Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, doručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, topla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati svoje dnevne rutine i rituale koji dovode do toga da se dobro osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja. O omiljenim ritualima, muzici, promenama, novim počecima i dugim šetnjama razgovarala sam sa Taidom Nazraić, svestranom umetnicom predivnog glasa.
Poslednji put kada smo se družili u Pleziru (u martu 2016.) spremala si novi album sa svojim bendom, blogovala, uživala u modi i frilens šminkanju. Pet godina kasnije, prateći tvoj Instagram profil mogu da primetim jednaku strast, upornost i doslednost u negovanju individualizma kao i onda. To je verovatno ono što mogu da vidim spolja, a šta je ono iznutra što se za tebe promenilo?
Da, tada smo bili u procesu snimanja našeg albuma prvenca koji smo napokon izbacili nakon višegodišnjeg truda i ulaganja, u junu 2018. godine. Za one koji su zainteresovani, album mogu potražiti na Spotify-u, pod nazivom „Aesthetic Illusion“, a naziv benda je The Loudest Silence. Tada sam bila na završnoj godini anglistike, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. A modeling/MUA su mi nekako išli uz sve ono što sam radila već dugi niz godina, kao hobi, pa su kasnije prerasli u freelance posao. Ja sam kreativac u krvi, i ne mogu zamisliti dan da ne radim nešto kreativno. To je više od potrebe. Nakon 5 godina se mnogo toga promijenilo, ali ne i ta unutrašnja želja za stvaranjem. Preselila sam se u drugu državu, startala od nule, i ta odluka, ma koliko dobra za moju buduću karijeru, je imala ogromnog uticaja na mene, a najviše u tom nekom fizičkom smislu. Kada se seliš u drugu državu, mjeseci, pa i godine, lete nenormalnom brzinom, i nekako dok se okreneš, proleti godina, u samom procesu privikavanja. Koliko god sam imala tu poletnu energiju na početku, i želju za borbom, koja se mora imati kada se kreće od nule, u jednom trenutku sam osjetila da nemam više energije, ma koliko sam ispunjena odlukom da sam odlučila da se preselim. Nikad nisam prestala da budem dosledna sebi i svom biću, ali moram priznati da sam se na početku 2020. godine počela osjećati užasno iscrpljeno, i onda sam shvatila da moram napraviti određene promijene kada je mentalno zdravlje u pitanju. Tada počinje moj put dubljeg spajanja sa prirodom, koji sam uvijek imala, još kao mala. Možda je činjenica da sam odrasla u zelenilu, blizu divne prirode, u malom gradu, imala uticaja da od malih nogu steknem neki osjećaj da je priroda dio nas i da smo mi dio nje, i da ima nešto dublje u toj vezi. I tako sam počela da provodim mnogo više vremena planirajući hiking-e, trudeći se da što više pazim na mentalno zdravlje, jer sam otkrila da moj zamor (kao nekoga ko je overthinker) dolazi iz mozga, a kasnije se manifestuje u ostatku tijela.
Kako započinješ dan?
Dan započinjem čašom mlake vode, u koju iscijedim pola limuna. Taj ‘ritual’ imam već godinama, i prija mi.
Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?
Pomislim na ljubav i mir.
Na koji način brineš o svom zdravlju?
Dugi niz godina se trudim da pazim na ishranu. Mislim da je hrana ključ, a fizička aktivnost samo pridodaje poboljšanju kvaliteta života. Kada je pandemija krenula, a kasnije i lockdown teretane su se zatvorile, pa moram priznati da sam mnogo manje trenirala u 2020. godini, ali sam se trudila da održim kvalitetnu ishranu. Trudim se da unosim što više povrća i voća, i da spremam zdrava jela. Duge hiking rute mi takođe pomognu kako psihički tako i fizički.
Kako je pandemija uticala na tvoju svakodnevicu? Budući da se baviš zanimanjima koja su u direktnom kontaktu s ljudima (pevačica, model, šminkerka), kakve promene su se u međuvremenu dogodile i kako si se prilagodila ovoj krizi?
Uticala je mnogo više nego što sam mislila da će uticati na početku, jer sam svakako radila dosta od kuće. Ali tek kada smo proveli skoro pola godine pod lockdown-om sam shvatila koliko je situacija imala negativnog uticaja na dio mog posla. Imam sreću da radim zajedno sa mužem, i da dosta toga obavljamo sami, pa nemam potrebu da radim sa timom. Make up radim sama svakako, kao i koncept i sve pripreme pred photoshoot, dok muž ima ulogu fotografa. Fotke editujem kući, tako da sa te strane, nije bila previše otežana situacija. Međutim, što se muzike tiče, svi koncerti i prilike za javne nastupe su stali, tako da je taj dio užasno propatio.
Jedna od reči koje stoje u opisu tvog Instagarm profila je reč Nemophilist. Posmatrajući tvoje nadrealno lepe fotografije iz nemačkih šuma imam utisak kao da su one prirodno okruženje za tvoje biće. Da li su šume tvoje srećno mesto?
Da, obzirom da postoji limit u opisu Instagram profila, pažljivo sam birala riječi koje me najbolje opisuju, a jedna od njih je Nemophilist. Upravo. Nisi mogla bolje opisati. Da sam birala opis, ne bih ga bolje sastavila. Šume i sama priroda okolo su definitivno prirodno okruženje za moje biće. Sve što sam obišla u poslednjih 2-3 godine me upotpunilo i shvatila sam koliko sam srećna kada obilazim prirodu. Te šume i planine se ne mogu čak ni slikama predstaviti onako kako ih moje oko doživi (ali se trudim da to približno uradim preko fotografije). Međutim, pored tih predivnih pejzaža, jako mi je bitno da je ta priroda uređena i da se vodi računa o čistoći i zaštiti okoliša. Taj dio me čini podjednako srećnom, kao i sama ljepota prirode.
