Danas imamo jednu ljubavnu numeru, jedan netipičan sastav, pa iako žanr u kome su se jako dobro snalazili nije preferirao tu tematiku, ali oni su nadpankerisali pankere, te iako je bilo nepisano pravilo da se ljubavne pesme ne koriste kao sredstvo, već da se društveno angažovanim tekstovima dopre do što je više moguće ljudi, oni su se oglušili o to nepisano pravilo i koristeći narativ panka podvalili ono što se ne sme, jedan od večitih motiva svih umetnika, ljubav i zaljubljenost.
Michael Algar poznatiji kao Olga frontmen grupe Toy Dolls, detinjast u svojim nastupima, detinjast u svojim tekstovima, detinjast u svom izgledu ali čovek koji je stvarajući muziku i tekstove za Toy Dolls-e postavio standarde. Njegova muzika nije nosila poruku tipa „… ko će nam vaspitavat’ ova dva deteta…“ već je sa vedrije strane pristupao panku i pokušao da ga oplemeni. Zaista je neophodno da poslušate Nellie the Elephant, My Girlfriend’s Dad’s a Vicar, Yul Brynner Was a Skinhead kako biste shvatili o čemu ovde pišemo. Danas se sluša Olga… I Cannot!
