Gotovo da smo svi bili u situaciji kada zbog stresa, umora ili psihičke iscrpljenosti zanemarimo brigu o zdravoj i balansiranoj ishrani. Dogodilo nam se svima da ne razmišljamo o tome da li namirnice odlažemo pravilno i da li smo usled straha od pandemije pazarili više nego što nam je potrebno, što potom dovodi i do propadanja i bacanja hrane. Ovakvim odnosom prema hrani ne samo da smo ugrozili sopstveno zdravlje, već smo i pokazali bahatost i nemar prema prirodi i energiji koju nam ona daje za život upravo putem hrane. Tokom perioda vanrednog stanja mnogima su maske pale i po ovom pitanju. Informacija da gojaznost i visok krvni pritisak predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika u razvijanju težih oblika bolesti, mnoge je navela na promenu životnog stila. Navike u ishrani, životni prioriteti i razumevanje odakle hrana koju imamo na stolu dolazi, promenili su se pod uticajem krize i u goste smo tim povodom pozvale četiri žene koje su svesne važnosti zdrave ishrane i koje su sa nama nesebično podelile svoja razmišljanja i iskustva iz prethodnog perioda provedenog u karantinu. Uz to, dale su i korisne savete kako da nam obroci budu i zdravi i ukusni.
Razgovor sa sertifikovanom holističkom savetnicom za ishranu Marijom Maravić @healthy.atelier, industrijskom, grafičkom dizajnerkom i blogerkom Ivanom Popović @mali_iv, pasioniranom ljubiteljkom egzotičnih začina i inostranih kuhinja, blogerkom koja piše o ukusnim zalogajima Nikolinom Osmokrović @oklagiya i magistarkom hrvatskog jezika i književnosti i filozofije koja bloguje o pozitivnom, prisutnom roditeljstvu i odgoju u prirodi Sarom Goleš @saragoles, možete pročitati u nastavku.
Marija Maravić @healthy.atelier je za Plezir govorila iz Kopenhagena
Tokom perioda vanrednog stanja koja je bila tvoja najveća briga po pitanju ishrane?
Moja inicijalna briga bila je povezana sa lancem snabdevanja. Šta ako se vozači razbole, šta ako se uzgajivači razbole? Shvatila sam da je celokupna populacija koja živi u gradovima u potpuno zavisnom položaju u odnosu na čitav lanac ljudi koji učestvuju u tome da se hrana nađe na policama supermarketa. To me je baš zabrinulo.
Gde nabavljaš hranu/namirnice? Koliko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani?
Naši lokalni supermarketi su odlično snabdeveni svežom i organskom hranom koju nabavljaju kako od lokalnih uzgajivača, tako i od ostalih širom Evrope, pa i sveta. Što se tiče porekla namirnica, krajnjem potrošaču je gotovo nemoguće da ga u potpunosti razume. Na primer, jako je važno da su uzgajivači tretirani pošteno, da im se na vreme isplaćuje zakonom određena zarada, da su stimulisani tokom čitavog procesa proizvodnje kako bi proizvod ubirali u optimalnom trenutku. Ipak, do tih informacija je jako teško doći u konvencionalnim trgovinskim lancima. Naše znanje se obično završava sa oznakom organskog porekla na pakovanju što nije garancija za fer i potpuno zaokružen proces u kome smo svi na dobitku.
Na početku pandemije mnogi su bili zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane, pa su počeli više da razmišljaju o sopstvenom gajenju voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača ali i prirode i onoga što nam ona daje?
Zaista se nadam da je ovo bio dobar povod da se svi zamislimo kakve smo sisteme stvorili, koliko smo bliski sa izvorom našeg opstanka i šta je to na šta trošimo svoj novac. Ovo su važna pitanja kako na pojedinačnom, tako i na kolektivnom nivou. Pitanje je lične svesti koliko smo spremni da ozbiljno shvatimo period koji je iza nas i da se adekvatno pripremimo za slične krize koje mogu da se jave u budućnosti.
Imaš li neke trikove kojima se služiš u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane?
