Ovog ponedeljka u rubrici Pisci preporučuju gostuje glumica, pesnikinja i prevoditeljka Valentina Bakti.

Valentina je svoju prvu zbirku poezije Помегу – Između objavila za izdavačku kuću (Antolog, Skoplje, 2019), a drugu, Slomiti kosti za izdavačku kuću (Dibidus comics&books, Beograd, 2021). Intervju koji je ovog proleća sa Valentinom za Plezir pripremila Jelena Vukićević možete pročitati ovde, a u nastavku teksta pročitajte koje to autore vam je ovom prilikom pripremila naša draga gošća.

Radost mi je što sa vašim čitaocima mogu da podelim kako lično doživljavam neke od svojih omiljenih savremenih makedonskih autora. Verujem da ste, iako su neobjavljeni u Srbiji već čitali njihove pesme na astronaut.ba, a potom i na bludnistih.com i enklavi i sl. časopisima za književnost…  Ipak,  sigurna sam da bi bilo mnogo lepše da su publici u Srbiji njihove knjige dostupne i na srpskom jeziku. Rado bih dodala i sjajnog Nenada Joldeskog, ali njegovu knjigu poezije još uvek čekamo. Pored ovih sjajnih autora koji, kako sam već rekla nisu objavljeni u našoj zemlji, preporučiću vam i dvoje sjajnih koji jesu: Nikola Madžirov i Nikolina Andova Šopova.

Igor Isakovski (1970-2014) pesnik, prozaista, pripovedač, urednik. Diplomirao je na katedri Opštu i komparativnu književnost u Skoplju, magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti (Rodovi i kulturološke studije).

•

Osnivač i direktor Kulturne ustanove Blesok gde je radio kao glavni i odgovorni urednik od njenog osnivanja.

•

Objavljene knjige: Pisma (1991), Crno sunce (1992), Eksplozije, trudna mesečina, erupcije…(1993), Vulkan – Zemlja – (1995), – Nebo (1996, 2000), Gravire –Blues govornica (2001), Peščani časovnik (2002), Duboko u rupi (2004), Plivanje u prašini (2005), Blues govornica II (2006), Stažirajući za sveca (2008), Noć je najtamnija pred svitanje (2009), Vulkan – Zemlja – Nebo (2010), Ljubavna (2011), Smrt ima kosu od morske trave (2013), Tako da (2015).

•

Isakovski je priredio četiri antologije; poslednja nosi naziv Šest makedonskih pesnika/ Six Macedonian poets (objavljena u ARC Publications, Velika Britanija, 2011), kao i dva CD-ROM-a.

Prevodio je poeziju, prozu i eseje sa (i na) makedonskog, engleskog, srpskog-hrvatskog-bosanskog-crnogorskog, i sa slovenačkog na makedonski.

•

U njegovom prevodu na makedonskom jeziku objavljeno je 60 knjiga. Njegova poezija i proza prevedeni su i objavljeni na šesnaest jezika u dvadesetak zemalja.

•

Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu.

Igor Isakovski

BILO JE I GORIH NOĆI OD OVE

bilo je i gorih noći od ove –

noći u bolničkim sobama, noći na

pustim peronima dok samo vetar želi

da te zagrli, noći u kojima ti se spavanje

na klupi pokraj puta čini

kao najbolje rešenje, dok pada sneg… bilo je

i gorih noći od ove. noći pune

tišine koja se niz dušu rasplamsava

kao ledenica otkinuta sa visine

dok iščekuješ, prisluškuješ, nadaš se…

bilo je i gorih noći, kada nisi imao dom

a bio si pod nečijim krovom. gost

na neodređeno, onaj ko tastaturu

sa sobom nosi kao amajliju, sa

olovkama i penkalima zajedno. ako nešto

naleti da zapiše usput. bilo je

i gorih noći, u kojima ništa,

ne naleti. u kojima nema šta

da se zapiše…takve, u kojima je ubod

komarca dokaz da nešto postoji

na svetu, da te svet nespretno

miluje. noći u kojima prisluškuješ

uzdah , dodirneš mesto na kome bi trebalo

da ti je srce: osećaš se tiho,

krišom se ispituješ– postojiš li?

da li si živ? bilo je noći bilo je i dana

u kojima si bio vetar , divlji.

bilo je i takvih kada nisi znao da li si živ ili si samo

zombi natrpan uspomenama koji bi prvo

sebe progutao, sirovog, trulog i krvavog

nego sve te mile ljude koje pokušavaju

da dođu do tebe. kakav god da si, nezahvalan

i otuđen od sveta. bilo je i gorih noći

od ove… i uvek si bio dovoljno velik

da ispuniš bezdan koji zjapi ispred tebe kao čeljust nemani

u čijem dahu naslućuješ sebe i sve

tvoje pretke. kako bi sačuvao potomke od još jednog istrebljenja. bilo je noći

gorih, dužih noći, koje bi trajale nedeljama,

bilo je noći strašnih u upornosti, u grubosti…

i ova će se završiti. i ova, uskoro, dok

ka nebu krećeš, oslobođen

kao odjek zvona.

