumentarnog filma IDFA za prvi dugometražni film. Festival „Sedam veličanstvenih“ vrhunskom selekcijom poziva na veliki praznik modernog dokumentarnog filma u Beogradu!
PROGRAM
Petak, 8. jun – 20:00 svečano otvaranje PRINC I DIBUK (THE PRINCE AND THE DYBBUK)
Poljska, Nemačka 2017. ;82 minuta
režija: Elvira Nivera i Pjotr Rosolovski
Najbolji u selekciji filmova o filmu Venecijanskog festivala 2017. Priča o zapanjujućoj misteriji koja postaje sve složenija i neočekivanija kako se odvija pred nama.
Ko je bio režiser i holivudski producent Mihal Vašinski koji je radio s najvećim filmskim zvezdama svog vremena kao što su Sofija Loren, Klauduja Kardinale, Orson Vels? Režiseri Elvira Nivera i Pjotr Rosolovski nas vode na uzbudljivo filmsko putovanje kroz život čoveka koji je bio poznat mnogima, a čije su tajne bile tako duboko sakrivene da ga zapravo niko nije zaista poznavao. Princ Vašinski je kroz burne i dramatične godine sopstvene i svetske istorije ispisivao svoju životnu priču kao da je režirao najfantastičniji film. Vrhunski moderni dokumentarac izuzetno složene strukture u kom se prepliću fascinantni arhivski snimci sa snimcima potrage, svedoka i prostora. Rediteljski par Nivera Rosolovski stvaraju uzbudljivi triler, ali podjednako i neobičnu istoriju istoriju XX veka u Evropi, od mračnog vremena uspona nacizma do fantastičnih holivudskih spektakla. U tim uzburkanim vremenima, iza velikih dramatičnih događaja, oni maestralno ocrtavaju skriveni lik Princa Vašinskog zadirući duboko u slojeve vremena, imaginarnog i iracionalnog.
Subota, 9. jun – 20:00 DECA UČITELJICE KIT (DE KINDEREN VAN JUF KIET)
Holandija 2016.; 115 minuta
režija: Petra Lataster Čiš i Peter Lataster
Dobitnik godišnje nagrade Holandske filmske akademije kao najbolji dugometražni dokumentarac 2017. godine.
Ova dirljiva filmska priča, bez intervjua i naratora, uvodi nas u uzburkani svet malih, neodoljivih, harizmatičnih heroja koji su upravo stigli u jedno malo mesto u Holandiji i ušli u učionicu jedne obične osnovne škole. Za njih je to sve novo i zbunjujuće, oni su neprilagođeni, preosetljivi i uplašeni. Ali kao i sva deca, i oni su i nemirni, i nevaljali, i neukrotivi, i njihova maestralna učiteljica Kit svojim zadivljujućim veštinama vrsnog pedagoga od prvog trenutka započinje veliku bitku. Bitku u kojoj su pored učenja i znanja uzajamno poštovanje i dostojanstvo vrhunski ciljevi.
KIET-TRAILER_NL_STmix from Peter Lataster on Vimeo.
Diskretno sniman u nivou deteta tokom perioda od godinu dana ovaj film je priča o radosti i iskustvima koja menjaju decu i oblikuju njihov svet. Iskusni par dokumentarista Petra Lataster Čiš i Peter Lataster savršeno izabranim učesnicima, sjajno uhvaćenim trenucima i s punim osećanjem za emocije koje se razvijaju pred toplim i prodirućim pogledom njihove kamere, stvaraju dirljive sekvence školskih dana i diskretno grade tok jedne školske godine. Oni stvaraju briljantnu vizuelnu studiju o učenju i sazrevanju i o važnosti i značaju onih koji spremaju društvo budućnosti.
„Masterklas iz dokumentarnog filma… Divan, uzbudljiv film u slavu života“ kako piše u članku časopisa „The Hollywood Reporter”.
http://dekinderenvanjufkiet.nl/en/
Nedelja, 10. jun – 20:00 NASLANJANJE NA VETAR – ENDI GOLDSVORTI (LEANING INTO THE WIND – ANDY GOLDSWORTHY)
Velika Britanija, Nemačka, 2018.; 93 minuta
režija: Tomas Ridelšajmer
Dva velika umetnika – vajar koji oblikuje prirodu i stvara nadrealne prizore realnosti, Endi Goldsvorti, i filmski autor koji slika kamerom, Tomas Ridelšajmer, sreću se ponovo posle šesnaest godina. I ponovo zajedno, kao u velikom filmu „Reke, plime i oseke – Endi Goldsvorti oblikuje vreme“ poetizuju prirodu i stvaraju fascinantni rad o dubokom smislu umetnosti.
