Možda po prvi put u ovoj rubrici ćemo imati i pesmu i temu dana… Tema dana je Džordž Orvel i nešto malo ćemo o njemu, da vidite kako je zaslužio da se čitaju njegove knjige i sve ono što je imao da kaže literalno mimo tog svog delovanja. Rođen je 1903. godine, a pravo ime mu je Erik Artur Bler, rođen je u po nekom engleskom klasnom sistemu, porodici više-niže srednje klase, dakle svakako je to bila porodica koja pripada srednjoj klasi ali sa tendencijom stremljenja ka aristokratiji, dakle daleko od radničke klase, iako će on kako će se to u godinama koje dolaze videti, postati šampion radničke klase i njihov glasnogovornik. Rođen je u Indiji koja je tada bila Britanski dominion, tamo je proveo detinjstvo i mladost, a onda je upisao koledž Iton, najpoš visokoobrazovnu ustanovu u Engleskoj, a zatim je taj Džordž Orvel, koga svi znamo kao zaštitnika prava potlačenih i borca za prava obespravljenih, postao britanski kolonijalni policajac u Burmi ili Mjanmaru, ne znamo im pravi naziv, on se menja na godišnjem nivou, bio je deo represivnog okupatorskog aparata Velike Britanije, gde se verovatno i upoznao sa svom nepravdom ovog sveta oličenom u kolonijalizmu. Tada i tamo počinje da piše svoja prva razmišljanja i prve pripovetke kao što su Ubijanje slona (Shooting an Elephant) i ostale kratke priče pa nastaje knjiga Burmanski dani koja najbolje opisuje jedan kolonijalni sistem bilo gde i bilo kada.
Nakon toga vraća se u Englesku, ubrzo nakon kratke sage u Londonu našao se u Parizu u kome je živeo kao talentovana umetnička sirotinja, tada mu je i nastao roman Niko i ništa u Parizu i Londonu, živeo je sa nekoliko franaka dnevno, radio najgore poslove koje i opisuje u knjizi. Možda je pozerski želeo da okusi život onih kojima su „podeljene najgore karte“, kao u pesmi grupe Pulp – Common people, i cenimo to što je planski pokušao da sebi realno dokuči i prikaže život neke osobe sa dna društvene lestvice. Nakon toga počinje da inklinira ka levici, i kao takav se ponovo vraća u Englesku i tamo nastavlja da piše i objavljuje knjige i priče. Odlazi u rudarska mesta na severu Engleske, konkretno u Vigan da bi bio tamo sa njima, sa rudarima, gde shvata da život treba provesti u borbi za prava potlačenih za bolje i pravednije društvo. Nedugo zatim, izbija Španski građanski rat u kome Orvel shvata da je moguće da će najveća pošast u istoriji čovečanstva odneti pobedu, pa se prijavljuje da bude dobrovoljac i odlazi na španski front jer, kako je rekao, parafraziramo, treba ih što više ubiti tamo, da ih bude manje ako dođu ovde…. U tom trenutku Orvel blagonaklono gleda na prvu zemlju socijalizma, Sovjetski savez, gde se upoznaje sa lošom stranom boljševizma i takvog ustrojstva, sa Staljinom konkretno. Orvel je bio uplašen jer su on i njegovi drugovi reskirali svoje živote, Orvel je bio ranjen, dobio je metak u grlo, u regimenti koja je bila lojalna trockističkoj organizaciji koja je bila, to znate, u zavadi sa zvaničnom Moskvom i koja je bila progonjena zajedno sa anarhistima u Španskom građanskom ratu. Tako da smo u građanskom ratu u Španiji imali još jedan, interni građanski rat na strani republikanaca, u kojem je kominterna zahtevala da se sve snage stave pod kontrolu Moskve, a anarhisti i drugi pripadnici tih snaga su bili odlučno protiv toga. U međuvremenu je Franko odneo pobedu, sa ili bez pomoći Staljina to vi sami dokučite, Orvel se razočaran vratio nazad u Englesku ali je sva svoja socijalistička uverenja učvrstio više nego ikad. Svoju najznačajniju knjigu 1984. je napisao poslednju, kao inspiracija mu je poslužio režim u Sovjetskom savezu posle završetka II svetskog rata, ali kao što je rekao, njemu nije bila ideja da oblati ideju socijalne pravde nego da čak i u takvim društvima jednakosti uvek postoji mogućnost stvaranja poretka neslobode, totalne kontrole i tiranije. Knjigu je dovršio 1948. godine i odlučio je da permutuje cifre te godine, pa je tako nastala ideja za naslov tog slavnog romana. Nedugo nakon toga je preminuo.
E sad, zašto vam sve ovo pišemo…?! Pa zato što pored teme dana, a to je život i delo Orvela, mi imamo i Pesmu dana a mi kao pankeri, mi volimo Orvela. Sada ćemo slušati Dejvida Bouvija koji je hteo da napravi mjuzikl i postavi pozorišni set po uzoru na pomenuti roman 1984. ali iz nekog razloga nije to uspeo. Da li se nije uspeo dogovoriti sa izdavačkom kućom koja je polagala autorska prava na dela Džordža Orvela ili je nešto drugo bilo po sredi, uglavnom on je izdao jedan od svojih najboljih albuma koji nosi naziv Diamod Dogs inspirisan pomenutim Orvelovim delom zbog čega danas kao pesmu dana slušamo Diamond dogs, istoimenu stvar na tom albumu.
