Krajem decembra ’16. godine, sa Sonjom i Jelenom pričala sam o njihovom, tada i dalje tekućem projektu na blogu Kakva ženska. Razgovor smo završile u optimističnom tonu, s nagoveštajem da bi jedna lepa, plemenita i značajna ideja koju su ove dve fantastične ženske sprovodile u delo mogla da dobije epilog u vidu publikacije. Nepune dve godine kasnije to se i dogodilo! Neizmerno me je obradovala vest da je domaći izdavač, Kreativni centar, prepoznao značaj teme i trenutka za objavu ove lepe i edukativne knjige koja nas podseća na važne žene iz naše istorije. Sa ilustratorkom Sonjom Bajić, razgovarala sam o reakcijama na knjigu, aktuelnim borbama i važnim lekcijama.
Pre pune dve godine pričale smo o tvom i Jeleninom blogu Kakva ženska, a nedavno ste objavile i knjigu pod istim nazivom! Ispričaj mi kako je došlo do saradnje sa Kreativnim centrom?
Kada smo Jelena i ja bile pri kraju naše male avanture na blogu i kada smo shvatile da imamo super zanimljiv materijal i priče, odlučile smo da pokušamo da dođemo do izdavača koji bi bio zainteresovan da naš projekat objavi u formi knjige. Naša prva i najveća želja je bio Kreativni centar. I ta želja nam se ispunila! Prepoznali su potencijal i napravili smo zajedno kvalitetnu, informativnu a rekla bih i lepu knjigu!
Knjiga je imala promociju na Beogradskom sajmu knjiga, u tvom rodnom Novom Sadu, kao i u Parizu, možeš li da sumiraš utiske sa promocija?
Bilo je stvarno sve magično! Ja nisam od osoba koje vole tu vrstu pažnje ali su ljudi bili divni i puni podrške i generalno mislim da im se svidela i knjiga, a i naš mali spiel kojim bi predstavile knjigu, sadržaj i naš rad. Lepo je videti da ljude zanima ta tema i da imamo kome da je promovišemo. Ja sam naročito ponosna na promociju knjige i projekta u okviru izložbe Percepcije: Žena po meri društva koju smo imale u Galeriji Matice Srpske. To je bilo veče posle glavne promocije u Bulevar Books-u. Sve u svemu jedan intenzivan i lep period.
U Novom Sadu ste dobile stajaće ovacije, kako ste doživele taj trenutak?
Ja se trudim da od takvih događaja ne očekujem puno, ali su se na promociji pojavili ljudi iz moje osnovne škole ali i moj mentor sa fakulteta…Stvarno je bilo puno sveta, i zbog toga stajaće ovacije – baš i nije bilo gde da se sedne ali da, stajaće ovacije i sugrađani raznih generacija su se pojavili i pomogli nam da proslavimo ovaj mini trijumf. Eto, uspele smo to veče da rasprodamo sve knjige kojima je ekipa Kreativnog centra opskrbila Bulevar Books.
U kojoj meri su originalni tekstovi i ilustracije sa bloga promenjene za štampano izdanje?
Dodato je mnogo materijala, tekstovi su prošireni, ilustracije dopunjene, dodate su fotografije artefakata i raznih predmeta koji su obeležili živote kakvih ženskih…Dovoljno je da pogledate bibliografiju za koju se nadamo da će vas impresionirati. 🙂
Nedavno ste doživele neprijatno iskustvo s listom Politika koji je priču o knjizi Kakva ženska preneo poprilično politički obojenu dajući određenim ličnostima značaj koji ne odgovara realnosti. Imajući u vidu da smo svedoci česte pojave u kojoj se istorija sagledava neobjektivno, koliko teško je bilo doći do građe i objektivno, bez upliva ideologije, predstaviti odabrane ličnosti?
Zaista smo se trudile da objektivno priđemo svemu i da promovišemo prave vrednosti i dobre ljude. Jelena i ja imamo isti sistem vrednosti i kada god bi neka žena bila upitna, kratko bi prodiskutovale i brzo se složile da li ide u projekat, kasnije i u knjigu ili ne. Nažalost, živimo u takvom vremenu gde je novinarsko spinovanje naša realnost, zarad ovih ili onih ciljeva, a mi znamo, kao i svi ljudi koji su nas pratili na blogu i koji su pročitali knjigu, iza čega mi stojimo kao ljudi i kao feministkinje i prosto takve vrste tekstova idu njihovim autorima na čast.
Kako bi žene koje ste predstavile u knjizi videle društvo u kome danas živimo? Misliš li da bi pronašle dovoljno razloga da budu ponosne na našu generaciju?
Verujem da bi našle način da ga učine boljim, ali takođe svaka generacija nosi svoje breme tako da ne bih previše kritikovala. Mislim da ne sagledavamo dovoljno koliko je učinjeno i na šta sve treba da budemo ponosni. Ipak, uvek zahtevati više i bolje najpre od sebe, pa onda i od drugih je način na koji možemo i moramo da idemo napred. Nekad se rastužim i iznerviram čak i sa dve hiljade kilometara razdaljine, ali jedino što možemo da uradimo je da se trudimo da radimo ono što mislimo da valja, na najbolji način koji znamo. Zaštiti slabije i odbraniti univerzalne slobode su uvek i zauvek prerogativi.
Ima li prostora za nastavak knjige Kakva ženska?
Od trenutka od kada je knjiga izašla pa do danas, što je malo više od mesec dana, naišla sam bar na 6 žena za koje bih volela da su u knjizi, a nisu. Prostora ima, ali za trenutak bih volela da veličamo ove ženske, njihove priče i ovu dragu knjigu!
