Sigurno ste čuli za dominantni narativ koji u glavama solidne većine živi i dominira a odnosi se na to da su beli muškarci, Evropljani, hrišćani i heteroseksualci ugroženi i da su im pretnja migranti koji im siluju vikendice i otimaju privilegije, ali da su, parafraziramo, „… i pederi ti koji preuzimaju svet, a ko će im onda vaspitavat’ ona dva deteta!?“ Ako ti „pederi“ preuzmu kontrolu, ta ogromna većina povlašćenih koja odlučuje o sudbini čovečanstva, postavlja se pitanje šta će se desiti sa zdravim, pravovernim, vlasnicima firmi i kapitala? Zato su odlučili da ih treba dehumanizovati, objasniti ljudima njima sličnim da su im pretnja i naravno pozivati na njihovu, čak i fizičku eliminaciju!
Naravno, sve je ovo satira na postojeće stanje koje je dijametralno suprotno od onoga što je opisano u prethodnom tekstu. Svesni smo da pripadnicima LGBT+ zajednice nije ništa smešno u tome, svedoci smo da se nadolazećem Europrajdu, kao i svim ljudima koji imaju veze sa organizacijom tog događaja preti … zato im mi upućujemo jednu pesmu podrške koja se originalno odnosila na jednu vrednu manjinu, radnike koji su u okrugu Vest Midlends, odakle su i članovi sastava UB 40, zahtevali svoja prava i nisu se libili da to glasno zatraže! Radničkih 10 odsto povećanja nadnice je samo mrva na stolu pohlepnog gospodara! Slušamo One in Ten, numeru sa njihovog drugog po redu albuma koji nosi naziv Present Arms. Prvi radovi ovog sastava stilski nisu ni blizu onih koje su komponovali i pravili kasni UB40, u smislu da su njihova prva dva albuma klasičan ska i rege sa društveno angažovanim tekstovima. Kao i uvek, ostajemo relevantni, aktuelni, pametni i ne pada nam na pamet da kopiramo bilo koga, ako nas razumete!
