sreda 8. april 2020.
Irena Radovanović – istoričarka umjetnosti, instruktorka joge (Saraswati Yoga Center Beograd), volonterka pri organizaciji Zelena omladina Srbije – reći će nam kako provodi dane u izolaciji i dati par predloga za „preživljavanje“
Kako izgleda jedan tvoj dan tokom izolacije?
U porodičnoj kući u koju sam se vratila od kada je priča sa virusom krenula uzlaznom putanjom sam dizajnirala svoj kuhinjski i joga kutak, pa se osećam kao da je kuća sada malo više po mojoj meri. Svaki dan kuvam, joga uz muziku je must, nekada se desi da se po više sati posvetim njoj, što mi jako prija jer nemam vremenska ograničenja, samim tim ni potrebu za satom i pritiskom. Uglavnom svakodnevno stižem da pogledam film, razgovaram sa onima koji mi nedostaju, takođe cenim i odvajam vreme kada sam sama sa sobom.
Imaš li svoju rutinu za pojačanje imuniteta?
To što danas zovem rutinom je produkt više godina tokom kojih sam postepeno uvodila svoje zdrave navike. Na imunitet gledam kao na nešto što gradiš kroz čitav život, u tom smislu mi je svaki dan isti i nisam neko ko povremeno, u kriznim situacijama ima zdrave izlete. Zna se kada i šta jedem. Krećem sa zelenim čajem jer alkalizuje te lo, doručkujem kašu u koju najčešće idu ovsene pahuljice, čija semenke, bademi, blanširani kikiriki, lan, med, banana i jogurt. Volim da ručam kuvanu hranu i volim šargarepu sa limunom. Čaj od đumbira mi je jako drag, takođe tzv healthy shot u koji ide limun, đumbir i med, pa se pije naiskap. Smutiji i spanać takođe imaju posebno mesto u mom srcu.
Kako i da li uspijevaš da očuvaš svoj mir?
Ja svoj mir doživljavam kao nešto što je uvek unutar mene, ali uprkos tome, ponekad mi je teško da ga osetim zbog upliva svega spolja. Iz tog razloga ne pratim vesti jako dugo, ne volim da razgovaram sa drugima o virusu. To ne znači da potiskujem sve što se dešava, već da biram da se fokusiram na stvari koje su produkt umetnosti, kreativnosti, novih ideja, ljubavi i nedostajanja.
Koja tri joga položaja bi nam preporučila za smirenje duha i tijela?
Karnapidasanu, jer se ušuškaš u sopstveno telo i postaneš mala mekana loptica. Child poza jer je udobnija i jer u njoj možeš da se fokusiraš na predeo između stomaka i butina. Tada postane jako lako da osluškuješ sopstveno disanje, što ume baš brzo da umiri. Paschimottanasana mi je jedna od omiljenih položaja istezanja, a inverzije mi podignu raspoloženje i nivo energije. Zahtevaju puno koncentracije i fokusa pa si tokom ovakvih položaja prisutan i neopterećen mislima. Sve ove poze su dostupne na internetu.
Šta slušaš ovih dana?
Kućom odjekuju zvuci Afrike! Volim istočnjačku i afričku kulturu. Kada slušam muziku sa tim elemetima, ne osećam da sam samo u svojoj sobi. Uvek u mislima vidim masivno sunce, nekakvo žuto klasje što se njiše na vetru, leoparda koji trči, prašinu i zemljane boje. Puno ljubavi imam za te zemlje.
Šta čitaš?
Ovih dana sam fokusirana na literaturu za fakultet. Vratila sam se Kunderi i njegovoj Nepodnošljivoj lakoći postojanja. Nisam fan onlajn knjiga, te ću verovatno birati dela koja sam već pročitala dok se biblioteke ne otvore.
Šta gledaš?
Film nije nov, ali mi je dugo trebalo da dođe na red. U pitanju je Captain Fantastic, prča o drugačijem modelu vaspitavanja dece. Nakon njega poželiš da ti isto tako, iako glavni junak na kraju filma i sam shvata da koliko god takav život bio predivan, nije moguć. Postoji deo filma u kojem on izgovara kako iako prelepa greška, sve je to bila greška, a meni se samo čini da je izostao balans koji je neophodan šta god radili i da je na samom kraju filma taj balans vraćen.
U šta ili koga gledaš?
Gledam psa kako svaki dan sve više raste, a volim da sedim na terasi i gledam u planine koje okružuju Banju gde žive mama i tata. Oduvek ih doživljavam kao masive koji emituju slobodu, mir i prostranstvo. Stabilne su i statične, a sve to mi je potrebno da sada osećam unutar sebe.
Čemu se raduješ i nadaš?
Radujem se suncu, odlasku u prodavnicu na biciklu, cveću u bakinoj bašti, hrani koju kuvam, šumi iznad moje kuće i potoku kraj dvorišta. Raduje me što je svet usporio, ali se istovremeno nadam da velika većina može da uživa u tome. Nadam se da ću uskoro videti i zagrliti drugi deo sebe, onaj koji je ostao u Beogradu.
Poruka podrške?
Sve što osećamo je u redu, zajedno smo u ovome, ako zatvorite oči, osetićete da vas neko vaš grli jako. Setite se i da prekrstite ruke preko grudi i stegnete sebe u dug, čvrst zagrljaj.