Kod nas se hrana ne baca, ali se zato i ne kupuje više od onoga što nam je potrebno. Mislim da je prva stavka upravljanje kućnim zalihama. Žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke mogu da se čuvaju u staklenim teglama na policama zahvaljujući antinutrijentima koje ih čuvaju od proklijavanja. Svežu hranu, kao što je voće, povrće, jaja, meso, mleko bi bilo lepo kupovati dva puta nedeljno. Na taj način, namirnice zadržavaju svežinu, a mi uvek znamo šta je u frižideru i možemo da se organizujemo naspram toga.
Džejn Godal je nedavno izjavila da je sa čovečanstvom gotovo ako ne nauči da se prilagodi nakon ove krize, posebno u pogledu prehrambenih navika. Sa smanjenjem biodiverziteta i prirodnih staništa koje su dom mnogim biljnim i životinjskim vrstama, izvesno je da u budućnosti možemo očekivati još ovakvih pandemija. Kakva je po tvom mišljenju uloga nutricionista i savetnika za ishranu u edukaciji na ovu temu?
Džejn Godal je napravila odličnu poentu u ovom članku. Takozvani „factory farming” je jedan od najvećih kamena spoticanja čovekovom zdravlju i zdravlju planete, budući da sistematski uništava ekosistem. Antibiotici i hormonalni suplementi koji se koriste u uzgoju ovih zatvorenih životinja nastavljaju da kruže u prirodi prenoseći se sa životinja na čoveka kroz vodu koju pijemo i zemljište na kome uzgajamo hranu. Čak nije potrebno ni jesti to meso da bismo bili izloženi onome što je u njemu. S tim u vezi, edukacija je krucijalna kako bi ljudi shvatili da svaki njihov izbor utiče na čitavu zajednicu. Nutricionisti i savetnici za ishranu mogu biti od pomoći ukoliko se i sami interesuju za ovu temu i na umu uvek imaju holistički pristup koji uključuje i brigu o zajednici i životnoj sredini.
Da li se tvoja ishrana i ishrana tvoje porodice u nečemu promenila u toku i nakon pandemije?
Jedina stvar koja se promenila jeste ta što nam je jako dosadilo da pripremamo složenije recepte imajući u vidu da su naši dečaci u fazi ubrzanog rasta i razvoja i da imaju češće obroke. Osetila sam umor od boravka u kuhinji, a priznajem da sam ostala i zbunjena i gotovo bez ideja i naročite motivacije usled toliko repetitivnih radnji. Setila sam se svih onih ljudi koji su bili zaduženi za pripremanje hrane dok sam ja bila mala i poželela da su tu makar na nekoliko dana. Rešenje do koga sam došla jeste da stvari pojednostavimo i napravimo koncept „build a bowl” gde imamo sastojke iz glavnih grupa namirnica i onda svako prema sopstvenim afinitetima napravi sebi obrok. Skuvala bih kinou, pirinač, pasulj, lososa, skuvala jaje, iseckala povrće i napravila neki umak od cvekle ili avokada, iznela na sto sa malo orašastih plodova i svako bi izabrao šta voli i sastavio svoje jelo.
Najvažnija lekcija kojoj te je ove zdravstvena kriza naučila?
Ova kriza me je podsetila koliko se blagodeti krije u teškim vremenima. Koliko ljudi je izašlo sa iskrenom željom da pomognu drugima, da se ujedine, formiraju zajednice. Postali smo svesniji prioriteta, uhvatili smo se u koštac sa stvarima koje su godinama čekale na red. Podsetili smo se da je zdravlje nešto što nema cenu i da je svakodnevna investicija kroz aktivan životni stil, ishranu koja nam prija i daje nam osećaj vitalnosti, jedini način da se dugoročno zaštitimo. Vraćanje prirodi koje smo svi iskusili u manjoj ili većoj meri je najbolji momenat ove krize.
Ivana Popović @mali_iv je za Plezir govorila iz Beograda
Tokom perioda vanrednog stanja koja je bila tvoja najveća briga po pitanju ishrane?
