Moramo nešto da vam priznamo, napravili smo veliku grešku, uskratili smo vam uživanje uz muziku jednog odličnog benda. Vršeći rekapitulaciju prethodno prikazanog u ovoj rubrici, shvatili smo da je jedan od najboljih sastava s početka 21. veka nepravedno izostavljen. U pitanju su Libertinci (The Libertines), engleski post-punk i garage rock bend koji, kada su se pojavili, Bogovi vrhunske muzike su zaplakali od sreće. A kako i ne bi? U stanju sveopšte kakofonije i muzičke dekadencije bili su „dah svežeg“ vazduha, a da će „oduvati“ konkurenciju i publiku (u pozitivnom smislu) bilo je jasno već posle prvog albuma Up the Bracket iz 2002.

Godine 2004. usledio je i drugi, još bolji, koji nosi naziv benda i sa koga ćemo slušati „Don’t Look Back Into The Sun“  strašnu stvar, melodičnu, maštovitu posle koje sve druge moderne deluju minorno. Mogli bismo da vam satima pričamo o istorijatu i trivijama vezanim za ovaj bend, ali pustili smo opet pesmu pa prekidamo pisanje i slušamo Don’t look back in the Sun, now you know that the time is come, and they said it would never come for you oh oh oh oh….