Od urbanih prostora Edinburga i Londona do predela na jugu Francuske i Nove Engleske, nižu se pejsaži koje vajar Goldsvorti pretvara u vrhunska dela lend-arta, a kamera u maestralno estetizovane kadrove filma. Ali koliko je „Naslanjanje na vetar“ priča o stvaranju, umetnosti i umetničkim postupcima, podjednako je, ako ne i više, priča o odnosu čoveka i prirode. I tu tek počinje prava iskonska saga o velikoj ljubavi strasnog borca za prirodu, ekološkog aktiviste Goldsvortija koji dodiruje svaki kamen, svaku travku, laticu, granu, svaku kap vode kao drago biće i u njemu prepoznaje unutrašnje pulsiranje koje prožima planetu. A ti dodiri, u eksploziji boja i neočekivanosti oblika, stvaraju prirodu u kojoj čovek i prostor postaju jedno.
Ridelšajmerov prefinjeni filmski postupak polazi od zadivljujuće materijalnosti, ali pre svega u svakom dešavanju pokušava da otkrije ideje koje pokreću umetnika i kako se pred nama pretvaraju u začuđujuće forme koje prožimaju ritmovi prirode.
http://www.leaningintothewind.com/
Ponedeljak, 11. jun – 20:00 LAVEŽ PASA U DALJINI (THE DISTANT BARKING OF DOGS)
Danska, Švedska, Finska 2017. ;90 minuta
režija: Simon Lereng Vilmont
„Lavež pasa u daljini” je svoj blistavi pohod na festivale i nagrade započeo na najvećem festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu gde je pobedio kao najbolji prvi rad.
Ovo je film koji nastavlja divnu autorsku nit započetu nezaboravnim poetskim ostvarenjem „Ivanovo detinjstvo” o dečaku i ratu, jednog od najvećih filmskih umetnika Andreja Tarkovskog. Prostor je skoro isti, sada Ukrajina, a ovoga puta je vreme sadašnje i junak priče zove se Oleg. On ima deset godina i radi ono što rade svi dečaci na svetu njegovih godina – igra se, ide u školu i najviše od svega voli da tumara i otkriva svet oko sebe. Taj njegov svet počinje od dvorišta i ulice i širi se neograničeno preko livada, šumaraka, duž obale reke. I u tom svetu lepote i tajni najvažnija mesta imaju njegov brat, drug i baka velikog srca. Ali podjednako važan postaje i tamni obris nevidljive, a dramatično prisutne i opasne ratne buke koja ispunjava malo, sve praznije selo. Trenuci u kojima se sve pretvara u strah, a film još više postaje dirljiva poetska antiratna priča o malima i nezaštićenima u vihoru velikih događaja.
The Distant Barking of Dogs – Trailer from Final Cut for Real on Vimeo.
Simon Lereng Vilmont diskretno, hrabro i požrtvovano prati malog junaka u različitim svakodnevnim situacijama kreirajući izuzetno ubedljivo sudare bezbrižnosti detinstva i surovih pretnji rata. Kamera nije samo distancirani posmatrač, već uvek saučesnik i u dozvoljenim i u tajnim dečačkim poduhvatima. Istinski veliki podvig mladog dokumentariste koji probija jezičke i kulturne barijere i jezikom filmskih slika stvara delo univerzalnih vrednosti.
http://www.finalcutforreal.dk/distant-barking-of-dogs
Utorak, 12. jun – 20:00 DOGAĐAJI U MESTU IDRE (HÄNDELSER I YDRE)
Švedska, 2018.; 88 minuta
režija: Mala Grapengiser, Per Bifrost, Aleksandar Rinius
„Događaji u mestu Idre“ je bioskopski hit čije se projekcije upravo dešavaju širom Švedske, dok ujedno započinje svoj pohod na svetske festivale. Rad rediteljskog trija, Male Grapengiser, Pera Bifrosta i Aleksandra Riniusa je zabavna i otkrivajuća šetnja jednim švedskim malim mestom. Kombinovanjem mitova, bajki i svakodnevnog realizma švedski autori kreiraju diskretnu komediju u dokumentarcu neobične atmosfere.
Slojevi vremena se prepliću sa svakodnevicom. Divne, guste, tamne šume uokviruju Idre. Uređeni prostori ispunjeni kućama, farmama, malim firmama. Svako tu, i star i mlad, ima svoj posao ili zabavu, a zajedno stvaraju taj mali svet u kom svako ima svoje važno mesto i svako oseća pripadanje i prijatnost.
