Pinball Wizard prodavnica ploča

Iako Beograd u ovom smislu i dalje zaostaje za evropskim gradovima poput na primer Berlina koji imaju i po nekoliko desetina prodavnica ploča u jednom kvartu, već nekoliko godina i mi se možemo pohvaliti malobrojnim zanimljivim mestima kakvo je recimo Pinball Wizard Records. Zaronili smo u njihovu odabranu kolekciju ploča i uživali u prijatnoj atmosferi, a o pločama i muzici popričali sa Magdalenom Belić

Zbog čega svi ljubitelji muzike, kolekcionari i zaljubljenici u ploče obavezno treba da navrate u Pinball Wizard Records?

Milon je razloga. Pinball Wizard Records je jedna od retkih oaza u srcu grada gde čovek još uvek može da ima privid da život u Srbiji nije toliko loš. Gde sa gramofona cvrkuću Stounsi iz najbolje faze, ne može biti grdno. Tu su naravno i ploče na policama, mali, šareni rajevi koji pričaju svoju priču duže od jednog veka. Atmosfera je uglavnom vesela i uvek se nađe neko raspoložen za razgovor o muzici, slobodi, životu. Sitnice koje nam pomažu da preguramo dan, to je Pinball Wizard Records.

Moglo bi se reći da muzika u tvom životu zauzima veliki deo prostora i interesovanja budući da i pevaš, puštaš muziku, radiš u prodavnici ploča…da li se na svom radnom mestu osećaš kao dete u prodavnici slatkiša i kako praviš balans i odmaraš uši od muzike?

Mene je muzika uvek nalazila sama. Nikad nisam sedela satima uz radio ili manijački „skidala“ muziku sa interneta. Uvek sam se hvatala za onaj neverovatan osećaj kad te pronađe pesma i ti pronađeš nju. Mislim da je s pesmama isto kao i sa ljudima, jednostavno sudbina. Tako je bilo predodređeno da budem uz Pinball Wizard Records od početka, kao i uz Šikaricu (mesto na kom godinama subotom biram muziku). U pevačke vode sam već zalutala iz čiste radoznalosti. Pokazalo se kao vrlo interesantno iskustvo pevati na koncertu u čast Lou Reeda zajedno sa najboljim srpskim rokenrolerima okupljenim pod imenom Velveti. Treba razbiti romantičarske predstave o prodavnicama ploča u Srbiji. Nema to baš ništa zajedničko sa romanom i filmom High Fidelity. Imati prodavnicu ploča u Srbiji znači svakodnevnu borbu sa računima i pokušavanje da se nekako opstane. Uglavnom je glavni pokretač entuzijazam i ljubav prema muzici. Kada u sedam uveče stavim katanac na vrata radnje i dođem kuci, kroz glavu mi prođe:”Dobro je, prošao je još jedan dan, a mi smo i dalje tu.” Bilo bi super da večno živimo na krilatici Alexa Chilltona: Rock’n’roll is here to stay.

Stalno si u dodiru sa novostima iz sveta muzike, koji su tvoji favoriti trenutno i koje bendove sa ovih prostora bi pohvalila i preporučila široj publici?

Na žalost, ova godina nije bila baš dobra za domaće bendove. Stekla sam privid kao da prećutno odustaju i to mi se ne dopada. Pojavili su se neki novi bendovi (što je dobro), ali ne i mladi (što je loše). Mnogo se reciklira u poslednje vreme. Bendovi recikliraju druge, a i sebe. U Srbiji već neko vreme je akcenat na (lažnoj) Americana sceni. I tu se zaista dešava nešto novo za nas. Bendovi poput On Tour, Stray Dogg, Wooden Ambulance su zaista doneli do sad nepoznat zvuk na domaću scenu. Moji favoriti su oduvek bili bendovi Veliki prezir, Rebel Star i Nežni Dalibor. Oni su i dalje tu, dobro skriveni da ih pronađemo. Mnogo očekujem od Kralja Čačka. Nadam se da ćemo u ovoj godini moći da čujemo njegov dugoočekivani album prvenac. Škrtice, za ove momke će se tek čuti. Predvođeni Zoranom Kostićem Canetom, Škrtice su donele svežinu srpskom rock’n’rollu.

