Pričam sa prijateljicama poslednjih dana i konstatujemo istu stvar. Svaka od nas je pre svega ovoga bila poprilično umorna od gužve, neviđanja porodice, previše posla, a premalo sati, ponekad besmislenih zahteva koje moramo da ispunimo, a s druge strane svaka od nas ima još jednu paralelnu priču kojoj ne može u potpunosti da se posveti – jer dan nema dovoljno sati, nedelja dovoljno dana… I sve mi smo poželele da vidimo kako bi to izgledalo kad bismo posao obavljale iz svoje kancelarije i kad bismo same organizovale vreme. I dobile smo odgovor.

Uvedeno je vanredno stanje u makrosvetu. To je omogućilo da uvedemo nova stanja u mikrosvetove.

Kako je u mom mikrosvetu to izgledalo? Nakon prvih nekoliko dana, malo traljavih, vrlo brzo sam napravila red u našim životu. Prvo smo uspostavili pravilo poštovanja potrebe za privatnošću, tišinom i vremenom samo za sebe. I na tom dogovoru smo gradili sve ostale stvari. Postala sam pravi rutinolog i u tome uživam. Bude me ptice. Čuje se lavež pasa, smeh sa okolnih terasa, komšije iz stana ispod i iznad. Sitne izmene za dugotrajne navike.

Ovo je bilo idealno vreme da jutarnju kafu zamenim čajem. Redovno doručkujem. Uvela ručak u isto vreme svakog dana. Nastavila da vežbam jogu (srećom nam je instruktorka ponudila tu opciju). Pošto radim u školi, a onlajn nastava je počela odmah kad i vanredno stanje – časovi su takođe deo rutine. Svakog radnog dana u realnom vremenu sam na času sa decom. Iskustvo – što iz struke, što kao Bahovog praktičara – sada mi daje mogućnost da i bez gledanja – kroz reči, način na koji se jave kad „ulaze“ u našu onlajn učionicu, procenim kakvo je stanje na terenu.

Pauze između časova sada koristim da organizujem nastavu za sledeći dan, da pišem, da skuvam ručak, spremim stan. U kupovinu ne idem svakog dana, ali trudim se da to obavim u rano jutro kada nema mnogo sveta na ulicama. Upijam sunce, volim i novosadski vetar, skupljam lepotu, hvatam osmehe u očima ljudi – jer većina njih sada ima masku na licu. Samo po očima vidimo da li se smeškamo jedni drugima.

Smeta mi maska. Smetaju mi rukavice. Zimi ne nosim ni kapu, ni šal ni rukavice. Ne volim ništa što sputava. Sada i ovde moram da uvedem rutinu. Ako je to uslov za izlazak, tj. ulazak u prodavnice, u redu, prihvatam.

Nakon nekog vremena, kad sam organizovala stvari u kući i „školi“ vratila sam se i svojim klijentima. U početku smo imale problem kako dostaviti kapi – ali smo i to rešile na najbolji mogući način. Mnogo mi znači svaki razgovor. Povratne informacije. Iskustva koja zajedno stičemo na putu ka balansu. Sada se polako javljaju i žene koje su rešile da deo njihove rutine postane mentalna higijena, a izbor im je pao na Bahove kapi. Savremena tehnologija nam pomaže da razgovore obavimo opušteno i udobno iz svoje fotelje, poštujući distancu.

Onda smo spremili našu lepu terasu, izneli cveće i ja se vratila još jednoj svojoj ljubavi – fotografiji. Moji najbolji modeli su moje cvećke i suprug. Volim da radim portrete, ali je teško naći modele koji imaju dovoljno strpljenja. Volim da fotografišem životinje, prozore, krovove, cveće.

Noćna rutina podrazumeva filmske večeri. Najzad smo našli vremena da odgledamo „Mad men“. Gledamo „Moju genijalnu prijateljicu“. Biramo filmove koje nismo stigli da odgledamo. Televizor nam je inače ukras u stanu ovih dana, mada smo vezani za kuću. Ne gledamo ono što je stresno. Znamo glavne vesti, ono što nam je bitno za svakodnevno funkcionisanje.

Redovno se čujemo sa roditeljima. Ja sam svakodnevno u kontaktu sa sestrom. Podrška porodice je izuzetno bitna – možemo da prepoznamo najtananije promene u tonu, kao što i oni najbolje osete kada treba da budemo vetar u nečijim krilima. Onlajn kafe s prijateljicama, kratke vesti od ljudi koji su daleko.

I za kraj – vratila bih se na početak priče. Mislim da je ovo pravo vreme da preispitam svoje želje i da reorganizujem svoje vreme. Da shvatim kako se dan, s malo pretumbavanja, može mnogo bolje organizovati.

Ovo je pravo vreme i za testiranje ljubavi, partnerskih odnosa, poštovanja, strpljivosti, posvećenosti u vremenima koja nisu nalik običnim. Ono što mogu da konstatujem da svakodnevno vrlo uspešno prolazimo kroz ove važne životne ispite. Lepota nežnog laku noć i dobro ti jutro… sa svim začinima koje dodajemo danu, daju još jednu posebnu notu našem partnerskom odnosu. Oboje radimo od kuće. I okrenuti smo jedno drugom. I potvrđujemo da smo dobro i pametno gajili naš odnos da bi u ovakvom trenutku mogao da daje dobre plodove.

Kako će izgledati dan posle – ne znam. Znam da svako od nas treba da se uzda u sebe i da radi stvari koje neće ugroziti ni nas ni druge. Znam da sam za sve ove godine naučila kako da od limuna pravim limunadu (ili sredstvo za ribanje kamenca).  Naučila sam šta su prioriteti u mom životu. Bez čega stvarno mogu i šta su minimumi potrebni za sreću. Shvatila sam da je izreka  „uhvati trenutak“ zlatno pravilo.

Ono što trenutno hvatam jeste onlajn školovanje – širim svoje holističko znanje. Moje polje interesovanja pored Bahove terapije i floriterapije – jesu tretmani anksioznosti i stresa i to i jesu teme mojih trenutnih obuka.

I, još samo malo – i privodim svoju priču iz izolacije kraju. Sećate se, rekoh na početku da smo sve ovo vreme dočekale kao šansu da vidimo kako to izgleda kad život uspori svoj ritam i kada možemo da se vratimo bazičnim vrednostima i sebi samima. I da smo zahvalne na tome. Ali smo i konstatovale da to sigurno nisu bile samo naše želje. Da je veliki deo čovečanstva poželeo da uspori, da se dogode promene, da se vratimo sebi, da se planeta oporavi, da priroda ponovo počne da se obnavlja. I Univerzum, Bog, viša sila – kome god se ko od nas obraćao – je poslušao naše želje. Na nama je da datu priliku iskoristimo na najbolji mogući način.

Share

• Tweet
• Pin It