Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, doručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, topla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza, psiholozi nam kažu da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati dnevne rutine i rituale koji dovode do toga da se dobro osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja. O parfemima, kolačima, dnevnim ritualima, video igrama i najzabavnijim Njujorškim tačkama pričala sam sa Jovanom Todorović @beatpie, beograđankom u Njujorku i pionirkom domaće blog scene.
Kako započinješ dan?
Dan započinjem u 6:45. Brzinsko umivanje, pranje zuba, toner i neko lagano ulje za lice i onda đipam na indoor bicikl i pedalam 10km za jutarnji dopamin shot. Potom tuširanje, skincare, suplementi, kafa i pravac kancelarija.
Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?
Na knedle sa šljivama, ispeglanu posteljinu, kafu iz omiljene šolje… male stvari.
Imaš li omiljeni dnevni ritual?
Verovatno je to tih 10km/pola sata na biciklu dok slušam podcast. Večernja skincare rutina isto, jer tad imam vremena za maske. Odabir parfema ujutru. Nightcap-ić (Horlicks) koji nam mućkam tokom hladnijih dana pred spavanje.
Tvoj blog Beatpie, godinama je bio jedna od omiljenih online oaza posvećenih dizajnu na srpskom jeziku, i to ne govorim nimalo subjektivno. Zašto si prestala sa vođenjem bloga, i nameravaš li možda neki sličan projekat nekad u budućnosti?
Prvo, hvala ti. Drugo, život. Na žalost. Dok je blog bio aktuelan, pisanje istog je bio moj omiljeni dnevni ritual. Teklo je neforsirano i bez ikakvih očekivanja, i doneo je toliko toga hranljivog. Znaš, kad u životu krećeš iz početka u nekoliko navrata, nakupi ti se more nedovršenih stvari, faza, odnosa itd. Te nedovršene stvari često umeju da budu bolne, jer se nisu završile organski već su posledica neplaniranog sleda događaja i životnog tempa. S vremena na vreme poželim da se zapljunem tamo, sve i da ga niko ne čita. Ne znam…Videćemo.
Objave na Instagramu na kojima deliš crtice iz svoje parfemske kolekcije ne propuštam. Ispričaj nam kojim pravilima se vodiš prilikom odabira parfema i kakve dragulje čuvaš u svojoj parfemskoj kolekciji?
Jaoj, tu ima svega. Ima cheapies-a i ima discontinued blaga koja je gotovo nemoguće pronaći više, overhyped promašaja i najluđih blind buy-eva svih vremena. Ako bih recimo morala da izdvojim meni pet najposebnijih, formativnih, core parfema to bi bili:
Samsara Extrait/Guerlain (miris moje mame)
Idole/Armani (moj wedding day scent, van prodaje)
Orange Sanguine/atelier Cologne (moj Budapest scent)
Iris 39/Le Labo (moj NYC scent)
De Profundis/Serge Lutens (miris melanholije. U nekoj od mojih pretraga, dok ga još nisam ni pomirisala, naišla sam na sledeću crticu o ovom parfemu – ime De Profundis dolazi iz Psalma 130 “From the depths, I have cried out to you, O Lord”)
Odabir parfema kreće obično od pravljenja selekcije od nekoliko bočica na samom početku nedelje. To su često mirisi koji prate vremensku prognozu, trenutno raspoloženje i planove za sledećih 5-10 dana or so. Njih izvučem da su mi na dohvat ruke, pa onda od jutra do jutra. Nekada ih izmenjam nekoliko u toku dana, nekada se držim jednog nedeljama. U principu, nema pravila. Jedino „pravilo” je da u torbi (bez obzira na to koliko je torba mikro) sa sobom skoro uvek nosim par travel size bočica. To se pokazalo kao solidan life hack jer nema mi goreg od pogrešnog olfactive izbora.
Koje su to aktivnosti koje nisu u korelaciji sa tvojim poslom ali za koje ćeš uvek naći vremena jer ti donose radost?
Slušaj, ako ćemo iskreno – to je Playstation i igranje igrica sa mužem. Život je pokazao da to nije knjiga, nije serija, nije ni film, nisu koncerti i večere sa prijateljima, već Playstation. Bez obzira na tempo, gužvu, obaveze, mi nekako uvek uspemo da izbunarimo bar jedan vikend mesečno kad samo igramo igrice. U petak popodne brzinski sredimo stan, ja perem kosu dok on naručuje klopu, i onda nas nema sledećih 36 – 48 sati. Završavamo u nedelju predveče polomljeni od nespavanja, musavi i srećni. Prilično underwhelming odgovor, ali šta je tu je.
Na koji način se nosiš sa lošim raspoloženjem, tugom i strahovima?
Od svoje šesnaeste godine do neke tridesete na terapiji sa terapeutom. Ovih dana, sa svim što znam i sa svim alatima koje imam na raspolaganju, to je najčešće „ušuškać” kući. Primirim se i ućutim sve dok ne uspem da verbalizujem to što me muči (što preciznije to bolje, jer neodređene opštosti su najčešće prečica za foredoom-ovanje). Posle se idem kod Nemanje (muž, od milošte – Noća) na dozu „Noćarin” vitamina. To mi je bazno uporište. Odatle je sve ostalo improvizacija koja dalje zavisi od situacije i okolnosti. Nekada je ovaj proces umirivanja i centriranja umeo da traje nedeljama, da ne kažem mesecima. Danas su se neuro stazice utabale i sve je neuporedivo mnogo brže i prohodnije.
Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“?
