U moru aktuelnih književnih preporuka domaćih izdavačkih kuća, blogera i novinara često se mogu naći isključivo novi naslovi u cilju promocije istih. Imajući u vidu da su takve liste najčešće banalne i usmerene na promotivne sadržaje, u Pleziru svakog ponedeljka možete uživati u rubrici pisci preporučuju u kojoj ćete saznati šta vaši omiljeni pisci čitaju. Naši dragi gosti, pisci koje volimo, pričaće nam o književnim naslovima i autorima koje sa uživanjem čitaju i preporučuju svojim prijateljima. Ovog ponedeljka u gostima nam je Ilhan Pačariz, pesnik, autor zbirki poezije Sobni nomad, Oniričke pesme i nedavno objavljene zbirke Vrtlog.
Biram da verujem da stvari stoje ovako, iako mi je jasno da ulazim u rizik iluzornosti. Knjiga je od svog nastanka bila koristan ali i moćan instrument u rukama onih koji su znali šta bi s njom. Naprosto, radi se o sukcesiji, kauzalitetu i dijalektici. Jedna moguća linija tekla bi na sledeći način: čitaš pažljivo odabranu knjigu i uzimaš iz nje, svesno ili nesvesno sasvim je svejedno, ono što će doprineti nadogradnji tvoje ličnosti, ili možda razgradnji onoga što je u tvom karakteru zrelo za odstranjivanje. Kao takav / kao takva deluješ u svojoj zajednici koja, čini se presporo, poprima obrise osobina stečenih zahvaljujući pročitanom. Zatim, zajednica kojoj pripadaš susreće se s nekom drugom zajednicom, pomalo drugačijom od tvoje. Zahvaljujući susretu, ta zajednica stiče određene osobine tvoje zajednice koje će je u izvesnom smislu unaprediti i učiniti je odličnijom. Važi i obratno.
Izbor knjiga koje sam ovde napravio trenutan je: sutradan bi verovatno bio potpuno drugačiji, no ipak u poetičkom i političkom smislu vrlo sličan.
Foto: Admir Veljović
ANTOLOGIJA SPUN RIVERA Edgar Li Masters
Antologija Spun Rivera je jedinstven literarni poduhvat američkog pesnika Edgara Li Mastersa koji se na našem jeziku pojavio pre pet godina u prevodu Vladimira Stojnića. Radi se o seriji monoloških iskaza umrlih stanovnika fiktivnog, naslovnog gradića u Ilinoisu. Upravo preminulost njihove „preživele“ glasove čini do kraja istinoljubivim, što otvara mogućnost za parodiju i kritiku palanačkog života. Antologija Spun Rivera je stihovana polifonijska hronika s prelaza iz devetnaestog u dvadeseti vek napisana modernim i jednostavnim jezikom, nakon čijeg čitanja u prvi mah nećete biti sigurni da li ste upravo pročitali roman, dramu ili pesničku zbirku.
KAVKASKI KRUG KREDOM Bertold Breht
Iscrtaću samo jednu od nekoliko tekstualnih spirala prisutnih u komadu Kavkaski krug kredom Bertolda Brehta. Počinje rat, svakog časa će neprijateljska vojska. Majka aristokratkinja, u neodlučnosti koju od mnoštva svojih skupocenih haljina da ponese sa sobom, jer ne može baš svaku, ma ne može ni dve, zaboravlja na svoje malo dete i odlazi. Uzima ga k sebi sluškinja, i tokom nekoliko narednih godina, a svaka je bila krvava i neizvesna, dečak po obostranom osećanju polako postaje njen sin. Međutim, nastupa mir i biološka majka se baca u potragu za sinom kako bi na osnovu njega povratila posede izgubljene u ratu. Breht rukom lika sudije crta krug kredom i dete postavlja u centar tog kruga. Majkama nalaže da svaka sa svoje strane povuče dečaka za ruku, pa čija strana pretegne toj majci je više stalo. Nije teško pogoditi koji ženski lik je odustao od nadmetanja jer je shvatio da će, ako oba budu vukla, rastrgnuti lik dečaka.
