„Poezija je otpor”, može biti jedan od najlepših pokušaja da se definiše ova književna forma. Čovek je želeo da objasni šta je poezija na hiljade načina kroz istoriju, nazivajući je plovilicom, oružjem, bajalicom, ali i „onim što nam preostaje kad se sve raspadne i polomi”.
Kako god je definisali, činjenica je da su ljudi pisali poeziju od kad postoji pisana reč, a po svemu sudeći su je recitovali od kad postoji život. Svi se možemo složiti da kada kažemo da je nešto poetično, aludiramo na lepotu, emocije, a možda pomalo i na nešto što je uzvišeno, nerealno, sveobuhvatno.
April je poznat kao mesec poezije. Ovo obeležavanje je započeto 1996. godine od strane Američkog udruženja pesnika, sa ciljem da se ova forma promoviše širom sveta. Novine su čitava svoja izdanja posvećivala pesnicima i poeziji, a ova tradicija se, kao i sve ostalo, proširila globalno u prethodnoj deceniji.
U 72. broju Plezira pisali smo više o tome koliko su društvene mreže promenile svet poezije. Ne samo da su pesnici promenili svoj način izražavanja, nego mnogo veći broj ljudi ima priliku da se susretne sa raznim formama poezije i samim tim ona dobija mnogo veću popularnost nego osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka.
Iako na sceni sada imamo mnogo mladih pesnika koji, zahvaljujući društvenim mrežama uspevaju da osvoje naša srca, ipak u ovoj svečanoj prilici za vas izdvajam nekoliko legendarnih pesnika čija poezija, protokom vremena ne gubi na snazi već postaje sve jača.
Tekst: Ljiljana Kostić
Mevlana Dželaludin Rumi je bio islamski filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufijski mistik iz trinaestog veka. Ako provodite vreme na bilo kojoj društvenoj mreži, male su šanse da niste „naleteli” na neki Rumijev stih u obliku citata. Rumi je bio poštovan naučnik i pravnik dok nije doživeo susret sa lutajućim dervišem Šemsedinom Tebrizijem, koji je izmenio dalji tok njegovog života. Šemsedin je kažu, pokazao Rumiju ljubav, život medju običnim ljudima, i od njega napravio mistika i pesnika. Čak i nakon Šemsinog misterioznog nestanka, Rumi nastavlja da piše, inspirisan „božanskim” ljudima. Njegovi stihovi su danas bitniji nego ikada, jer je Rumi verovao u ljubav, njenu snagu da preobrazi svet i to da je živeti u ljubavi smisao života.
Rumi umire u Koniji 1273. godine. Kako je bio jako voljen, njegovoj sahrani je prisustvovalo na hiljade stanovnika grada. On sam je ostavio amanet da mu na sahrani svira muzika, pa ta noć ostaje poznata kao Noć venčanja (Šabe Arus) i od tada svake godine dolazi reka njegovih poštovalaca iz celog sveta da mu oda počast na mestu gde je sahranjen.
Pablo Neruda je bio čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda, koji je kasnije prihvatio kao vlastito ime, preuzeo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude. Počeo je da piše veoma rano, pa je u devetnaestoj godini objavio svoju prvu knjigu poezije Crepusculario, a u dvadesetoj i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“.
Nerudina ljubavna poezija pokazuje njegovu duboku ranjivost o kojoj je i sam pisao tvrdeći da je osetljiv i da nosi sve emocije sveta. Priključio se revolucionarnom pokretu za vreme Španskog građanskog rata i tada počinje da piše pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom. Godinama je radio u Čileanskim konzulatima, a 1945. je postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea, Neruda je bio progonjen, a sumnja se da je i ubijen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. godine dve godine pre svoje smrti.
Rabindranat Tagore je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i proznih dela. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, a glavni cilj mu je bilo povezivanje istoka i zapada. Nobelovu nagradu za književnost je dobio 1913. godine. Svoje prve pesme je napisao u svojoj osmoj godini.
Zanimljivo je da ga je britanska vlada proglasila za viteza, a te titule se Tagore odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu gde se sprijateljio sa Gandijem. Tagore je 1926. godine posetio tadašnju kraljevinu Jugoslaviju, a bio mu je priređen veliki doček, pa su novine danima pisale o neobičnoj popularnosti pesnika, kom su mase skandirale kao da je rok zvezda.
Marina Ivanovna Cvetajeva, rođena u Moskvi, 8. oktobra 1892. godine, je bila sovjetska lirska pesnikinja i spisateljica. Iako možda na zapadu nikada nije doživela veliki uspeh, nama u Istočnoj Evropi koji volimo poeziju, ostala je simbol otpora, snage žena i borbe u mnogobrojnim ratovima. Marina se takođe bavila se temama ženske seksualnosti i emocija. Studije je završila na poznatom francuskom univerzitetu Sorbona. Cvetajeva je već sa šest godina počela da piše stihove, i to ne samo na ruskom, već i na francuskom i nemačkom jeziku. Godine 1912. Marina se udala za prijatelja iz svoje mladosti, Sergeja Efrona i dobili su troje dece.
Tokom revolucionarnih teških vremena, Marina je sa porodicom živela u teškom siromaštvu, selila se, i na kraju izgubila obe ćerke i muža. Izmučena depresijom, oskudicom i mnogim nedaćama koje su je zadesile, izvršava samoubistvo 1941. godine.
Silvija Plat, feministkinja, postmodernistkinja, umetnica i tragična figura. Rođena je 1932. godine u Bostonu. Kao studentkinja se upoznala sa svojim budućim suprugom Tedom Hjuzom. Pesnikinja od malena, rano je ostala bez oca i većinu svog života se borila protiv kliničke depresije. Mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Iako je pisala čitavog života, svoju najveću popularnost je postigla nakon svoje smrti kada je njen tada bivši suprug, za kog se priča da ju je zlostavljao, objavio većinu njenih dela, pa joj je tako i Pulicerova nagrada dodeljena posthumno 1982. godine za Sabrane pesme.
Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen talenat, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva.
