četvrtak 30. april 2020.
Jovana Coka Stanković – radio voditeljka uz koju mnogi od nas započinju svoja jutra, deli sa nama svoj dnevnik iz karantina.
Kako izgleda jedan tvoj dan tokom izolacije?
Nikad mirnije. Za ovih mesec dana nijednom nisam zaboravila da se umijem kad ustanem. Znači naspavala sam se. Znači mnogo sam, brate, naspavana. Odem na Rock Radio, to mi ubije Robinzon Kruso osećaj. Družim se sa slušaocima, razmenjujemo dobre fore, šerujemo energiju koju pumpa muzika i bodrimo se. Nabavka za roditelje, kućica i onda zavisi… Krečenje, farbanje, šmirglanje. Što bi rekla moja drugarica Čups: „samo kupiš super lepak i da ne veruješ šta sve u kući ima da se polepi!” Šalu na stranu, fizički posao je lek. Mozak i fokus su mi u agregatnom stanju popare, pa moram da priznam da nisam imala do sada neke dubokoumne akcije.
Na koji način brineš o zdravlju, da li imaš neku rutinu za jačanje imuniteta?
Kupim vitamin D na balkonu i to bi bilo to. Šta sunce odradi – odradi. Verujem mu.
Kako i da li uspevaš da očuvaš svoj mir?
Nemir mi izaziva pomisao na to ,,jutro posle” i šta će biti i kako će biti, kako se to uči „da se živi sa koronavirusom” u smislu koncerata i festivala i putovanja… Par puta sam se baš borila sa tim mislima, pa sam ipak odlučila da ih odložim za kad to jutro svane. Tako da… da. Očuvala sam mir. Šta ne moram danas, ostavljam za sutra. Grozno zvuči, ali u ovom smislu radi posao.
Imaš li rituale kojih se pridržavaš tokom ove situacije?
Održavam redovnu komunikaciju sa najdražim ljudima. Mislim da je to jedini važan repetitivni momenat. Tako znam da ipak nisam sama i jedino tako taj ključ zaglavljen u vratima iznutra ne bode ni oči ni živce.
Šta slušaš ovih dana?
E, ubili su me karantinski nastupi. Slušam koncerte. Svakojake. Live snimci leče.
Šta čitaš?
Slabo čitam. Nemam koncentraciju. Ali navukao me drugar u jednoj telefonskoj ćaski na autobiografiju Lemmyja Killmistera „Groznica bele linije”. Šou. Morala sam da je naručim online. Kurirska služba pokidala sa brzinom dostave. Srećom pa nam brza pošta nije kao brze pruge.
Šta gledaš?
Nešto sam se fokusirala na serije generalno u poslednje vreme. Killing Eve, treća sezona, krenula je taman u pravo vreme, u sred ovog ludila, a odgledala sam i taj nenormalni mini dokumentarni serijal Tiger King. Neprepričiv je. Bukvalno. Izbindžovala sam ga kao ništa do sad.
Šta ti nedostaje iz uobičajenog života?
Beograd. Onaj Beograd. I ja u njemu.
Čemu se raduješ i nadaš?
Beogradu. Onom Beogradu. I sebe u njemu. Onom koji me stalno negde ispraća i uvek srdačno dočeka.
Pesma za đuskanje kod kuće?
M.O.R.T. – Meni se skače (neke su stvari, jelte, očigledne)
Pesma za početak dana?
Zoster – Utopija
Pesma za laku noć?
Artan Lili – Priča (jer „zvezda milion, samo jedna je šampion”)
Poruka podrške?
Ako vam nije okej, sasvim ste okej. I to je okej.