Za Igora Isakovskog saznala sam na dan njegove smrti, njegove zbirke koje sam narednog četvrtka dobila da pročitam, nisam mesecima vraćala… Igorova poezija je sasvim oslobođena u govoru, dakle: potpuna, bez ustručavanja, jasna i žustra. Igor piše hitro i nežno, snažno, srčano. Izvrstan je u iskrenosti i to me najviše uzima. Verujem mu, iako ostavlja dovoljno prostora da se vidi i drugačije. Njegovu poeziju doživljavam kao kosu punu vetra, san u paklu, čašu bez dna, prvu jutarnju svetlost, vatru koja blješti i dok tinja, sočno voće i dlanove srče pune.

Кad smo kod srče,  sigurna sam da bismo zajedno lomili čaše u kafani da je živ.

Biljana Stojanovska je rođena 1984. godine u Skoplju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju na Katedri za makedonsku književnost i južnoslovenske književnosti.

•

Objavila je dve knjige poezije: „Reči nemaju značenje“ (Antolog, 2015) i „Stan koji se raspada“ (Galikul, 2018), za koju je dobila književnu nagradu „Todor Čalovski“ za 2017. godinu. Knjiga „Stan koji se raspada“ je ušla u uži izbor za nagradu „Braća Miladinovci“, koju dodeljuju Struške večeri poezije.

•

Njena poezija je prevedena na engleski, nemački, kineski, srpski i slovenački jezik, a zastupljena je u više makedonskih književnih časopisa i antologija.

•

Biljana Stojanovska radi kao novinar.

Biljana Stojanovska

 9.

Moja ljubav je večeras daleko.

Ja sam samo došla da se napijem

i da ne mislim o stanu koji se raspada.

O snovima sa dva lica.

Kada gubiš nekog samo što si ga našao.

Kada tražeći detinjstvo pronalaziš starost.

Kada ruku pružaš k nebu

a more ti zapljuskuje stopala

kao da te umiljato zove da uđeš

i da se udaviš.

U poeziji, kao i u životu volim sposobne i hrabre žene, a poezija Biljane Stojanovske je upravo to: sposobna i hrabra. Volim njenu tačnost, prirodnost, lakoću kojom se izražava, a prepoznatljivost stila koju ima. Ono što me iznova čara dok je čitam jeste njena spremnost da u pesmi stane iza napisanog, ali izvan misli o napisanom. Volim tu njenu sposobnost nepovlačenja čak i kad vreme i trenutak isključivo pozivaju na povlačenje.  

Đoko Zdraveski (Skoplje, 1985) diplomirao i magistrirao na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju.

•

Radio osam godina kao lektor za makedonski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, trenutno radi kao lektor za makedonski jezik na INALCO u Parizu.

•

Objavio je četiri knjige poezije: „Palindrom sa dva n“ (2010), „Kućica za ptice selice“ (2013), „Ljubavina“ (2016) i „Dedikar Ikaral“ (2017), te knjigu kratkih priča „Duži stvarnosti“ (2019).

Đoko Zdraveski

SEVDAH

čekam da budeš sama pa da ti pišem.

čekam da pođeš na put. mislim na tebe. znam

– ti na mene ne. za to čovek treba da bude sam.

duša mi je jedna velika pijandura zaspala preko

kariranih čaršava. umire mi se ponekad.

ali tako, na dva-tri dana, koliko da odmorim.

inače ne. da ne budemo patetični.

neka me čežnjiva radost obuzima. neki

je zovu tuga. neki merak.neki sevdah.

kao sneg koji kopni. polako i neprimetno.

sve dok se ne pretvori u visibabu.

Poezija Đoka Zdraveskog je jedna od prepoznatljivijih na makedonskoj sceni, a to prepisujem njegovoj visprenosti u igri koja se neminovno razlikuje. Volim igre koje stvara dok piše, doživljavam ih kao talismane u smrti, čežnji, ljubavi… Njegova poezija je izvan konačnog: gnezdo je, ali I ptica koja gnezdo napušta. Čitajući Zdraveskog pomislićemo da u jednom trenutku na sebi svojstven način razume trenutak u kom se nalazi dok već u drugom kao dete zapitkuje bez očekivanja da odgovor zaista postoji.

*pesme sa makedonskog prevela Valentina Bakti

Share

• Tweet
• Pin It