Mi smo vam već nekoliko puta napomenuli da pratimo krike i odjeke umetnika (ne samo izvođača) koji, prema našem mišljenju, stvaraju odličnu muziku i čiji repertoar želimo da čujemo. Juče je bio Nik Lou u ulozi izvođača i kreatora, a već danas ga slušamo „kako montira..“ u situaciji u kojoj se nalazi „sa druge strane stakla“ u ulozi producenta. Razgrni, ima tu dobre muzike koju hoćemo da dopre do što većeg broja ljudi. Rođeni na ozloglašenoj britanskoj pank sceni, istoj onoj na kojoj su Pistolsi i Clash menjali stvaran svet oko sebe, londonski bend The Damned prigrabio je za sebe jednak broj poštovalaca koji su imala pomenuta dva benda. A bili su najgori!

Bili su prvi koji su imali jaku interakciju sa publikom, često su ulazili u konflikt sa masom, pljuvanje je bilo sastavni deo te divlje igre, kao i rasturanje scene i razbijanje instrumenata koje je takođe bilo deo koreografije. Rečju, trudili su se da budu najgori i davali su publici ono što je želela da vidi i čuje. Ako vam kažemo da je Lemi (Motorhed) svirao bas gitaru na jednoj od turneja, i ako vam kažemo da su se tada zvali The Doomed, pa i ako vam otkrijemo da su u tom periodu svirali kako pesme Prokletnika tako i Motorheda, hoće li to biti trivija koja će vas navesti da preslušate singl Neat Neat Neat sa debitantskog albuma grupe The Damned?