Pred nama se otkriva iznenađujuće bogatstvo života, od crkvenih skupova, zajedničkih umetničkih poduhvata, poslovnih poduhvata ili dečjih igara, do diskretno zabeleženih toplih, intimnih trenutaka. Čak i kad se starosedeocima planirano ili neplanirano priključuju različite pridošlice, ništa ne narušava istinski mir ovog malog mesta uronjenog u prirodu iskonske lepote. Ipak,iza svega toga, u tamnoj šumi i u senkama džinova koji su nekada pomerali stene, postoji neka tamna strepnja koja ovu idilu boji prizvucima iracionalnih strepnji.
Mala Grapengiser, Per Bifrost i Aleksandr Riniusa kreiraju pogled na prostor i ljude podjednako ubedljivo otkrivajući prirodu i selo, kao i intimne krugove prijateljstva i ljubavi. Ovaj zavodljivi portret naizgled usnule švedske provincije pretvaraju u duhovitu, živu i razigranu sliku kao veliki, sjajni bioskop!
http://www.giantsandthemorningafter.com/
Sreda, 13. jun – 20:00 SAN IMA SVOJU KUĆU (SLEEP HAS HER HOUSE)
Velika Britanija 2017.; 90 minuta
režija: Skot Barli
Skot Barli, mladi britanski autor, koga neki već proglašavaju „najvećim filmskim autorom milenijumske generacije“, svojim radovima, koji na poseban način objedinjuju dokumentarne snimke, crteže i animaciju, svrstao se u vodeće autore dva filmska pravca – remodernističkog filma i „slow cinema movement“-a.
„San ima svoju kuću“ je delo snažnog iracionalnog naboja koji duboko prožima svaki kadar, svaki prizor. Ovo je film slika koje opsedaju jedna drugu kao duhovi čije prisustvo samo naslućujemo, nemoćni da ih vidimo. Ovo su vizije prostora koji prepoznajemo u obrisima stvarnog i materijalnog, a na velikom bioskopskom platnu on postaje živ i pulsira uzbudljivim unutrašnjim ritmom. Ovo je facinantno vizuelno svedočanstvo o svepovezanosti prirode koje budi sva naša unutrašnja čula i poziva nas na koncentrisano, aktivno gledanje u kojem podjednako uživamo u lepoti koju dokumentuje objektiv savremenog sredstva za „pisanje“ mladog autora – „iPhone“-a, kao i u kreaciji slikara, vizuelnog umetnika i kreatora snova.
Sleep Has Her House (Scott Barley) Trailer from Scott Barley on Vimeo.
Skot Barli, čije radove u „slow cinema movement“-u svrstavaju uz filmove Tarkovskog i Bele Tara, kao veliki majstor specifične poetizacije vizuelnih utisaka, uvodi nas u studije prostora noćnih pejsaža u kojima suvereno oblikuje sopstvene vizije postupcima kojima snimljenim kadrovima dodaje nove slike, ponekad čak i u šezdeset dodatih slojeva. Avangardni umetnik dokumentuje pretvaranje slika realnosti u neuhvatljive unutrašnje snolike prizore. Vrhunska filmska avangarda! Ostvarenje kakvo do sada nismo imali prilike da gledamo!
https://www.scottbarleyfilm.com/Sleep-Has-Her-House
Četvrtak, 14. jun – 20:00 svečano zatvaranje PREDUZETNIK (YRITTÄJÄ)
Finska 2018.; 76 minuta
režija: Virpi Sutari
Savršeno precizan i vizuelno privlačan film Virpi Sutari, jedne od najznačajnijih evropskih autorki, postavlja pitanja o smislu i vrednostima ljudske egzistencije.
Očaravajući, često zabavan ovo je filmski portet dva različita tipa započinjanja preduzetničkog posla – tradicionalnog i futurističkog. U Helsinkiju, dve mlade žene sanjaju da Fincima promene odnos prema hrani, možda čak i Kinezima, nudeći moderne alternative. Imaju blistavu, vrhunski opremljenu laboratoriju i požrtvovani tim i spremno se upuštaju u surove izazove savremenog biznisa. Na drugoj strain, sredovečni par iz provincije ima drugačije motive – sa sinom i ćerkom krstare putevima i bore se za opstanak. Transformišu svoj posao, kao priroda, prema godišnjim dobima. Biti mali, biti svoj, biti slobodan ili biti uspešan i osvajati svet – u tim rasponima Virpi Sutari pokazuje dramatične sudare od snežnih pejzaža Finske do uzavrele kineske biznis scene.
Iza nepoetičnog imena „Preduzetnik“, što liči na neodoljivu finsku ironiju i otkačenost, krije se priča o ljubavi i bliskosti u hladnom svetu biznisa i korporacija.