Iskreno, brinula sam da li će biti dovoljno svežeg prolećnog povrća i plašila sam se da će mi se ishrana svesti na jedno te isto. Na kraju sam najviše brinula da li ću pronaći domaće trešnje kad im bude vreme. (smeh)
Koliko si se ranije bavila planiranjem i pripremom obroka i da li ti je to predstavljalo napor? Koliko se toga promenilo tokom i nakon vanrednog stanja?
Planiranje obroka mi je uvek predstavljalo napor, osim vikendom. Tada sam imala vremena za igranje u kuhinji, pa mi nije bilo mrsko da sastavljam spisak namirnica koje treba da kupim. Za vreme vanrednog stanja sam kuvala po principu ugađanja sebi i to se naravno odrazilo u vidu +9kg. Kako sam od maja konačno odlučila da preokrenem svoj životni stil na bolje (zdravije), tako sam uključila i obavezno planiranje obroka. Ne pravim plan za nedelju dana, ali znam šta ću jesti narednih par dana – jer tako najbolje pratim unos svih potrebnih nutritijenata.
Gde nabavljaš hranu/namirnice? Koliko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani?
Bitno mi je poreklo namirnica, bitne su mi i deklaracije i aditivi. Sve to pratim koliko mogu, ali ne da me opterećuje. Učim svakim danom neke nove informacije u vezi sa sastojcima, benefitima, kalorijskim vrednostima. Nije mi žao da dam više novca na hranu za koju znam da je iz pouzdanih izvora. Tako da polovinu namirnica naručujem online, ostatak uzimam na pijaci kod poznatih lokalaca ili u proverenim marketima.
Tokom vanrednog stanja mnogi su bili zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane pa su počeli više da razmišljaju o sopstvenom gajenju voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača, ali i prirode i onoga što nam ona daje?
Male proizvođače poštujem oduvek i oni su mi uvek primarni izbor. Trudim se da ne konzumiram hranu konglomerata, već da se upoznam sa pričom, idejom i politikom malih proizvođača. Ja na primer nikada ne bih mogla da imam farmu, ali bih imala baštu ili omanji voćnjak i svakako ka tome težim u budućnosti.
Mnogi zdravu ishranu nužno povezuju sa obrocima u kojima naša nepca i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li je zdrava ishrana jednaka odricanju od gurmanluka?
Hmm, ja sam na prekretnici kada je ova tema u pitanju, jer sam promenila svoju ishranu u potpunosti. Najviše zbog zdravlja i dijagnoze koju imam, pa moram da vodim računa o ugljenim hidratima. Neću da vas lažem, nema zamene za domaću hrskavu pizzu, taljatele ili parče pogače. Ali ukidanje tih namirnica je mala cena za ono što dođe posle – a to je dobro zdravlje. Mnogo zdravih jela mogu da svrstam u gurmanluke i u mnogima zaista uživam (kao što bih uživala u pizzi), samo je potrebno biti uporan sa istraživanjem i eksperimentisanjem u kuhinji.
Da li je neophodno više ulaganja vremena i novca kako bismo jeli ukusno i zdravo?
Što se vremena tiče, ne bih rekla. OK, najlakše je otići u pekaru i kupiti četvrt vrućeg bureka, ali ako se samo malo potrudimo oko planiranja kupovine namirnica, i zdravi obroci se spreme čas posla. Što se tiče novca, tako je, zdrava hrana košta više. Ali hej, ja sam vam primer: od kada sam na zdravoj ishrani, nikad više nisam uštedela – jer ne trošim budžet na grickalice, slatkiše, brza jela od kojih se brzo i ogladni i nema pivca i vinca za uz večeru.
Imaš li neke trikove kojima se služiš u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane?
Trudim se da uzimam manje gramaže, ono što mi ostane zamrznem za neki drugi put. I ostatke (npr. meso iz supe) koristim za jelo sutradan ili nahranim Njanju i Vinija. Mislim da je količina kod mene krucijalna, jer ja jedem dosta male porcije, pa najviše „čuvam” hranu onda kada je svu pojedem ili prepolovim za sutradan. I da, dobra fora je iskoristiti višak povrća od salata za supe i potaže. U ziplok kesu, zamrznuti i posle pri pripremi samo ubaciti u ključalu vodu.
