Ovog ponedeljka u rubrici Pisci preporučuju u gostima nam je Bojan Džodan, nagrađivani fotograf, naučni novinar, osnivač portala Paralaksa i autor knjige, Paralaksa – Vodič za razumevanje stvarnosti, nedavno objavljene od strane Heliks izdavaštva.
Kada danas preporučimo neki naslov, nije lako pogoditi na koji način i na kom mediju će oni koji poslušaju našu preporuku odlučiti da ga pročitaju. Upravo zato, insistiram na tome da neće uslediti preporuke naslova već knjiga. Neka ovih nekoliko preporuka budu pre svega preporuke za listanje, opravdanje da neku od ovih knjiga nosate sa sobom, da je držite pored kreveta, poklonite nekom, a do čitanja, ako dođe došlo je.
Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga, Žan-Klod Karijer / Umberto Eko, Gradac K, 2009.
Iz tog razloga, prva preporuka se prosto nameće. Knjiga u kojoj je sabrana prepiska Umberta Eka i Žan-Kloda Karijera, a u kojoj su tema upravo knjige i njihov položaj u savremenom društvu. Ova dvojica bibliofila ispisala su niz interesantnih priča koje mogu poslužiti i kao lista novih preporuka za čitanje, a u kojima ističu bitnost, raznovrsnost i nezamenjivu ulogu listanja kojeg se nećemo rešiti tako lako bez obzira na razvoj tehnologije.
Oluja u šolji čaja, Helen Čerski, Laguna 2020.
Da li ste znali da pčele mogu osetiti naelektrisanje cveta pre nego što slete na njega i prema tome znaju da li je bio već posećen od strane neke druge pčele? Da li ste znali da golubovi ne klimaju glavom dok hodaju zbog ravnoteže već zbog toga što im mozak nedovoljno brzo obrađuje sliku koju vide? Ova naučno popularna knjiga je prava riznica interesantnih priča o svetu oko nas. Čerski nam pokazuje da nauka ne mora uvek odgovarati na velika pitanja, nekada je dovoljno da zadovolji jednostavnu čovekovu ljubav prema priči i pričanju opisujući nam šta se dešava kada se kokaju kokice ili formiraju snežne pahulje. Osim što takve priče obogaćuju našu svakodnevicu pomažu nam i da razumemo osnovne principe na kojima funkcioniše svet oko nas.
Čovečanstvo, Rutger Bregman, Laguna, 2021.
Podnaslov knjige kaže da se između korica nalazi „pogled na ljudsku istoriju koji uliva nadu“. Bregman u ovoj knjizi vrši reviziju nekih poznatih momenata iz istorije i psihologije koje obično navodimo kao argumente kada govorimo o razumevanju ljudske prirode. Tako Bregman, na primer, baca novo svetlo na eksperimente poput Miligramovog i Stanfordovog (eksperiment sa zatvorenicima). Pošto se ovi eksperimenti često shvataju kao neoborivi dokazi ljudske nasilničke prirode, Bregman navodi manje poznate činjenice koje pokazuju da su ovi eksperimenti bili lažirani, a samim tim dovodili do pogrešnih zaključaka. Bregman u ostatku knjige prolazi kroz niz priča iz istorije koje nam dozvoljavaju da optimističnije gledamo na budućnost čovečanstva i pozivaju nas da tome doprinesemo raskrinkavajući pogrešno usvojene mitove.
Svetlost zvezda, Adam Frenk, McMillan, 2018.
U naslovu predgovora, koji je za srpsko izdanje ove knjige napisao profesor Milan Ćirković, stoji „Najvažnija knjiga do sada napisana“. Bez obzira što ovakva titula može nepravedno da lansira očekivanja u zvezde, čak i ako posle čitanja ne budete saglasni sa navedenom titulom, teško da će vas knjiga razočarati. Ovo delo može najjednostavnije da se predstaviti kao interesantan uvod u astrobiologiju, disciplinu koja proučava život u svemiru, uslove pod kojima može nastati kao i načine na koje se može razvijati i opstati. Frenk Adams, koji je profesor astrofizike, prepričava na vrlo pristupačan način kako su se menjali uslovi za život na planeti Zemlji, kako smo sondama istraživali uslove za život na drugim planetama, kako su izgledale prve potrage za inteligentnim životom u svemiru, i možda najbitnije, kako čovek utiče na klimu planete na kojoj živi i kako nauka procenjuje mogućnost njegovog opstanka na Zemlji.
Odravnjivanje, Nik Suzenis, Centar za promociju nauke, 2016.
Strip, kao deveta umetnost, se često potcenjuje kao sredstvo za jednostavnu razbibrigu. Možda je dovoljna činjenica to što je Odravnjivanje strip koji je ujedno i doktorski rad Nika Suzenisa pa da vas to ubedi da preispitate svoje stavove o stripu. Upravo kod ovog stripa dovoljno će biti da ga prelistate i teško da ćete obuzdati radoznalost da pročitate šta je to inspirisalo i opravdalo nastanak tako čudesnih ilustracija. Tema stripa je promišljanje o tome kako spoznajemo svet oko nas, načinu na koji se menjaju paradigme i na koji upotpunjavamo naše razumevanje stvarnosti. Tako da, listajući ovaj strip, ne samo da možete potpuno promeniti vaš odnos prema stripu već i prema svetu u kome živite.
