Poseti IZLOŽBU GORANKE MATIĆ ISKUSTVO U GUŽVI, gledaj SERIJU MI DECA SA STANICE ZOO, čitaj ONLINE DETEKTIVSKE PRIČE O MUSTAFI GOLUBIĆU, Istražuj GOTIK SUPKULTURU
Plezirova edicija kulture: Nikola Todorić preporučuje
Zoran Đinđić kao haski, gleda u budućnost, u dostojanstvenu Srbiju. Grabi napred kao knez Mihailo, da jednog dana stigne u mermeru ili bronzi na plato ispred Filozofskog fakulteta. Slavko Ćuruvija šeta sa suprugom Svetogorskom ulicom. Goranka ih je srela i fotografisala baš ispred Ateljea 212. Dušan Makavejev izgleda kao dobroćudni Božić Bata, koji nema nameru da svojim filmovima napakosti komunističkom režimu, već da osvesti ljude. Goran Marković obučen je kao pravi student praške škole režije. Marina Abramovic još uvek nije ušla u MoMA. Divlje kose, sedi u „Šumatovcu” s majkom, u hladovini lipe. „Idoli” su u bademantilima, „oči su im navikle na filmski mrak”. Brane poslednje dane novog talasa pre nego što će postati pop-bend. Uobražena Slađana Milošević tek se vratila iz Londona. Prava je pankerka, liči na Suzi Su i fotografisana je kao zaštitno lice kultnih romana Mike Oklopa.
Mira Furlan, koja je nekoliko godina ranije u Lepoti poroka izranjala iz pene Jadranskog mora na obalu Ade Bojane, toliko je srećna pored svog Gorana, da se čini da joj ništa više od života nije potrebno. Njena kuma Olja Bećković fotografisana je dok je bila trudna. Bajaga izgleda kao pecaroš, a Bebi Dol je uronila u veliki buket veštačkog cveća. Koja iz „Discipline kičme” ima epolete, Marina Perazić pohotno vuče zavesu, Žika Todorović poteže za flašom, Lepa Brena je nasmejana kao lutka, kao da nije upravo došla s turneje i obigrala stadione od Ljubljane do Skoplja. Milan Mladenović i Margita Stefanović okupani su suncem. Oboje žmure i zamišljaju drugačiji svet. Ne znaju da je ostalo još samo par godina za njih. Polako se spremaju raspad zemlje i ratovi. To je poseban ciklus u opusu Goranke Matić, naročito svedočanstvo moralnog posrnuća, opštenarodne šizofrenije. Gužva se iz nekoliko beogradskih noćnih klubova, parkova i sa stadiona na Tašmajdanu preselila ispred Narodnog pozorišta, Skupštine, Radio televizije Srbije… Slađana Milošević je otišla u Ameriku, „Idoli” su se razišli, Margita i Milan su umrli, uskoro će i Slavko Ćuruvija i Zoran Đinđić biti ubijeni. Lepa Brena će sa Levskog i Vimbldona otići u Majami. Milošević će uništiti jednu zemlju iz snova i više ništa neće biti isto kao pre. To se i vidi na fotografijama Goranke Matić, zato su one važni dokumenti istorije uspona i pada našeg društva.
Fotografije: Goranka Matić
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, do 24. maja
Milioni mladih odrasli su uz autobiografski roman Kristijane F., Mi deca sa stanice Zoo. Ali, da li je neko od tih miliona zaista pokušao da je razume? Da je zavoli takvu kakva je, na ivici života i smrti. Da, deci sa stanice Zoo bilo je potrebno samo to, da ih neko razume i voli. Tek onda bi taj neko mogao istinski da im pomogne i da ih spase.