Nikolina Osmokrović @oklagiya je za Plezir govorila iz Beča
Kada su u Austriji uvedene vanredne mere koja je bila tvoja najveća briga po pitanju ishrane?
Sve u vezi sa ishranom u toku vanrednog stanja je u mom slučaju bilo potpuno bezbrižno. Čak sam bila jedna od posljednjih ljudi u društvu koja je otišla u „veliku nabavku”. Nije stvar buntovništva, nego toga da uvijek imam zaliha u kući i da mi je posljednja briga bila prehrana.
Koliko si se ranije bavila planiranjem i pripremom obroka i da li ti je to predstavljalo napor? Koliko se toga promenilo tokom i nakon uvođenja vanrednih mera?
Nije se promjenilo. Obroke planiram oduvijek, pretežno na sedmičnom nivou, barem otprilike. U kupovinu namirnica idemo subotom, kada seljaci dolaze na pijacu i donose svježe i sezonske proizvode, tako da je planiranje plana ishrane i prije vanrednog stanja kod mene uvijek bio svečani čin. I tu nije došlo do znatnih promjena u toku vanrednog stanja. U kuhanju već jeste. Uživala sam provodeći sate za kuhinjskim pultom, pripremajući jela za koja, u tempu života koji živimo u normalnom stanju, nemam vremena.
Koliko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani?
Kvalitet namirnice je osnova i najvažnija stavka u prehrani. Tome pridajem jako puno pažnje i trudim se da uvijek kupujem sezonsko, svježe, i po mogućnosti organsko. To nalazim kod seljaka, a i u običnim prodavnicama. U periodu od aprila do novembra, povrće skoro i da nikako ne kupujem, jer tada ubiramo plodove iz naše bašte.
Na početku pandemije mnogi su bili zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane pa su počeli više da razmišljaju o sopstvenom gajenju voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača, ali i prirode i onoga što nam ona daje?
Voljela bih da mogu reći da jeste, ali nažalost, nije. Onaj ko je razmišljao o tome i prije nastale situacije, taj je ostao osvješćen. Ostali su pravili frku jer nema života bez kvasca i gomilali bespotrebno zalihe hrane, za koju se plašim da je velika količina završila na otpadu. Voljela bih da griješim, ali nisam primjetila znatna osvješćenja u prehrambenim navikama u svom okruženju.
Mnogi zdravu ishranu nužno povezuju sa obrocima u kojima naša nepca i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li je zdrava ishrana jednaka odricanju od gurmanluka?
To mi je omiljena teorija zavjere. Potpuno netačno. Balansirana ishrana je jedina zdrava ishrana. Ne ići iz krajnosti u krajnost, hraneći se kuvanim, neposoljenim brokulama danima, pa od muke završiti na pljeskavici. Zapeći brokule u rerni sa čedar sirom, na primjer. I, eto ga, zdravlje i gurmanluk. Balans.
Da li je neophodno više ulaganja vremena i novca kako bismo jeli ukusno i zdravo?
Da. Ali ne u toj mjeri da se to znatno osjeti, stvar je steći nove, zdravije navike.
Imaš li neke trikove kojima se služiš u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane?
Ne kupovati na kilograme, nego na komad. Dva krompira, pa šta? Ne bacati namirnice odmah po isteku roka otisnutog na pakovanju – najčešće su to i dalje zdrave i upotrebljive namirnice. Ne gomilati nove namirnice, nego planirati obroke na osnovu onoga što već imate. Koristiti moć zamrzivača. Dijeliti s prijateljima.
Sara Goleš @saragoles je za Plezir govorila iz Rijeke
Tokom perioda vanrednog stanja koja je bila tvoja najveća briga po pitanju ishrane?