TRI ŽIVOTA LUSI KABROL Džon Berdžer
„U planinama prošlost nikad nije pozadi, uvek je sa strane. Siđeš iz šume u sumrak i u zaseoku laje pas. Pre sto godina, na istom mestu, u isto doba dana, pas je čuo čoveka koji silazi kroz šumu i zalajao, a razmak između ta dva događaja nije duži od pauze u lajanju.” Ovaj nesumnjivo pesnički pasaž odlomak je iz knjige Džona Berdžera Tri života Lusi Kabrol, koja se s dirljivom solidarnošću i primernom empatijom bavi seljaštvom i seljacima, tom klasom u nestajanju. Kažem „knjiga”, ali bi ta zbirka pripovedaka, što joj je formalna odrednica, lako mogla funkcionisati i kao roman. Slikajući pojedinačne sudbine, Berdžer posredno podvlači ono što se često zaboravlja: bitnost uloge seljakȃ u svetskoj istoriji. Jer, kako autor kaže u predgovoru ovoj knjizi, „snage koje danas u većem delu sveta uklanjaju ili uništavaju seljaštvo potpuna su suprotnost većini onih nada koje je nekad sadržalo načelo istorijskog napretka.”
U momentima zavidnog samopouzdanja, volim da mislim za sebe da sam idealni čitalac zbirke priča Dina Bucatija Prodavnica tajni. Sa ovim pričama, kojima se redovno vraćam, susreo sam se u vreme kada sam knjige počeo ne samo da čitam, nego i da ih „pročitavam”, pa Prodavnicu tajni smatram jednim od temelja vlastitog čitalačkog iskustva. Fantazmagoričnost i nadnaravnost kratkih Bucatijevih priča, sećam se da sam u ono doba razmišljao, a ni danas se ništa nije promenilo u tom pogledu, više mi govore o svetu u kojem živim nego većina savremenih realističkih romana u koje sam zavirio.
RAZGOVORI S PRIJATELJIMA Sali Runi
Jedno od prijatnijih nedavnih čitalačkih iskustava imao sam sa romanom Razgovori s prijateljima irske spisateljice Sali Runi. Radnja se koncentriše oko mlade žene po imenu Frensis i njenim valjda prvim koracima u svetu odraslih. Junakinja kao da sve vreme pokušava da nađe odgovor na krucijalno pitanje: kako živeti? Napisan izuzetno vešto i u „ja formi“, ovo delo vrvi od lucidnih i duhovitih zapažanja iz sfere međuljudskih odnosa. Čitalac / čitateljka će garantovano osetiti puno značenje sintagme „zadovoljstvo u tekstu“.
„Da nisam toliko budna / bila bih romantična“, kaže Maja Solar u svojoj pesničkoj knjizi Bez začina koja ni u jednom trenutku ne postaje bljutavo štivo. Naslov sugeriše nešto drugo: ogoljenost, istinitost, bespoštednu činjeničnost. Tokom čitanja, na mestima gde se autorka sistemski i opsesivno bavi svakodnevicom, imao sam jasne reminiscencije na Volden Henrija Dejvida Toroa. Surovo pošten odnos prema „stvarnosti“ isprepletan sa ličnom istorijom donosi kvalitet ovoj knjizi neobične energičnosti od koje svako malo jurne krv.
Izabrane pesme Dereka Volkota u prevodu Alena Bešića a pod naslovom Mapa novog sveta kod nas su se pojavile pretprošle godine. Nemojte se začuditi ako, dok držite knjigu u rukama, oko prstiju počne da vam u kovrdžama buja egzotična vegetacija. Ovako ukoričenog karipskog pesnika manje čitam stranicu po stranicu a više kao rečnik. Zbog takvog korišćenja Mape novog sveta, još uvek je nisam potpuno pročitao, no jelo ne mora biti do kraja pojedeno da bi bilo preporučeno, zar ne?
