Nastavljamo sa rubrikom u kojoj naši dragi gosti, pisci koje volimo, pričaju o književnim naslovima i autorima koje sa uživanjem čitaju i preporučuju za ćitanje. Ovog ponedeljka ugostili smo Žanu Poliakov, autorku bestseler trilogije o zbunjenosti (Lovemarks ili još jedna knjiga o zbunjenosti, I AM LOVE još jedna knjiga o zbunjenosti i ONA ZNA knjiga o zbunjenosti koja to više nije) i veoma popularne motivacione knjige SOULFOOD, čija zapažanja i priče pratimo i u njenoj cyber kuhinji. Naoštrite olovke i pripremite papirić.
foto: Maja Vujić
Put umetnika, Džulia Kamerun
a spiritual path to higher creativity
Ako želite da radite na umetnosti, najpre poradite na svom životu – rekao je Čehov, a to sam prvi put primetila kod Julie Cameron. Najveća umetnost koju stvaramo jeste naš život.
Umetnost leži u trenutku susreta: susrećemo se sa samim sobom i sa svojom duhovnom istinom, sa svojim kreativnim sopstvom i sposobnošću samoizražavanja. Postajemo originalni jer postajemo određeniji, a to je izvorište iz koga potiče stvaranje. Dok stičemo, ili iznova zadobijamo, naš kreativni identitet, gubimo svoje lažno sopstvo. Gubitak lažnog sopstva može da bude traumatičan doživljaj. „Više ne znam ko sam. Ne prepoznajem se.”
Fantastično! To je fantastičan trenutak.
Promena percepcije prati promenu identiteta.
Svako može da vas zapljune kad pređete u domen kreatora, istina je. Ali to je dobro. Samo ako nikad ništa ne napravite, nećete smetati nikome. Neće vas kritikovati. Tad sad i učila da ništa ne shvatam lično, jer ništa što ljudi rade ili kažu ne rade zbog mene. Svako je u svom snu i bije svoju bitku o kojoj ništa ne znate. Danas se i družim sa svojim nekadašnjim kritičarima. Zaboravljam i opraštam jer nije bilo ništa ni da se oprosti. Oni su mi samo držali savršeno ogledalo, ono što sam mislila o sebi, izgovarali su ti neki drugi. A drugi uopšte i ne postoje. Ne ponavljam ovo bez razloga. Ono što govorite sebi, to i postajete.
Ono što čitate, to vas stvara. I otvara. Ono što mislite, to vas menja.
Čitav tekst, tj. uvodnik koji sam napisala za novo srpsko izdanje knjige Put umetnika, nalazi se na OVOM linku
Vagabonding, Rolf Potts
An Uncommon Guide to the Art of Long-Term World Travel
Vagabonding nije lifestyle što bi sad rekli „stručnjaci“, niti je trend. To je samo neuobičajeni način gledanja na život – postavljanje prioriteta koji se prirodno nastavljaju u akcioni plan. I mnogo više nego bilo o čemu, vagabonding je o vremenu, našem jedinom istinskom luksuzu koji posedujemo. Vagabonding je i način koji biramo kako da ovo vreme koje imamo koristimo. Kako biramo da ovo vreme koje imamo iskoristimo – mi smo ti koji biramo, zaboravimo često. Zaraditi slobodu podrazumeva da nešto ipak i stvaramo, kreiramo i radimo usput, jer najtužniji su oni što lutaju svetom trošeći novac svojih porodica. Možda ste ih već negde sreli, zovemo ih ‚‚trustaferijanci‚‚ oni menjaju jednu egzotičnu lokaciju sa drugom, isprobavaju lokalne intoksikante, volontiraju za neke političke, ekološke akcije…i upadaju u svaku moguću nezapadnjačku religiju. Najmanje sretni. Ako pričate sa njima, reči će vam da traže nešto smisleno. Traže smisao.
Vagabonding će promeniti vaš odnos prema novcu i putovanjima, pokazaće vam da živeti i putovati u isto vreme i na duže staze nije rezervisano samo za bogataše ili hipike i daće vam korisne alate koji su nam potrebni da bi nam život postao avantura, onakva kakav nas čini jednostavno zadovoljnim.