S obzirom da se moja prehrana zasniva ponajviše na svježem povrću i voću, najveća briga mi je bila kako nabaviti svježe namirnice; tržnice nisu radile i bili smo ograničeni u odlascima u trgovinu. Svježe zelenje nije nešto što se može zalediti, većina voća također pa sam morala smisliti neku drugu opciju. Ostale namirnice poput mesa i ribe kupovala sam „na veliko” i zaleđivala, a za povrće sam se okrenula malim proizvođačima/gradskim vrtovima koji su mi bili blizu i koji su bili voljni u periodu karantene dostavljati namirnice na adresu uz propisane bezkontaktne mjere. Otkrila sam puno malih proizvođača, toliko kvalitetnije namirnice i povoljnije cijene da sam i dalje nastavila surađivati s istima na tjednoj bazi i više niti ne idem u klasične trgovine. Osim brige o nabavci, za vrijeme vandrednog stanja brinula sam za svoj mali vrt, obzirom da je stanje trajalo upravo kada se po sjetvenom kalendaru trebalo posijati povrće. Pronašla sam ljude koji su bili voljni podijeliti svoje sadnice ili sjeme i tako uspijela održati ovosezonski uzgoj salate i začina.
Koliko si se ranije bavila planiranjem i pripremom obroka i da li ti je to predstavljalo napor? Koliko se toga promenilo tokom i nakon vanrednog stanja?
Ne mogu reći da su se planiranje i priprema puno promijenili, sve je ostalo isto, ali je sada, nakon vandrednog stanja, nabavka lakša i manje stresna. Također, više ne moram zaleđivati namirnice zbog straha od nestašice već kupujem svježe na tjednoj bazi. Dobar plan je temelj svega; bez njega se teško može uspijeti u ovom našem ubrzanom životu. S planom obroka i planskom kupovinom namirnica puno je lakše postići cilj – hraniti se nutritivno bogato i zdravo uz sezonske namirnice. Naravno da mi ponekad sve to predstavlja napor, ali kada imaš viši cilj i motivaciju (zdravlje), svi takvi problemi padaju u vodu.
Koliko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani?
Vrlo mi je važno porijeklo namirnica. Trudim se da sve svježe što unosimo bude neprskano, ekološki uzgojeno i da, ako može, bude domaće proizvodnje. Sve sezonsko nabavljam od malih proizvođača s kojima sam i nakon izvanrednog stanja ostala u kontaktu, a ostalo, kada i ako je potrebno, kupujem u bio dućanima. Koristim začine i čajeve iz svoga vrta. Tijekom ljeta se kod nas događaju i sajmovi ekološki uzgojenih domaćih proizvoda pa biram i taj način. Moram istaknuti da pet mjeseci nisam kupila niti jednu prehrambenu namirnicu iz supermarketa/klasične trgovine.
Tokom vanrednog stanja mnogi su bili zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane pa su počeli više da razmišljaju o sopstvenom gajenju voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača, ali i prirode i onoga što nam ona daje?
Slažem se, i ja sam se u potpunosti okrenula tome. Mislim da je to najbolja stvar koju smo iz ovoga teškoga perioda izvukli i radujem se činjenici što su mali proizvođači iskoristili priliku i prihvatili dostavu namirnica do kućnoga praga i još više da će s time i dalje nastaviti. Ljudima je tržnica daleko, rade ili ne mogu ići s djecom, a svi bi voljeli imati namirnicu netom ubranu za ručak. Mislim da je to pun pogodak za obje strane i zbog toga na razne načine na svome profilu potičem, kako ljude, tako i proizvođače, na nastavak suradnje. U ovom trenutku na ustaljenoj bazi od malih ljudi nabavljam salatu, blitvu, kruh za dijete, sezonsko voće i povrće, sokove i džemove. Sve svježe što naručim bere se večer prije ili to jutro i to mi jako puno znači. Priroda i vrijedni ljudi daju nam apsolutno sve što nam treba i to sve više shvaćam i prihvaćam. Neopisiv je osjećaj mjesecima u sebe unositi samo onu hranu koja nije zapakirana, nije u plastici, ne sadrži konzervanse, dodatke, nema rok trajanja, nema etikete s koje čitaš sastojke i većinu njih ne razumiješ. Naravno, neke stvari poput kokosova mlijeka, masnoća, žitarica jesu upakirane, ali kupujem samo one s čistim sastavom kojega razumijem.
