Kada su se pojavili na sceni, ovaj engleski sastav nije bio samo običan bend – bili su fenomen. Kada su se pojavili sredinom 90-ih, svet je već bio spreman za njih ali niko nije očekivao u jednom bendu takav spoj ega, arogancije ali i nesporne muzičke genijalnosti kakav su nam doneli braća Galager. Što bi reklo Atomsko sklonište „…Dva brata rođena, na zidu smr(d)i…“
Njihov proboj je došao sa debi albumom Definitely Maybe (1994), koji je „preko noći“ postao najprodavaniji debitantski album u britanskoj muzičkoj istoriji. Pesme poput Live Forever i Supersonic postale su himne, a britanska publika počela je na pomen reči Oasis da dobija izlive histerije, kao nekad što su uspevali Bitlsi.
Ali slava donosi i dramu koju zakuvava i splet okolnosti. Najveći trenutak rivalstva „Britpop“ ere bio je sukob sa sastavom Blur, tadašnjim kraljevima tzv. „pametnog” britanskog indie rock-a. Kada su oba benda izdala singlove istog dana 1995. (Roll With It za Oasis i Country House za Blur), britanska javnost se raspomamila. Blur je uspeo da odnese pobedu na listama, ali Oasis je ostao uklesan u istoriji.
Nakon izdata prva dva albuma, koji su bili jedni od najprodavanijih u rok istoriji Ostrva, pomenuti ego kod braće Galager je počeo da uzima danak. Stalne svađe, čarke, sukobi mišljenja doveli su do toga da se kreativnost i maštovitost stave po strani, a da teranje inata bude dominantan narativ kod daljeg stvaranja. To se osetilo na trećem albumu koji nije imao kreaTIVNU ISKRU KOJA je krasila prva dva uradka, i to se nastavilo na svim sledećim ostvarenjima. Kraj je došao 2009. ali 2025. imamo najavljenu turneju po Velikoj Britaniji, ali i Severnoj i Južnoj Americi, Japanu i Australiji. Saznali smo da će kao pre(k)rupa njima na turneji po USA svirati Cage the Elephant strašan bend i ovom prilikom predlažemo da se sluša njihov hit Ain’t No Rest For The Wicked, volećete… Slušamo prvi singl sa drugog albuma Oasisa Some Might Say.