Čitav tekst o Vagabondingu ili kako zaraditi slobodu nalazi se na OVOM linku
Transurfing, Vadim Zeland
An Uncommon Guide to the Art of Long – Term World Travel
Nisi gospodar svoje stvarnosti ako ti energija tela, misli i emocija nije na visokom nivo. Ako ne vibriraš na višim frekvencijama. Telo se čisti hranom, vodom i vazduhom, time i naše misli koje su okupirali takozvani „paraziti svesti“ – čitam kod Vadima Zelanda u njegovom Transurfingu. Naravno, moja duša se najviše raduje eksperimentima.
– Važno je probuditi se u snu i osloboditi se stiska omče klatna. Prelaz na prirodnu hranu najbolji je put do slobode – čitam ja tako kod Vadima Zelanda i bum kao da me udarilo u glavu nešto i od tad ili sam se probudila ili sve vidim. Jeste, prešla sam na sirovu hranu, očistila telo od parazita jer nekako mi sad deluje kao da svetom upravljaju paraziti svesti a ne mi kao ljudska bića koja imaju slobodnu volju, možda su to ti vanzemaljci za koje sumnjamo da su među nama, i to nije bio lagan proces. Ali jeste zabavan – otkriješ čitav jedan novi svet!
Uobičajena klatna ne hrane se više tvojom energijom. Mladost nije ništa drugo nego slobodna energija i vitalnost. Istina je što svi mudraci govore, vreme je moguće vratiti unazad, tako što se otkačite od svega nepotrebnog i prestanete da trošite energiju hraneći „klatna“, za uzvrat dobijete svoju slobodnu energiju i višu vibraciju svesti. Samim tim i vitalnost, to je taj svet gral, fontana mladosti jer „sve je lako kad si mlad“, zar ne? Konačno, probudite se u sopstvenom snu, jer izgleda da svi mi kolektivno sanjamo jedan te isti san i uopšte nismo gospodari svoje stvarnosti. Nama upravljaju ljudi oko nas, mediji, mali ljudi iz televizora, političke strukture, sportski klubovi, korporacije, proizvođači sintetičke hrane, lekovi, alkohol, duvan, narkotici… sve su to neka vrsta klatna koja se hrane našom energijom. Kad je više nemamo, hop, zamene nas novom i svežom energijom iliti mlađim segmentom tržišta. Upravo kao što se bračni parovi potroše pa zamene jedno drugo mlađim modelom. Svi smo mi u potrazi za svežom energijom, zapravo. Nije svet prolupao, niti ide dođavola, nego se svi menjamo i sad je sve lako vidljivo.
O transurfingu sam pisala kroz razne priče i tekstove, evo jednog.
Mind Hacking, Sir John Hargrave
kako da za 21 dan izmenite svoj um zauvek
Ser Džon Hargrejv (John Hargrave) je duhovit čovek, a ova knjiga je fenomenalna.
Ukoliko ste pomalo geek (ili ste u vezi sa nekim ko jeste!) u potrazi za zabavnim, prizemnim, super praktičnim objašnjenjem kako da popravite svoj um i dođete do onog zbog čega ste ovde, obožavaćete ovu knjigu. Džon započinje knjigu pričom o tome kako mu je zavisnost uništavala život, i vodi nas kroz sistematični proces kojim se koristio kako bi reprogramirao svoj um, usput nas snabdevajući nekim odličnim alatima koji će nam pomoći da i mi uradimo isto. On naš um metaforički naziva kompjuterom, a nas „hakerima uma”.
Evo definicije reči „haker” kako je Džon koristi u knjizi:
„Haker: Osoba koja uživa da detaljno uči o programiranju sistema i kako se proširuju njihove mogućnosti, za razliku od većine korisnika koji radije nauče samo osnovni minimum.”
„Da li bih mogao da reprogramiram svoj um? Da li bih mogao da uhakujem izvorni kod i da promenim način na koji moj um funkcioniše? Da li je postojao algoritam za ponovo uspostavljanje prvobitnog stanja? Počeo sam da tražim tehnike za ‘hakovanje uma‘ kako bih pronašao i reprogramirao probleme u mom načinu razmišljanja. Pretraživao sam udžbenike psihologije, neurologije i informatike. Utonuo sam u najnovija istraživanja. Prikupljao sam tehnike koje su osmislili najveći umovi u istoriji, od Albert Ajnštajna preko Bendžamin Frenklina do Nikole Tesle.