Ova serija je jedan od načina da im tek sada pomognemo – razumevanjem. Scenario je promenjen, malo je optimističniji, ali, naravno, nema happy enda. Čak su reditelj i pisci pokušavali da na pojedinim mestima od horora naprave bajku. Zato su odustali od nekih činjenica iz knjige: Kristijanin otac u seriji nije nasilnik, a njena majka mu je neverna još dok su živeli zajedno. Babsi ne živi na ivici Berlinskog zida, već u vili u bogatom delu grada. Ovim potezom u rimejku autori žele da pokažu da zavisnici ne postaju samo deca iz blokova razrušenih porodica već to može biti bilo ko, budući da deci bogatstvo ne treba onoliko koliko njihovim roditeljima.
Fokus u seriji nije samo na Kristijani, što bi bilo očekivano, jer je njena knjiga autobiografska, već je ona samo jedna od mnoge dece sa istom sudbinom. Akselu je data šansa koju nema u knjizi, on uspeva na poslu i unapređen je, ali, srž knjige, pa tako i serije, ostaje netaknuta. To je i dalje tužna priča o zanemarenoj deci, koja može da stane u dve Kristijanine rečenice. Posle nekoliko dana lutanja, prostituisanja i traženja droge po Berlinu, vraća se kući i u zagrljaju majke izgovara: Ne osećam više ništa. Da li sam mrtva?
U novom serijalu priča Um(j)etnost konspiracije, Dejan Stojiljković piše o Mustafi Golubiću kao da ga je poznavao. U oblikovanju istorijske ličnosti o kojoj se malo zna, ovo se smatra vrhuncem, momentom kada fantazija i istorija zajedno utiču na nečije postupke, ponašanje, pa i na izgled. To je trenutak u kojem čitaoci počinju da veruju piscu i njegovom junaku.
U detektivskim pričama Dejan Stojiljković Mustafu Golubića prikazuje kao harizmatičnu ličnost, poput Dilana Doga koji ume da prkosi, a oko njega je oreol tragičnosti. Zato ćete uvek želeti da saznate šta će se dogoditi u nastavku, u sledećem tekstu. Probudiće vam se emocije i nećete se osećati obmanuto. Uprkos tome, ove priče ne zahtevaju od vas čak ni da donosite zaključke. Čitaju se kao što se gledaju slike. Od vas se očekuje samo da zamišljate. Tačnije, da strasno zamišljate, jer samo tako vam se može ukazati lik Mustafe Golubića.
Foto: Aleksandar Letić; Goran Bogdan u ulozi Mustafe Golubića u seriji Senke nad Balkanom
Vreme u kojem živimo sve više podseća na gotiku, pa je pametno saznati kakve su odlike i pravila ove supkulture. Nema potrebe da se vraćate predaleko u prošlost, iako pojam može da se dovede u vezu s germanskim plemenima Vizigotima. Pođite od albuma Dejvida Bouvija Ziggy Stardust, iz 1972, jer su ga kritičari proglasili gotik rokom. Tako je sve i počelo. Bendovi u tom stilu nizali su se sve dok njihov uticaj nije postao toliko jak da su mladi počeli da menjaju svoj vizuelni identitet. Devojke lica belog kao kreč izvlače crne ajlajnere, a momci nose raskošne čirokije.
Kombinacija seksa i smrti formula je gotik supkulture, jer se gleda Saloma, film sa Tedom Berom, u kojem glavna junakinja izgleda poput vampirice, a potom i Frankenštajnova nevesta, sa Elsom Lančester, pravom heroinom got devojaka, koje gledaju i crnobele filmove poput Kabineta doktora Kaligarija, iz 1919. godine. Hičkok gotik elemente uzdiže do mejnstrima u Pticama i Vrtoglavici. Momci izgledaju kao Vinsent Prajs u Ligejinom grobu ili kao Bred Pit u Intervjuu s vampirom.
Na svim stranama sveta priređuju se gotik temati. Festivali, koncerti, izložbe, performansi… Tačno je da su u ovom stilu svi oni koji vam izgledaju „mračno”, ali ta ideja je prihvaćena kao originalna i niko joj se ne protivi. Gotik je odavno izašao iz andergraund scene, ima ga svuda, potpuno je normalno da vidite na ulici devojku koja vas podseća na Kerol Borland u ulozi Lune u Znaku vampira.
