Bezmalo tri pune godine živela sam bez standardne definicije doma. Privremeni domovi su mi bili hoteli, hosteli, kaučevi kod prijatelja, pa čak i klupe u parkovima i čekaonice na aerodromima kada su okolnosti to zahtevale, širom Azije i Evrope. U dva ranca sam nosila sve što mi je bilo potrebno za život, a u srcu nepokolebljivu veru u svet i čovečanstvo. A sada? Sada sam prvi put posle toliko vremena primorana da ne samo budem u jednom mestu toliko dugo, već i da ne napuštam ovaj (opet privremeni) dom.

Pomislili bi ljudi da su usled trenutne situacije ovom nomadu odsečena krila, ali… vidite, naučila sam da se prilagođavam. Naučila sam da su moji koreni u meni samoj. To nikako ne znači da uživam u celoj ovoj situaciji, naprotiv, prvih nedelja sam bila zbunjena, uplašena. Davno poznati napadi anksioznosti su u ovim okolnostima postali učestaliji. Imala sam utisak da mi neko stavlja stegu oko grudi i ne dopušta da dišem. Evo, posle nekih mesec i po ta osećanja se vrate i dalje, ali sada znam kako da se nosim sa njima.

Odlučila sam da napravim svoju rutinu, jer mi je tako lakše da se nosim sa svime i da se okrenem sebi. Čašica iskrenog, sirovog, ogoljujućeg razgovora sa samom sobom koliko god često to bilo potrebno. Meditacija, joga i vežbe disanja za smirivanje uma i emocija, jer ako vi ne ovladate njima, preuzeće oni vas, a to može samo da vodi ka panici, strahu i anksioznosti. Duboko preispitivanje prioriteta i maštanje o nekoj bližoj budućnosti, jer uprkos svemu ja i dalje imam veru u svet i čovečanstvo. Još veća posvećenost plant-based ishrani i kvalitetnom snu kao znak zahvalnosti mom telu što radi tako važan posao i daje mi moj primarni dom. Knjige kao moje sigurno utočište, sve one stranice koje su tako dugo čekale na mene (evo dajem drugu šansu Tolstoju)!

A uveče, kada završim sa poslom, skuvam sebi šolju omiljenog čaja i uključim moju skandinavsku zvezdu za podsetnik da se mir i sreća ipak kriju u tim malim stvarima.

Istina je da niko nema tačan i univerzalan recept kako se nositi sa trenutnom situacijom. Ali znajte da svaka emocija, svako osećanje i misao koji sada iskrsnu su vaši i potpuno validni. Ne bežite od njih, ne stidite ih se, već ih nežno zagrlite, pokušajte da shvatite zašto su tu i isto tako nežno pustite. Proći će i ova trenutna situacija, a tada zagrlite sve koje volite, onako iskreno i najjače.