Poslednjih godina sve češće možemo čuti termin „forest bath“, da li si imala priliku da praktikuješ ovakvu vrstu rituala i imaš li inače svoj omiljeni dnevni ritual?
Baš sam nedavno pisala o tom terminu u jednom od mojih Instagram postova, i sama sam se upoznala sa njime praktikujući duge hiking šetnje u šumama. Zadala sam zadatak sebi, da isključim zvono na telefonu, da ne nosim kameru (iako uživam u fotografisanju prirode), i da se u potpunosti isključim od virtuelnog svijeta, i društvenih mreža. Taj dio mi je jako bitan, da bih mogla u potpunosti da doživim ono što pruža izolacija u prirodnim zvukovima. Ono što me najviše inspiriše je upravo taj „forest bath“ momenat, kada u jednom trenutku moj mozak bude preliven idejama i inspiracijom. Kao neko ko voli poeziju i ko je studirao književnost, moje misli uvijek dobiju taj neki poetski „touch“ koji ja moram kasnije da zapišem ili prenesem kroz melodije pjevanja. Tako da mi „forest bath“ pomaže ne samo kod isceljivanja nekih rana, spajanja sa samom sobom već i kao najveća inspiracija za sve ono što radim i za šta se borim.
Na koji način se usklađuješ sa ciklusima prirode?
Smatram da su ciklusi prirode kao ciklusi rađanja, spoznaje i smrti. Da taj tok u prirodi ima duboku povezanost sa ljudskom prirodom, i moram spomenuti genijalnog Tuomasa Holopainena, glavnog kompozitora muzike u bendu Nightwish, koji je sastavio savršen naziv albuma koji je izašao 2020. godine, a glasi: Human. :II: Nature, i ta igra riječi upravo govori o toj povezanosti prirode i ljudi. Gdje ljudska priroda, i priroda koja nas okružuje imaju mnogo više sličnosti i povezanosti nego što mislimo. Ali o tome nekom drugom prilikom. Uglavnom, moja preporuka za album. Ono što sam ja osjetila kod tog usklađivanja, pogotovo kako starim, je da dolazi prirodno. Kada počnem da osjećam nemir i zasićenje unutar sebe, osjetim potrebu za promijenom, odbacivanjem „stare kože“ i nekim novom „početku“. I upravo smjene koje donose godišnja doba, se odražavaju i u meni i bez njih ne znam kako bi moj organizam funkcionisao. Jako me umara statičnost, a posebno samo jedno godišnje doba. Prelasci budu teški, ali se organizam brzo privikne i u mom slučaju, imam više energije, i poletna sam, pogotovo kada se završava zima a počinje proleće. Ta transformacija u prirodi tako utiče na mene, da se osjećam kao nova osoba. I kada bih morala da iskusim samo jedno godišnje doba, osjećala bih se „stuck“ u mjestu, zakočena. Volim početak jeseni i taj neki tempo skoka sa ljeta na jesen, kada organizam lagano usporava, i kada se nekako prirodno pripremamo na zimu, sporiji tempo.
Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“?
Obraćam se svojoj drugoj polovini, i smatram da je komunikacija ključ kod trenutaka kada se osjećamo kao da nismo svoji. Prija mi nekad i da budem u potpunosti sama, i da nemam dodira sa ljudima, i da nekako sama prođem te neke procese i razgovore sama sa sobom, i onda kada dođem na svoje, nastavim sa funkcionisanjem. Ali obično imam duge i duboke konverzacije sa mojom drugom polovinom.
Koja je tvoja omiljena „hrana“ za duh, telo i um?
Muzika. Mislim da se ništa u mom životu ne može porediti sa osjećajem koji mi pruža muzika. To je definitivno moja omiljena „hrana“ za duh/tijelo/um. Bilo da slušam muziku ili da pjevam. Mada, moram priznati da je osjećaj dok pjevam „intenzivniji“.
Na koji način nagrađuješ sebe?
Uh. Od svih pitanja, ovo mi je najteže. Iako znam da je jako bitno nagrađivati sebe, uvijek sam imala taj problem. Ali radim na tome da naučim. Dosta sam samokritična i ne dajem sebi oduška, niti znam sebe potapšati po leđima. Ali doćićemo i do toga. Proces koji za mene nije nimalo lak.
Šta radiš kada „ne radiš ništa“?
Rijetko kada „ne radim ništa“. I kada ležim na sofi, slušam podcast ili muziku. Hm.. Možda momenat kada radim jogu, i onaj zadnji dio kada ležim sklopljenih očiju. To je možda za mene kada uspijem da kontrolišem misli, i malo „odlutam“, dok tijelo odmara.
Najbitnija lekcija kojoj te je naučila 2020. godina?
Da su ljudi jako krhka bića i da nismo moćni onoliko koliko mislimo. Da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo i da je zdravlje najbitnije.
Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/film/seriju/igricu/podkast/newsleter/blog?
Knjiga: Diana Gabaldon-Outlander;
Pesma: Myrkyr- House Carpenter;
Film: What’s eating Gilbert Grape i Soul;
Serija: Outlander;
Igrica: The Witcher 3;
Podcast: Agelast;
Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila?
Dugo vremena imam san da otvorim svoj studio. Ne samo fotografski studio već i muzički studio i moj studio bi bio zapravo spoj ova dva. Već radim punom parom na tome, i nadam se da ću taj san ostvariti.
Fotografije: Taida Nazraić @taida_nazraic