Ako hoću da se smejem – Ivani i Tomi, ako hoću empatiju – Mariji, ako hoću društvo u tišini – onda Tanji i Nataliji. Ako hoću plan – mami i Nemanji. Ali, na prvom mestu, sebi iz prošlosti i sebi iz budućnosti.
Na koji način nagrađuješ sebe?
… dobro pitanje. Mislim, da se ne lažemo, verovatno je najiskreniji odgovor parfemom. Ali isto tako, i slobodnim danom ako se osećam kilavo. Day off mi je definitivno najvrednija nagrada koju sebi mogu da priuštim.
Sledi nam uskoro sezona godišnjih odmora, lepljivog gradskog vazduha, dugih šetnji uz more, hladne lubenice i bosih nogu. Kako izgleda tvoje leto u Njujorku i naravno, gde su najbolji kolači?
Što se kolača tiče, meni bi to bili:
• Nezaobilazna Lady M i njene “Mille Crepes” tortice.
• Cha-an tea house je relativno novo mesto, imaju sulude, skulpturalne parfaits.
• Delice Macarons, možda nisu izvikani i toliko instagramable ali su sjajni.
• I naravno Supermoon Bakehouse. French pastry na steroidima.
Što se leta tiče – leto u NYC je super samo turistima. Lokalci crkavaju jer se jedva diše i nije im ni do čega. Po metrou i kancelarijama ubijaju klime, napolju je pakao, vlaga ume da bude nepodnošljiva i bukvalno nigde ti nije udobno. Sve na stranu, leti najviše slobodnog vremena provodim u Conservatory Garden delu Central parka koji nam je iza ćoška. Taj deo parka rađen je po uzoru na evropske parkove, upicanjen je i kultivisan i još uvek ga turisti nisu provalili ili im bar nije usput… Trudimo se da dođemo pre 10, svako sa svojom knjigom i kafom, i tu smo dok ne popadamo od vrućine. Uglavnom, gravitiram ka zelenilu i vodi.
Hajde sad na 3, 2, 1! Smućkaj nam brzi letnji meni za dan baš po tvojoj meri. Gde nas vodiš, šta ćemo da klopamo i kako ćemo provesti dan?
Krećemo sa samog dna Manhattan-a, Financial District i Blue Bottle coffee. Pa, Russ and Daughters na Classic Lox and Everything Bagel, jer ovo je NYC. Onda naravno Scent Bar na sniff session, to nam je iza ćoška. Posle pešaka do Chelsie Marketa jer blizu su nam Little Island i Highline, pa kad ogladnimo – Very Fresh Noodles i najbolje handpulled biang biang nudle života (Top 5 eats svih vremena). Potom – Takamichi Beauty Room jer to mora da se vidi, to nam je sve blizu (kad kažem blizu mislim ispod pola sata peške). Dezert? Spot dessert bar – Chocolate Green Tea Lava Cake. Sad se krećemo ka Upper East Side-u. Vodim vas u KalNYC da pecnemo po kuvar, pa odatle pešaka u Sfogliu ili u Paola’s na najbolju buratu ako nismo mnogo gladni. Završavamo na koktelima u Perchu, na samoj granici Yorkvilla i east Harlema. Moj izbor je skoro uvek „Farmer’s Market”, (to im je sezonski koktel – mućkaju alkohol sa svežim proizvodima koje su te nedelje našli na Union Square Greenmarket-u). ili, ako je sreda, idemo u Alison, na jazz i vino. Za kraj, možemo do mene na espresso, ja sam tu, odmah iza ćoška.
Pre Njujorka, imala si priliku da živiš u Budimpešti i Beogradu. Kako doživljavaš ove gradove, šta je ono što te
je privuklo njima i učinilo da svaki od njih u nekom periodu života nazivaš domom?
Beograd mi je kuća, iako poslednjih 15 godina tamo nemam adresu. Svi moji snovi dešavaju se i dan danas baš u Beogradu, i to ti je to. BG mi je bio hussle, drama & suze. Budimpešta mi je bila mesto introspekcija, melanholije i iskoraka. Nisam još završila sa BP. Tu bih se vratila da živim. NYC mi je trenutna adresa. Ovde mi je dom danas. Njujork me je prigrlio kao nijedan grad pre njega, ali ne vidim svoju starost ovde. Volela bih mnogo više prirode, prostora i tišine za sebe u nekoj daljoj budućnosti. NYC nudi apsolutno sve sem toga. Na žalost.
Kad su putovanja u pitanju, koje su tvoje omiljene destinacije?
Ja sam No. 1 fan Grčke juče, danas, sutra, ali ne Grčka kao Mikonos ili Santorini, već Grčka kao Simi, Antiparos, Pelion i Rodos. Sve od Kariba što smo videli je bilo predivno ali ništa mi nije leglo kao Egejsko more. Ove godine idemo na Bali. Ko zna, možda Bali iznenadi.
Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/film/emisiju/podkast?
Knjiga – Biography of X od Catherine Lacey
Pesma – Puddles by Daniela Andade
Film – Last Night in Soho ili Free Guy.
Podcast – Lex Fridman (nisam konkretno fan Lex-a, ali sam veliki fan njegovih gostiju)
Emisija – RuPaul’s Drag Race (If you don′t love yourself, how in the hell you gonna love somebody else?)
Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila?
Jaoj… ne znam da li smem da pričam javno, plašim se da ću da se jinx-ujem. Ali ako uspem da tom snu dam krilca, javiću se da dopunimo ovaj intervju. Obećavam.
Fotografije: privatna arhiva
