Nastavljamo sa rubrikom u kojoj naši dragi gosti, pisci koje volimo, pričaju o književnim naslovima i autorima koje sa uživanjem čitaju. Ovog ponedeljka ugostili smo Daniela Kovača, muzičara (Jarboli, Jesenji orkestar), ilustratora i pisca.
foto: Milena Goševski
Najtoplija preporuka i prva knjiga na koju sam pomislio kada me je Plezir zamolio da predložim nešto za čitanje je „Smešna muka“, zbirka pesama Borisa Mladenovića. Radi se o vrlo vrednoj i suptilnoj stvari. U njoj su sakupljene pesme koje je Boris pisao (i pevao) do sad, uglavnom repertoar grupe Jarboli. Kako to nisu stihovi koje pesnik piše sa namerom da završe u zbirci, nego vrlo spontano izdanje u kome se gleda unazad skoro dve i po decenije, pred nama su retko lepe i rafinirane pesme. U njima nema ničeg suvišnog, značenja su jasna, stihovi elegantni i lepi. Uz to, vredi pomenuti i opremu knjige koja prati njen sadržaj. Knjiga je prelepo prelomljena, dovoljna mala za džep i da vam bude saputnik na putovanju. Putokaz kako bi poezija mogla da bude predstavljena širem krugu čitalaca.
Tražeći zgodne metafore za novu knjigu koju pokušavam da napišem, ponovo sam pročitao Magbeta, tragediju Vilijama Šekspira. Nadao sam se jasnoj metafori o vlasti i kako ona uništi čoveka, prethodno ga pretvorivši u krvoloka. Naravno, komad je krvav, kao i Magbetov kraj i sve to jako podseća na nedavne lokalne ratove koji su se završili i političke događaje koji i dalje traju. Međutim, druga misao me opseda. Magbet je pratio proročanstva i radio sve da postane kralj, usput ubijajući i svoje prijatelje, nedužnu decu i rođake. Šta bi se dogodilo da je Magbet samo seo, počeo da uživa i rekao – „ako mi je suđeno da budem kralj, biću to i ništa ne radeći, pogotovu ne da pravim zlo?“ Kada ovu ideju pošaljemo u današnje vreme, može lepo da rezonira i neočekivano se odbija.
Na vrlo kratkom proputovanju kroz Zagreb, na šanku u Booksi nalazilo se nekoliko malih knjiga. Objasnili su mi da su to njihova izdanja. Volim Booksu, podrška je važna, pa sam pazario jednu od njih, Metafiziku stvarne sreće francuskog filozofa Alana Badjua. Pisac u njoj razmišlja o sreći i o tome koje je njeno značenje i šta je izaziva, a šta ne. Dopalo mi se kada je napisao da je za sreću potrebno doneti odluku. Ta odluka mora da ima element subverzije. Još je napisao da je sreća duboko individualna stvar. I još ponešto što čitanje čini zanimljivim. A možda ta knjiga i nije stvarna, možda sam tu knjigu, iz čiste sreće, samo izmislio? Znam da Booksu nisam, ona stvarno postoji.
Veliku radost mi je donela knjiga Technicians of the sacred (Tehničari svetog) Džeroma Rotenberga koju sam dobio na poklon u originalu, iz inostranstva. Naučnik, alhemičar poezije i istraživač Rotenberg je u tom zborniku sakupio drevnu poeziju sa svih kontinenata i učinio da rezonuje sa poezijom potonjih epoha. Čitajući tu obimnu zbirku osetim vrlo prijatno strujanje kroz telo koje znači da sam deo ljudskog roda u kome je duh neuništiv i prenosi se iz kulture u kulturu, kroz generacije, sve do sudnjeg dana koji, ako nešto ne učinimo uskoro, neumitno dolazi. Iako to nije previše vremena, bila bi šteta da tih desetak hiljada godina propadne i nestane. Nadam se da će makar ostati sačuvani predivni otisci šaka u pećini na Borneu, najstarije poznato ispoljavanje čoveka koje nije vezano za goli opstanak.
Uvek preporučim i Mark Tvenove Doživljaje Haklberija Fina. Uz to ide i preporuka za bilo koju od njegovih knjiga, članaka ili eseja.
Zamoljen sam i da navedem neke knjige koje bi voleo da pročitam, koje tek čekaju da im se posvetim. Da imam vremena, odmah bih pročitao obimni roman Olge Tokarčuk Knjige Jakovljeve. Njene pripovetke su pravo čitalačko zadovoljstvo, a po jednoj od njih po nazivu Bardo Vertep, novosadski muzičar Ivan Čkonjević napravio je odličan muzički album. Pored toga, čekaju me i Dnevnici Vitolda Gombroviča. Sa Gombrovičem i njegovim umom sam se već susreo preko romana Pornografija i Transatlantik. Ispada da sam nestrpljiv da čitam poljske pisce. To zaista nije netačno, bar u ovom trenutku dok pišem ovaj tekst.
Naravno, na moje preporuke se ne obazirite previše. Verujem da ako vas knjige zanimaju i razvijate čitalački senzibilitet postoji način da vam baš ona prava, koja vam je najpotrebnija, dođe pod ruku u pravo vreme.
