U utorak, 15. marta u 19h u UK Parobrod biće otvorena izložba slika „Iz dva ugla“ Zuzane Halupove i Martina Jonaša.
Dva događaja se vezuju za 2021. godinu, kada je ova izložba krenula u javnost, a to su: 20. godina od smrti Zuzane Halupove i 25. godina od smrti Martina Jonaša, dvoje najpoznatijih slikara kovačičke naive. Takođe, povodom ovih jubileja organizuje se i njihova zajednička izložba “Iz dva ugla” – koja dopunjuje postojeća saznanja o autorima, približava njihov rad, a svakako će usrećiti sve koji vole likovnu umetnost. Njihova dela koja se prikazuju na ovoj izložbi su u privatnom vlasništvu i deo su fonda udruženja Naiva Art Kult iz Kovačice.
Zuzana Halupova
1925 -2001
Već u svojoj ranoj mladosti ispoljava izraziti umetnički talenat, kao članica Društva žena, izrađujući folklorne ručne radove vedrih i svežih boja, komponovanih po vanrednom estetskom ukusu. Vezla je marame, košulje, goblene… Tradicionalne motive dopunjavala je sopstvenim ornamentima. Završila je samo pet razreda osnovne škole, gde uz vez pokazuje i svoj crtački talenat u kome se već nazire njen karakterističan stil koji će kasnije biti osnova njenog snažnog i brzog uspona u oblasti naivne umetnosti u svetu.
Prvu sliku uljanim bojama naslikala je 1964. godine, a prvu samostalnu izložbu je imala 1968. godine u Dubrovniku. Usledile su izložbe u mnogim metropolama: Parizu, Londonu, Njujorku, Rimu, Beču, Bonu, Cirihu, Kopenhagenu, Stokholmu, Pragu, Ženevi, Dizeldorfu, Askoni, Bratislavi, Erlenbahu, Tokiju i drugim gradovima. Godine1974. slika čuveno remek delo „Zima“ na kojem verno prikazuje život u svom omiljenom selu zimi. Ovu sliku je Zuzana poklonila svetskoj organizaciji UNICEF u Ženevi kao svoj prilog siromašnoj deci u svetu. Od te slike UNICEF štampa oko dva miliona čestitki za Božić. Iste godine u Ženevi pred brojnim posetiocima slika veliku uljanu sliku „Deca Ujedinjenih nacija“ koju takođe daruje u humanitarne svrhe za ugroženu decu u svetu. Svoje slike poklanja još i UNESKU i Crvenom Krstu, kao i mnogim ustanovama koje vode brigu o deci. Halupova je ponela i visoko odlikovanje za životno delo „Ćirilo i Metodije“ kao najveće priznanje koje Matica Slovačka iz Bratislave dodeljuje uspešnim Slovacima u dijaspori.
U braku nije imala dece, ali zato je u svojim slikama stvorila svet u kojem je bilo puno dece i predstavljanje dečjeg lica je postala osnovna tema u njenom stvaralaštvu. Likovni svet Zuzane Halupove je izmišljen dečji svet u kome postoje samo deca puna optimizma i sreće i ona predstavljaju njen kosmos i umetnički univerzum. Bez sumnje se može reći, da je u naivnom slikarstvu prošlog veka Zuzana Halupova bila najpopularniji slikar profinjene i čiste dečje duše i njihovog vedrog naivnog života i zato su je s punim pravom u svetu zvali: MAMA ZUZANA.
Martin Jonaš
1924 -1996
Rođen je 1924. godine u Kovačici gde je završio šest razreda osnovne škole. Počeo je da slika 1944. godine. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na međunarodnim izložbama naive. Za svoj rad više puta je nagrađivan. Pored ulja na platnu, usavršio je i crtež. Na međunarodnoj izložbi crteža u Italiji 1978. godine Martin Jonaš je osvojio Zlatnu medalju, zajedno sa Dalijem i Gutuzom. Pišući o njegovom crtačkom talentu, jedan likovni kritičar u Italiji ga je nazvao Jonaš Veliki. Godine 1976. pet grafika Martina Jonaša otisnuto je u zlatu i uvrštene su u najbolje grafike sveta – Kapri, Italija.
Likovna koncepcija Martina Jonaša je jasna i jednostavna. Sa nesumnjivom sigurnošću u pokretu i formi stavlja figuru u centar kompozicije. Pejzaž povlači u drugi plan slike i na taj način ističe figuru i daje joj monumentalni karakter, a svom delu pečat univerzalnosti. Zahvaljujući ljubavi i predanosti slikarstvu, ali i ambiciji, retkoj među naivnim umetnicima, uspeo je da crtačke nekorektnosti u modelovanju izgradi sistem oblika u snažne deformacije koje se podvrgavaju unutrašnjem shvatanju i važnosti proporcije i hijerarhije odnosa. Na njegovim platnima su lokalne boje i problemi, kao i karakteristični likovi. Jonaš ne propušta priliku da naglasi temu i da kroz nju provuče priču o čednom i jednostavnom seoskom životu koji polako nestaje. Po njemu, svaki trenutak tog života i svaki detalj patrijarhalnog ambijenta dostojan je da se zabeleži.
Duboka ljubav i saživljenost sa duhom svoje sredine ne dozvoljavaju mu da odluta i da se izgubi u literarnosti, jer ga ista ljubav upućuje na čistotu boje, jasne valere i svežinu tona. Plave boje slovačkih kuća i enterijera, žute i narandžaste boje suncokreta, klipova kukuruza i bundeva, zelenilo ravnice i rumenilo sunca natopili su njegove predele i obavili predstavljene likove. Krajnji ishod sažimanja njegovih tema, razigranog poteza, zvučnog kolorita i poetske atmosfere jeste humana misao o čoveku sa svim njegovim vrlinama i manama.
To što svoju univerzalnu misao zaodeva konkretnim svetom koji dobro poznaje i još bolje tumači sa autoritetom, samo doprinosi vrednosti njegovih dela.
