Pleziru svakog ponedeljka uživamo u rubrici pisci preporučuju u kojoj saznajemo šta pisci čitaju. Naši dragi gosti, pisci koje volimo, pričaju nam o književnim naslovima i autorima koje sa uživanjem čitaju, preporučuju i poklanjaju svojim prijateljima. Ovog ponedeljka u gostima nam je Aleksandra Filipović, pisac i satiričar. Njen prvi roman za decu i mlade „O krilima i čudima” objavila je izdavačka kuća „Laguna”. Dobitnica je prve nagrade Radio Beograda 1 i emisije „Dobro jutro deco” za najbolju priču za decu (2018), prve nagrade za aforizam godine „Večernjih novosti” (2018), prve nagrade za aforizam na Festivalu humora i satire SLEM (2018), druge nagrade za aforizme na međunarodnom takmičenju „Zlatni zmaj” u Ljubljani (2018), specijalne nagrade Udruženja Mokranjac za priču objavljenu u zborniku priča za decu „Muzika priča” (2018). Priča iz romana „O krilima i čudima” osvojila je prvu nagradu Radio Beograda 1 za najbolju priču za decu 2018. godine. Aleksandrine priče se adaptiraju za radio i od 2018. godine emituju u emisiji „Dobro jutro deco” na Radio Beogradu 1. Objavljivala je u časopisima i zbornicima: Dečje novine, Večernje novosti, Politika, Naš trag, Etna, Književne novine, Satirične vertikale, Anomalija, Paralelni svetovi, Multiverzum itd. Radovi su joj prevedeni na ruski i mađarski jezik. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na smeru Ekonomska analiza i politika.
Jedan od mojih junaka ‒ Žir, nemušti satiričar ‒ veli sledeće: „Nesreća ne dolazi sama. Često joj prethode slobodni izbori.”
Preda mnom su slobodni izbori koji, nadam se, neće izazvati nikakve nesreće. Mudri Žir bi na ovo imao da doda još ponešto: „Način da izbegnete posledice jeste da ne činite uzroke.”
Međutim, oglušiću se o Žirove savete i načiniću uzroke i izbore. Odabraću neke od knjiga koje volim. Jer, postoje priče koje nam mogu promeniti život. Nađimo vremena da ih pročitamo.
Dela koje ću navesti su među prvima kada me neko, na svoju sreću ili nesreću, upita da mu preporučim knjige. Pre će plava senica otpustiti boju no što će meni ponestati knjiga za preporuku. Onda, zamislite muke kada sam slobodni izbor morala da svedem na ovih pet naslova. Ili ne morate da zamišljate, kako vam volja. Svi imamo slobodnu volju, samo je neslobodno koristimo.
Vlada Urošević, „Lov na jednoroge” (Prosveta, 1983)
Pišem za decu i mlade, pa je red da počnem delom koje mi je obeležilo detinjstvo i ranu mladost. Radi se o knjizi koja će se dopasti čitaocima svih generacija. Zbog ovog, i još nekih dela, i sama težim ka tome da pišem knjige koje će voleti i deca i odrasli.
Knjigu „Lov na jednoroge” sam u šestom razredu dobila kao poklon za rođendan od druga iz odeljenja. Objavila ju je izdavačka kuća „Prosveta” baš u godini mog rođenja. Kada imate oko trinaest godina, a pritom vam je maštanje jedna od omiljenih svakodnevnih aktivnosti, i kada se desi da uronite u svet gde se magija i svakodnevica prepliću i vi ne možete da razlučite gde počinje prvo, a završava se potonje ‒ ne postoji druga mogućnost, osim da vas taj svet prožme i uvuče u sebe. Uskočite u „Voz za Kočabambu”, okusite „Višnjev liker”, zavirite u „Rukopis iz Ćitab-hana” i iz korica knjige izronite i sami nekako magičniji.
Nikolaj Vasiljevič Gogolj, „Večeri u seocetu kraj Dikanjke” („Narodna knjiga”, Beograd i „Obod”, Cetinje, 1970)
Još jedna knjiga koja mi je, zajedno sa „Mirgorodom”, obeležila detinjstvo i mladost. U ovim pripovetkama pisac poetizovano prikazuje narodni život. Međutim, on u romantizam i realizam majstorski uvlači elemente fantastike i legendi, humora i ironije i pravi maestralne zaokrete sa fantastičnog na realno. Đavoli i veštice dobijaju osobine ljudi i često bivaju i smešni i bespomoćni. Dok čitate u vama se komešaju toplina i jeza, smeh i strah. Junake i volite i mrzite. Ponekad istovremeno. Savršeno štivo za raspirivanje mašte.
Bora Stanković, „Pripovetke” („Prosveta”, 1987)
Gotovo nikada ne plačem. Ali otkriću vam tajnu. To se drastično menja dok čitam knjige Bore Stankovića. Uz njegove pripovetke „Kučko, Mico!”, „Baba Stana” i „Uvela ruža” jecam kao da su mi javili da je nastupila nestašica moje omiljene čokolade. U krvi osećam damare starog Vranja, čežnju i tugu sopstvenih predaka. Bora Stanković piše maestralno, istinito i proživljeno. U njegovim su delima bol i radost, tuga i sevdah, ljubav i mržnja nerazdvojivi, i čitajući, vi ste uvereni da drugačije i ne može biti.
„…Čuvala ih, bar mrtve. I onda se dovlačila kući, ali i kuća je već bila prodata, a ona kao da je to znala, unutra nije ni ulazila, već do kapije, ispod praga, tu se svijala, ležala, ni od koga ne bi primala da jede, a opet, svakoga, ko god je prošao, opet gledala svojim vlažnim, masnim, ali, čistim, čistim očima. Kučko, Mico!”
Hajde, sad, brzo po čokoladu!
Stanislav Ježi Lec, „Neočešljane misli” („Narodna knjiga”, 1983)
Kakav bih ja satiričar bila kada na listu ne bih stavila makar jednu knjigu iz ovog žanra. Kada mislim na satiru, gotovo uvek mi prvi na pamet padne Poljak Stanislav Ježi Lec, bez obzira što je on pre svega bio pesnik, a aforizme je pisao samo poslednjih deset godina. Ali pisao ih je sa takvom erudicijom, dubinom misli, cinizmom i sarkazmom da je, objavivši ih u knjizi pod nazivom „Neočešljane misli”, stvorio istinsko remek-delo svetske satire. Lec je veoma zahtevan pisac, a prividna jednostavnost njegovih aforizama samo je maska za višeslojne asocijacije. Uostalom, procenite i sami:
Prvi uslov za besmrtnost je smrt.
Glupost ne oslobađa od mišljenja.
Najveći kompliment za grešku: „Neispravljiva!”
Neprestano me pitaju: „Pišete li veće stvari?” „Ne”, odgovaram. „Samo velike!”
Branislav Janković, „Poslednji cirkus na svetu”, („Čarobna knjiga”, 2017)
Za kraj sam ostavila roman našeg savremenika, niškog pisca Branislava Jankovića. Volim neobične junake i antijunake. Glavni likovi ovog romana su anđeli atipičnih portreta i karaktera. Deset anđela sprema se za bitku nad bitkama i život provodi u čudnoj cirkuskoj trupi. Bačeni su na poljanu blizu Naisa godine nulte, da bi se 2017. godine vratili na isto mesto. Čekajući oluju koja najavljuje kraj sveta, svako od njih priča najupečatljiviju priču iz svog dvomilenijumskog boravka na zemlji, pokušavajući da, kroz priču, objasni ljude. Veoma interesantna šetnja kroz istoriju ljudskog roda.