Mnogi zdravu ishranu nužno povezuju sa obrocima u kojima naša nepca i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li je zdrava ishrana jednaka odricanju od gurmanluka?
Razumijem, i sama sam tako razmišljala, ali sada to mogu u potpunosti opovrgnuti. Sve je stvar navike, a kada više od 25 godina živiš uz jedne i iste okuse, teško je preko noći izmijeniti sve i prihvatiti da su zdravije verzije isto ukusne i da vrijedi raditi na tome. Također, najlakše je i najbrže nastaviti s onim što si naučio od mame i bake, kuhati bez previše razmišljanja, dok zdrava prehrana danas zahtijeva kreativnost, isprobavanje okusa koji ti odgovaraju, puno pokušaja i pogrešaka. Zapravo, učiš i stvaraš neku novu, svoju kuhinju, uz pomoć recepata s interneta ili kuharica prehrane koju slijediš. Primjerice, kada se tijelo odvikne od industrijskog šećera, krema i kolača, zdravi deserti postaju izvrsni, hranjivi, zasitni i ne izazivaju želju da pojedeš cijeli pleh. Već jedan komad ti je dosta, jer razumiješ i slušaš svoje tijelo. Toliko je recepata dostupno na internetu da će i najzahtjevnije nepce naći svoju zamijenu.
Da li je neophodno više ulaganja vremena i novca kako bismo jeli ukusno i zdravo?
Nije, postoje mnogi članci koji pišu o prehrani na budžetu i o načinima na koje možemo uštedjeti na vremenu. Ja trošim manje na mjesečnoj bazi jer planiram više. Ne idem u trgovine i ne krcam kolica. Ništa se ne stigne pokvariti pa nema bacanja hrane. Jede se, s vremenom, količinski znatno manje. Da, treba izdvojiti vrijeme da si osmisliš i pripremiš obrok, ali nužno je da na to gledamo kao na dio našega kvalitetnog života, kao na odlaske na wc, kao na spavanje. Hrana je krucijalni dio za funkcioniranje tijela. Zdravi deserti i neki zdravi „comfort food“ mogu poskupjeti priču jer su namirnice koje nam za njih trebaju skuplje, ali s njima i tako ne bi bilo dobro pretjerati niti ih pripremati na svakodnevnoj bazi. Jednom tjedno neće previše utjecati na naš budžet.
Imaš li neke trikove kojima se služiš u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane?
Ne biram previše – ako ne znam što ću jesti, pogledam što imam i napravim nutritivno bogat obrok od namirnica koje su blizu propadanja.
• Banane koje su potamnile, nareže na kolutiće i zamrznem. Kasnije ih koristim za smoothie ili sladoled
• Ostalo voće koje je „pri kraju” iskoristim za smoothie
• Svo povrće i voće koje sam načela, omotavam u ekološke folije od voska koje izvrsno čuvaju svježinu
• Sve žitarice, brašna koja koristimo, kakao, sol i slično držim u zatvorenim staklenim posudama. Lakše je, ne prosipa se, ne ostaje otvoreno, ne suši se, lakše je prisjetiti se da si s nečime pri kraju
• Ostatke od ručka najčešće večeram na salatu ili spremam u hladnjak te sutra uklapam u ručak
• Često od povrća i ostataka mesa napravim polpete (ćufte)
• Sama radim kokosovo mlijeko od kokosovih mrvica i vode. Ostatke mrvica nakon procesa koristim za energetske kuglice
• Uvijek pišem popis tjednih namirnica koje moram kupiti i planiram
• Ne kupujemo ništa što ne jedemo kao obitelj, osim kada nam dolaze gosti (no, i takve kupovine je sve manje jer smo krenuli nuditi ono što mi jedemo)