Moj cilj je bio da napravim formulu, skup specifičnih vežbi – stvari koje bih mogao da uradim i izmerim – koje bi omogućile da odbagujem moje problematično razmišljanje, a onda da napišem moćni novi kod koji bi moj život vinuo u uzbudljive nove orbite. Dok sam, dan za danom, praktikovao ove mentalne vežbe, otkrio sam ne samo da sam ostajao trezan, nego da je moj um bivao sve bolji. Poput onih momenata koje sam iskusio uz tehnologiju, kada se ceo moj svet proširuje, moj um se širio, a sa tim i moj život…
Ovo nije samo knjiga o prevazilaženju zavisnosti; ovo je knjiga o prevazilaženju mentalnih ograničenja. Naučićete moćne tehnike koje će vam omogućiti da ostvarite sve što zamislite, bilo da je to da smršate, da promenite navike, da započnete sopstveni posao, da nađete ljubav, ili da se obogatite. Vaš um sadrži neverovatan neiskorišćeni potencijal; spremite se da u njega zagazite. Dobrodošli u hakovanje uma.”
Ljubav ili 40 pravila ljubavi, Elif Shafak
Smatraju je turskom spisateljicom ali ona je stanovnik sveta koji priča priče različitih naroda i religija. Kojoj god ženi da sam preporučila ovu knjigu za čitanje, zahvaljivale su mi se tri puta. Ima tu neku čudesnu pripovedačku magiju i vanvremensku žensku zavodljivost…ali zavodi rečima i pričama. I poezijom, koja često ulazi u naš život kroz vrata beznačajnih sitnica. A posle, možete otkriti i druge njene knjige „Vašljiva palata”, Istanbulsko kopile”, Black Milk ne znam kako su preveli kod nas, crno mleko valjda, i ima ona još… Master storyteller.
Hazarski rečnik, Milorad Pavić
Ne znam kako je u vaše živote ušao Milorad Pavić, ali nakon ne preterano uzbudljivih školskih lektira, i te tako uzbudljive pripovedačiče koja nikako ne sme ući u lektire Agate Kristi, opsesije stripovima i ultimativnim superherojem zvanim Šerlok Holms, stigla je vest o nekom našem postmodernističkom piscu. Svi su tad kupovali tu knjigu zvanu Hazarski rečnik i pričali o njoj programirane hvalospeve, a ne znam da li je iko pročitao.
Tad nije bilo ni tableta ni telefona, ni mnogo televizije, ni knjiga za tri šišarke na kioscima, čitala sam sve što mi padne pod ruku. Hazarski rečnik mi je bio kao portal. Zvezdana kapija kroz koju prođeš i više ništa nije isto. Gospodine M, whatthefuck?
Upoznaj pravila da bi ih svesno kršio. Aha, a može i tako da se piše knjiga… igraj se sa formom, zašto da ne. Svaki put kad ubacim fusnotu u neki svoj tekst, pozdravim MP.
I dan danas uzmem povremeno tu knjigu i svaki put uletim u paralelni univerzum, gde ovo počinje a gde se završava i zašto me i dalje neizmerno privlače lovci na snove i predeli slikani čajem? Preporučujem za čitanje ponovo. I ponovo.
Neke knjige čitamo prerano a neke prekasno, možda je to čak i on rekao, zvuči tako na njegov način melanholično ali uz njega je sam bog poslao da nam pokaže da vreme i ne postoji. Sa knjigama, ne postoji.
Postoji samo božansko tempiranje. I naše verovanje.
Sve u svoje vreme.
Velika čarolija, Elizabeth Gilbert
Da se vratimo tu gde smo započeli, od Puta umetnika do Velike čarolije. Videla sam da je konačno neko preveo na srpski. Hvala mu. Elizabeth Gilbert je poznata po mega bestseleru Eat, pray, love. Beskrajno je šarmantna, duhovita i dovitljiva a u ovoj knjizi se pozabavila kreativnošću. Kreativnost je nova pismenost. Što neko zove duhovnost, ja zovem kreativnost. Na to mislim kad kažem you create your own reality. Kreativna i produktivna osoba je sretna osoba.
Eto je, nadam se, na ovom Sajmu knjiga.
Tako sam makar ja zamislila 🙂