Za razliku od drugih prodavnica koje kod nas postoje, za razliku od kupovine putem licitacija ili po starinarnicama, pijacama, buvljacima..kod vas se mogu kupiti nove ploče. Da li se zvuk modernih ploča značajno razlikuje u odnosu na originalni pucketavi zvuk ploča i koja bi bila, uslovno rečeno, prednost novih ploča?

Ploče su oduvek bile iste. Od kad je ustanovljen princip da se vrte ne 33 obrtaja (u pocetku je bilo 78), to je to. Ploče danas su iste kao pre pedeset godina. Nemilosrdna muzička industrija je poslednjih godina uspela da osmisli markentinšku kampanju u kojoj današnje ploče predstavlja kao kvalitetnije, teže, napravljene od devičanske vinil-mase. Sve ploče služe istoj svrsi, da isporuče topao, umilan zvuk koji najviše odgovara krhkoj strukturi ljudskog uha. Prednost novih ploča je jedino u onom osećaju kad raspakuješ novu ploču i u uzbuđenju koje nastaje kad tu istu ploču prvi put stavljaš na gramofon. Dobro očuvane stare ploče mogu da zvuče podjednako dobro kao nove.

Po kom kriterijumu birate ploče koje će se naći u prodaji?

Ploče najčešće biramo na osnovu potražnje. Ako desetoro ljudi pita za neki naslov, to je znak da bi tu ploču trebalo da imamo u ponudi. Nekad se zanesemo pa naručimo ploče koje niko osim nas ne bi kupio. Ti naslovi onda čekaju na red da ih pazarimo. Trudimo se da osluškujemo najnovije muzičke trendove i savremenu produkciju i da u svakom trenutku imamo zanimljive nove albume u ponudi. Isti princip je i po pitanju starih, dobrih, proverenih naslova. Na policama uvek mora biti Bob Dylan, Johnny Cash, Rolling Stones, Marvin Gaye, Velvet Underground, Gun Club i ostale muzičke legende.

Šta se najviše prodaje i traži i ko su vaše mušterije? Da li su hipsteri „odgovorni“ za ovakvo interesovanje za pločama, da li je to stvar nostalgije ili je do pucketave magije ploča i gramofona?

Najviše se traže klasici jazza, blues-a i rock’n’rolla, Coltrane, Davis, Pink Floyd, Led Zeppelin. Mušterije su uglavnom sredovečni muškarci solidnih mesečnih primanja. Na žalost, „hipsteri“ su uglavnom studentarija slabe platežne moći. Nadam se da za koju godinu neće odustati od svojih mladalačkih snova i da će u godinama koje dolaze kupovati ploče bez obzira na pomodarstvo. Mogu slobodno da kažem da se slažem sa Neilom Youngom kad kaže da je pomama za pločama poslednjih godina svar trenda. Ploče to ne zaslužuju. One traže iskrenu ljubav i posvećenost.

O sve većoj popularnosti i velikom povratku vinila govori i međunarodni dan ploča (21. april). Da li već planirate kako ćete ga proslaviti ove godine?

Ove godine će biti šesti put kako obeležavamo Record Store Day. To je praznik koji služi promociji nezavisnih prodavnica ploča. Na nesreću, i taj praznik je muzička industrija iskoristila u korist velikih izdavačkih kuća, mada u početku nije bilo tako zamišljeno. Kod nas će svakako biti veselo kao i svake godine. Neko će svirati i pevati, a svi ćemo nazdravljati u samo jedno ime – da nam žive ploče i muzika! Bez te dve stvari život i nije baš nešto.